Ugasi tišinu

 

 

 

 

 

Zorica Sentić – Ugasi tišinu

 

Ugasi tišinu

ugasi tišinu
i ćuti
zatvori oči
i pogledaj u sebe
ako primetiš senku svetlosti
ako čuješ neku buku
jedan krik ili sjaj jednog glasa
još veruješ!

svatićes bitno
i možda nevidljivo, videćeš
u množini   te gomile
u tom mnoštvu zašto
zlatnih zrna izgubljenih
odgovora i pitanja
ako  raspoznaš u sebi
u sumraku jedno tvoje zašto
svetlost od jednog malog komadića sjaja
trag koji se vuče u tebi
bez sumnje....
to je krik od reči koji nisi razumeo
u tom bezmernom vulkanu
za vreme eksplozije odgovora bez pitanja

jedna duša prijatelja, mali deo nje lebdi  svake noći
nedaleko od tebe
nemoj se iznenaditi
ako raspoznaš u sebi bar mali deo nje
ako je raspoznaš u sebi
čućes i… osetićeš izvesnost
od nekadašnje sumnje

imaj veru u sebi
ako ne u njoj
govori sebi
primetićeš  više – kako
nikad nije kasno
jedno veče
slušaćeš se
jedno drugo
čućeš  se

ona
ona  će biti uvek tu
onda, često pogledaj u sebe
zatvori oči
i ćuti
naći ćes svoju istinu

a ona
možda sam ja

Ugasi tišinu

Share this post: