Srbijo, ili pevaj valjano, ili ćuti, jer Eurosong, vraća stari sjaj

igor vlahovic

 

 

 

 

 

 

Igor Vlahović – Srbijo, ili pevaj valjano, ili ćuti, jer Eurosong, vraća stari sjaj

 

Surfujući po internet portalima stekao sam utisak da su se, delegacije, muzički stručnjaci i vatreni fanovi iz bivših jugoslovenskih republika: Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, prilično pomirili sa svojim lošim plasmanima na Eurosongu. Valjda su shvatili kako je stručni žiri, počeo da prednost daje kvalitetnoj muzici, a bo’me sve više i publika, te da bi naredne godine, trebalo svakako pametnije odigrati. Ali, u Srbiji tek počinje haos.

Dok autorka teksta za ovogodišnju kompoziciju, legendarna Marina Tucaković, za sada mudro, nadam se i pokajnički ćuti, autor muzičkog dela, Saša Milošević-Mare, iznosi teorije o tome kako su Moje tri pokradene, a Maretov tast, mr. muzike Boki Milošević i Biljana Krstić, jedna od glavnih članova selekcione komisije za izbor kompozicije predstavnice na ESC, staju u odbranu časti srpske delegacije.

Podsetimo se Biljaninih i Bokijevih izjava:

– Biljana Krstić: Iznenađena sam, jer devojke dobro pevaju. Nema nikakvog pravila, a na Evrosongu vladaju neki drugi zakoni. Možda, da su imale atraktivniju pesmu možda bi bolje prošle, jer su mnogo slatke. Sledeći put možda treba poraditi na pesmi, ali opet kažem nema pravila.

– Boki Milošević: Sve je logično. Svi znamo kako Evropa gleda na nas i to je, izgleda, trajno orkestriran stav i bez obzira šta mi činili. To nema nikakve veze sa muzikom. Mogli smo da pošaljemo bilo koju pesmu i bilo kojeg pevača, isto bi bilo. Numera je odlična, vizuelno i muzički na najvišem nivou, ali neprolazak u finale nema veze sa pesmom. Posredi su viši interesi koji nemaju nakakve veze sa muzikom koja je uvek bila žrtva politike.

Pitam se samo, da li bi Mare, Bilja i Boki, dozvolili svojim, neosporno, talentovanim ćerkama da, pred celim svetom, brukaju sebe, njih, kao roditelje i kulturu čitave zemlje, pevajući tralala pesmičuljak, nalik rumunskoj produkciji druge klase, odevene u jeftine i kičaste krpice, poput radnica u javnim kućama nižeg, eventualno srednjeg reda, uz neumesno koketiranje na sceni.

Za Bokija nekako i da razumem, pošto brani čast svog zeta Mareta, ali što se izjave Biljane Krstić, tiče, ona je ipak članica selekcione komisije, gde se vrlo lako može steći utisak da bi i sledeće godine, zajedno sa svojom svitom, dopustila da se, pored mnogo talentovanih muzičara, Srbija ponovo obruka, zato što će čelnici nacionalnog servisa, potom, na internom takmičenju (Beosong), sami izabrati predstavnika, po principu ko plati više. Još da zlo bude veće, u dekadentnoj zemlji Srbiji, dovoljno novca, koji bi zadovoljio finansijske apetite čelnika, imaju samo industrijske kuće mladih i nedovoljno iskusnih talenata za jedno ovako ozbiljno takmičenje, kao što je Prva, ili pevaljke osrednjih sposobnosti, iza kojih stoje manji mafijaški klanovi.

*Za neupućene, mnogi znaju da su Moje tri otišle na Eurosong, tako što je produkcija Prve Srpske dala veliki novac čelnicima RTS-a.

Možda je, prilikom izbora finalista na Eurosongu, bilo i kradje, i vladavine nekih drugih zakona, i politike, ali, prolazak, skoro svih, u većini, doduše, na prvi pogled sterilnih, ali de facto muzički sadržajnih, produkcijski visoko profesionalno uradjenih, kvalitetno interpretiranih, i time trajnih kompozicija, u finale, na uštrb mnogih tralalajki odradjivanih po modelu ove naše, sve navedene zakulisne radnje, u potpunosti, opravdava.

Posebno, ako u obzir uzmemo ono krucijalno, da razvoju kulture hleba i igara (blud, pornografija, psihičko i fizičko nasilje, samo su neke od njenih odrednica) duž cele Evrope, kraja nema, i da je, štaviše, nažalost, sve progresivniji, gde je muzika, sasvim logično, kao najprisutnija umetnost u životu ljudi, već odavno, izvrgnuta najcrnjem ruglu, do mere, ne samo više pitanja negativnog uticaja na svest ljudi, već onog poslednjeg, pitanja vlastitog opstanka, kao vrste umetnosti.

Umesto zaključka – Sve pohvale celokupnom timu Eurosonga, na tome što, poslednjih godina, sve više koristi ogroman uticaj, koji u muzičkom svetu i životu, ovaj muzički festival poseduje, sa najdivnijim ciljem – afirmacije dobre i kvalitetne muzike!

Vestinet.rs

Share this post: