“Vita imaginata in neolitskom Pločniku”

BLOG

Recko – “Vita imaginata in neolitskom Pločniku”

 

Prateći dešavanja po našoj Srbiji naleteo sam na vest o proslavi 150. godišnjice Požarevačke Gimnazije… E , to nije mala stvar, 150 godina postojanja.

Zainteresovan za samu proslavu našao sam da se tokom cele godine odvijaju programi u okviru same proslave, od književnih večeri, recitala, izložbi pa do pozorišnih predstava …. Da, tu sam zastao, i malo pažljivije pregledao pozorišne predstave.

Učinilo mi se interesantnim da vidim predstavu o osnivanju same Gimnazije sa turskim agama i buntovnim Srbima, jer nakon incidenta kod Čukur česme, početkom juna 1862. godine, u Beogradu je došlo do nemira i uličnih borbi.

Naime, turski paša je iz Kalemegdanske tvrđave naredio bombardovanje varoši u kome je najviše stradao deo grada poznat kao Savamala. Zbog toga su srpske vlasti odlučile da se Savamalska polugimnazija izmesti iz Beograda u Požarevac, u kome je prvo obrazovanje sticao i knez Mihailo Obrenović.

Njegovim ukazom od 24. septembra 1862. umesto ukinute Savamalske osnovana je polugimnazija u Požarevcu, koja se deset godina kasnije uselila u novu zgradu u blizini Saborne crkve. Godine 1888. polugimnazija je prerasla u osmorazrednu gimnaziju. Ali, uzalud sam se nadao… Po novinskim vestima, predstava je dobila pohvale publike, novinski članci sa oduševljenjem pišu o mladim požarevljanima koji, e tu je caka, predstavu izvode na latinskom.

Predstava se zove  “Vita imaginata in antiqua Roma”,  a izveli su je  učenici prvog i drugog razreda Požarevačke gimnazije, na latinskom jeziku. Oživeli su legionare, prodavce, neveste i robove. Predstavu, sastavljenu od slika iz života Starog Rima, ili možda baš i Viminacijuma, za gimnazijalce je priredila njihova profesorka francuskog i latinskog jezika Zorica Vujić.

Njeni učenici već godinama osvajaju prva i druga mesta na republičkim takmičenjima iz latinskog jezika.

I sve je to za pohvalu da moja očekivanja nisu išla u drugom pravcu…. A očekivao sam predstavu o sukobu Turaka i Srba, junačko potezanje jatagana i kubura, nošnje iz tog vremena i jezik naroda koji je tada živeo… Da, previše sam očekivao.

A onda , samo par sati nakon čitanja vesti o izvođenju prve predstave na latinskom jeziku u Viminacijumu, pomislih nešto… pa to i napisah.

Arheološko nalazište iz kamenog doba u selu Pločniku kod Prokuplja sve više pobuđuje pažnju naše, ali i svetske naučne javnosti. Svi su izgledi da će uskoro i turisti dolaziti jer je počela izgradnja naselja koje će biti verna kopija onog od pre sedam i po milenijuma koje je tu pronađeno. Ovih dana se nastavlja i arheološka kampanja kod železničke stanice, gde je bio u davna vremena industrijski centar. Na osnovu geomagnetnog snimanja, arheolozi su na tragu ostataka još jedne kuće.

Od kolikog je značaja ovo nalazište govori i činjenica da su opisi predmeta nađenih u njemu i saznanja koja pomeraju granice ljudske istorije sve više prisutna u naučnim časopisima širom sveta, a nedavno je i ugledni „Tajms” na skoro celoj strani objavio fotografiju figure devojke nađene na ovom nalazištu.

Gospođica iz Pločnika, kako su je naučnici nazvali, pleni savršenstvom izrade, kao da je reč o najveštijem vajaru našeg vremena, a rađena je, kažu arheolozi, oko 5.500 godina pre naše ere! Pri tome, predstavljena je devojka koja ima odeću, frizuru i nakit kao da je model savremenih modnih kuća.

Ona je vitkog struka, sa naglašenim bokovima i grudima, što se i danas ceni, sa mnogo sitnih pletenica u kosi, takozvanih dredova, sa mini suknjom prelepih šara, ogrlicom koja se verovatno izrađivala od bakra…

I kao veliki poštovalac naše istorije, pratim razvoj istraživanja na lokalitetu sela Pločnik, onog sela u čijoj je blizini propala punionica mineralne vode, nekad čuvene „Milan Toplica“. Poslednje izgrađeno je bilo malo neolitsko naselje po tadašnjem izgledu sa ambicioznim planom na kome je radilo turističko preduzeće AD „Planinka“ iz Kuršumlije.

 

Nešto je zapelo u samoj završnici na relaciji Opština Kuršumlija – AD „Planinka“ – Opština Prokuplje – Narodni Muzej Prokuplje, ali to su njihovi problemi.

Povod pisanja je svakako lepa predstava na jeziku koji se nekad pričao na ovim prostorima. To što ja mislim da je primerenija bila predstava iz vremena osnivanja škole slavljenice, oživljavanje jezika i običaja, nošnje i folklora iz tog vremena, ipak je samo moje mišljenje, ali se pitam kojim će jezikom da pričaju prokupački srednjoškolci ako organizuju sličnu predstavu u neolitskom naselju Pločnik?

Hoće li pokušati na nekom nama stranom, nepoznatom i ne baš voljenom ili će predstava da bude na prelepom, slušaočevom uhu najprijatnijem, srpskom.

 

Share this post: