Voditelji

dragomir dragan bilic

 

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Voditelji

 

Pre neki dan na „Olimpu“ video sam našeg bivšeg predsednika Borisa Tadića kako igra košarku sa jednom malom grupicom ljudi, ne mogu da kažem prijatelja, jer izgleda da u tom društvu prijateljstva nema.

Gledam ga onako netalentovanog za basket i prisećam se kako je većina ljudi glorifikovala svaki njegov potez. Sada mu još i ti njegovi preostali „prijatelji“ lupaju „banane“ i sagledam ga u svoj njegovoj pravoj veličini da ne kažem malenkosti.

A koliko sam samo vremena potrošio pišući silne tekstove o istom. Ni u jednom trenutku nisam osetio potrebu da stupim u verbalni kontakt sa njim. Čak mi ga je i bilo žao. Kada je završio sa basketom i seo na tribinu pored mene samo sam se okrenuo i otišao. Zamisli sedne bivši predsednik pored tebe a ti ga žališ. Kako li je tek njemu.

Kakva vlast takvo sećanje i osećanje. Zanimljivo mi je jedino bilo, dok je igrao, da razgovaram sa momkom koji ga i dalje obezbeđuje. Čovek pravi profesionalac i radi ono što mora. Odlazeći sećao sam se svih mojih  izgubljenih sati i analiza bivšeg nam i tu mi se nametnulo pitanje iz kog to ugla mi građani gledamo i dajemo na važnosti nevažnima.

Koja je to muka naterala ovaj narod da neugledne i nedosledne bira za svoje vođe, ako to tako može da se nazove.

Još na početku prošlog veka Domanović je napisao pripovetku Vođa a kao da se danas u Srbiji ništa nije promenilo. Mi u novijoj istoriji stalno na vlasti biramo „slepce“ i dosledno pratimo puteve za koje niko ne zna gde i kuda vode. Jedni nas vode u Rusiju drugi u Evropu a mi sve više gubimo i to gde jesmo.

Svađamo se. Oko čega.  Rusi, Nemci, Englezi. Sve sam problem do problema. Pa strani plaćenici i domaći izdajnici. Sve omiljeni nam argumenti kad nemaš argumente da nekom oponiraš na argumentovan način. Pogledajte Narodnu Skupštinu i tu „lepotu“ argumentovanog dijaloga. Pogledajte Premijera koji u dva sata „kvalitetnog programa“ ne kaže ništa. Koja je razlika između njega i Farme. Nikakva.

O argumentima Ministara i da ne govorim. Šta smo mi, koji im dozvoljavamo da nam od života prave eksperiment. Kako takvi ljudi mogu da nas predstavljaju u svetu i da imaju neki autoritet kod ozbiljnih političara koji po svaku cenu žele da zaštite svoje građane i da izvuku interes za iste gde to mogu.

Koji je interes nas građana da nam bivši ministri imaju svoje firme koje dok su na vlasti dobijaju poslove o državnom trošku. Kako takav ministar da nas ozbiljno predstavlja i štiti državni intreres u svetu.

Merkelova i Putin kao ne znaju sa kim imaju posla. Pa ne gledaju oni, kao neki, u međunožje nego u oči. „A oči su ogledalo duše“ da li ovi naši nemušti švaleri imaju dušu.

Ma ni pamet a misle?. Kad ih pogledam ko da su svi „doktorirali“ na „Kalenić univerzitetu“. U čemu se ogleda dubina te njihove misli. Šta im savetuju ti njihovi savetnici. Po govoru njihovog tela vidim da ni za di` su nisu.

Ni tu malu školu državničkog ponašanja nisu naučili. Sada već znam da mi neće biti drago da i njih sutra sretnem na tim malim terenima je sam svestan da će do tada da potroše i generaciju mojih sinova. Kako da ih pobedimo?

Ono što mi vraća nadu je, i pored svog zaglupljivanja, kozerski duh ovog naroda. Čini mi se da je Milomir Marić sa zadnjom „ Ćirilicom“ totalno demistifikovao i sveo na pravu meru te naše umišljene veličine.

Stvarno je i bilo vreme da neko počne da se za…..a sa njima i da im ne dopusti da budu ozbiljni. Kada im to dopustimo oni stvarno i umisle da su neko a nas to posle debelo košta.

Šta danas dobro funkcioniše u Srbiji. Da li je to školstvo, zdravstvo, kultura, privreda, vojska, policija. Jedino političari i njihovi sateliti dobro žive. Svi drugi strahuju za svoju egzistenciju.

Kakav je to sistem koji generiše kriminal. Jedno je priča a statistika pokazuje nešto drugo. Kolika je i koja odgovornost političara na vlasti za porast porodičnog nasilja i ubistava u Srbiji. A porodica je osnov svakog normalnog društva. Godina ma nam prodaju rog za sveću i mi to ne vidimo. Pa kako će takve da ih bude briga i za Kosovo. Što se Dačić ne vrati u svoj rodni Prizren. A sada očekujemo da nam ga oni vrate.

Oni koji su dobrovoljno pobegli sa tog Kosova i Metohije sete ga se samo kad treba da izvuku neku političku korist od njega. Sad kao pomažu iz Beograda napaćenom narodu da ih Šiptari ne pobiju.

Tvrdim da od te priče nema ništa i da nijednom Srbinu neće na Kosovu faliti dlaka sa glave. Ne zato što nas Šiptari vole nego zato što su Amerikanci i Evropa shvatili da na Kosovu ne mogu da pokrenu privredu bez Srba.

Srbi sa Kosova i Metohije su, ma kakvi bili, i dalje su intelektualne perjanice za Šiptare. Možda se i dogode neki izolovani slučajevi nasilja ali Tači je dobio jasan zadatak da sve ekstreme u svojim redovima očisti. Živi bili pa videli.

Ovi naši isto, samo mnogo suptilnije. To traže ove Svetske vođe. I njima a bogami i nama je dosta ovih naših vođa slepaca. A cenim i to da nas Vučić i Dačić neće uvesti u društvo uspešnih jer oni su  ipak samo vođe za jednokratnu upotrebu i ne igraju dobro tu igru, iako misle da su vrhunski.

Sa ovakvim stavovima i manirima bojim se da će veoma brzo izgubiti podršku naroda koji više neće moći da hrani sve pohapšene.

Iza pravog vođe mora da stoji bogata zemlja a ne pustoš. Tako da voditelji pazite šta radite.

A ti narode moj pazi koji kanal gledaš.

Vestinet.rs

Share this post: