Slavljenje „Oluje“ mentalni problem retardiranih

 

BLOG

 

Miloš Krstić – Slavljenje „Oluje“ mentalni problem retardiranih

 

Jednom za sva vremena treba da se zna šta je takozvana pobeda u vojnoj akciji pretenciozno nazvanoj „Oluja“.

Rezultat vekovnog hrvatskog kompleksa je proslava kao državnog praznika najobičnijeg zločina i to nad sopstvenim stanovnicima, na nesreću srpskog porekla.

Koga je to porazila „slavna“ hrvatska vojska u toj takozvanoj vojnoj akciji?

Zamišljajući da se bore sa Srbima iz Srbije, što im je bio vekovni cilj, ta vojska je napala hrvatska sela u Hrvatskoj, ubijajući hrvatski narod.

Gde je tu logika?

Samo u tome što je taj hrvatski narod bio srpskog porekla.

Ko je ubijen u toj sramotnoj akciji? Samo žene, starci i deca, i to opet hrvatski državljani srpskog porekla.

Pošto su se odrasli muškarci znajući šta će biti sklonili sa tog prostora, ostali su samo oni koji su verovali da neće biti ubijeni jer su hrvatski građani.

Svi ubijeni rođeni su u Hrvatskoj imali su hrvatska lična dokumenta i živeli su u Hrvatskoj od rođenja. Ubijeni su jer su poreklom Srbi.

Ja lično nikad nisam mogao da shvatim taj debilizam podignut na državni nivo, da neko pobije svoje građane i to onda slavi kao veliku vojnu pobedu nad vojskom susedne države.

Zamislimo takav državni debilizam u Srbiji.

Država Srbija prvo javno na medijima proglasi naprimer državljane Srbije, rođene u Srbiji ali hrvatskog porekla, ustašama i ubicama. Onda pusti neke kretene iz paravojski da šetkaju po nekim selima u Srbiji nastanjenih državljanima Srbije koji se izjašnjavaju kao Hrvati.

Kad se takvo stanovništvo očigledno uplašeno spremi za odbranu života, poučeno iskustvom iz Drugog svetskog rata, onda država sa regularnom vojskom navali na svoj narod samo zato što su hrvatskog porekla i pobije nejač.

Onda to debilna država sa debilnim državnicima proglasi za državni praznik.

A sve misleći da su porazili hrvatsku vojsku iz Hrvatske.

Da je tako zaista bilo, verujem da bi se ceo svet obrušio na Srbiju pa bi NATO bombe padale na srpske glave a sve u ime svetske demokratije.

Dakle zašto Hrvatska slavi zločin nad svojim narodom kao državni praznik?

Prvo, da nisu napravili tu sprdnju od vojne akcije, „Tata“ nacije to nikad ne bi bio. Kakav bi to bio „Tata“ a još i komunistički kancelarisjki generald, da nema ni jednu „veliku“ vojnu pobedu.

Kakva bi to samoproklamovana država bila da nema nijednu vojnu pobedu nad neprijateljima, jer su joj sve uspehe donosili NATO i nemački obaveštajci.

Kad Hrvatska proslavlja ovaj debilni praznik, svi misle da je to proslava pobede nad Srbijom i njenom vojskom.

Da se taj virtuelni sukob sa Srbijom dogodio svi znamo da danas Hrvatska ne bi taj praznik slavila. Možda ne bi imao ko da slavi taj debilni praznik.

Gde je bila ta hrvatska vojska kad se srpska vojska sa vojnicima iz Srbije povlačila sa teritorije bivše Jugoslavije.

Hrvatska je i tada bila dobro naoružana iz nemačkih vojnih magacina. Da li su imali bar jednu bitku sa srpskom vojskom? Naravno da nisu, jer su znali kako bi se to završilo.

Sva hrabrost hrvatske vojske iscrpljivala se pojedinačnim pucanjem iza nekih ćoškova.

I to je bilo sve. Ako su tom prilikom ranili ili ubili srpskog vojnika slavili su to posle nedeljama kao veliki vojni uspeh.

„Oluja“, uključujući i takozvani „Bljesak“ je na istom mentalnom nivou, da ni čuveni privatni zapadni sud u Hagu nije mogao da prećuti a rado bi. Poznato je da Haški sud nema mnogo ni morala ni obraza, ali za toliko je imao da te sramotne akcije nazove pravim imenom „Zločinačka sramota za hrvatski narod“.

No dobro je što Hrvatska slavi zločinačku akciju kao državni praznik. To je već obeleženo i ušlo je u istoriju.

Jednog dana, a to neće moći izbeći, udariće glavom u zid, a na njemu će pisati:“Hrvati, proslavljali ste zločinački poduhvat u kojem ste ubijali u svojoj državi, svoj narod rođen u Hrvatskoj, u hrvatskim kućama, samo zato što su srpskog porekla“.

 

Share this post: