Zašto Srbija propada i šta učiniti

dusan-nonkovic

 

 

 

 

 

 

Dušan Nonković (Glas dijaspore) – Zašto Srbija propada i šta učiniti

 

Zašto se Jugoslavija raspala – Zašto je Srbija oglašena krivom za njen raspad – Zašto je Amerika na strani šiptara a ne Srbije – Zašto joj je cilj da Srbija nestane kao država – Temelji EU – Perspektiva članica EU – Preporod Srbije u zemlju visokog životnog standarda.

ZAŠTO SE JUGOSLAVIJA RASPALA

Jugoslavija se nije raspala sama po sebi zato što je to bila težnja i cilj naroda koji su živeli u njoj već zato što je bila svojim političko-privrednim uređenjem zasnovanom na samoupravljanju, neke vrste socijalističkim smernicama, što ne samo da nije odgovarao neoliberalnoj ideologiji zapada pod vođstvom Amerike već je bilo u suštoj suprotnosti neoliberalnoj politici zasnovanoj na kapitalističkim principijama i to izričito na principu ponude i potražnje, pravu jačega gde konkurentnost na svetskim tezgama i trgovinskim centrima odlučuje ko će propasti a ko opstati.

Pa i pored toga glavni protivnik neoliberalnoj ekonomiji nije bila Jugoslavija već SSSR sa svojom dijametralno postavljenim političkoprivrednim sistemom zasnovanom na centralno planiranoj privredi odnosno proizvodnji i raspodeli. U tom hladnom ratu giganata Jugoslavija je sa osnivanjem i članstvom nesvrstanih bila za obe strane neka vrsta zaštitne zone. Iako nesvrstani nisu bili atomska sila njen potencijal je bio ipak za respektovanje od strane Amerike zbog ogromnog tržišta na koji je izvozila.

Zajedničkom blokadom nesvrstanih zemalja poput Indije, Egipta i drugih zemalja moglo bi se izazvati ozbiljna nezaposlenost u Americi odnosno kriza. Tu hoću samo to da kažem da su nesvrstani ipak imali neku alatku u svojim rukama za odbranu svojih interesa.

Pad Berlinskog zida obelodanjuje nadmoćnost neoliberalne ekonomije nad centralno-planskim ekonomskim sistemom što vodi do urušavanja gvozdene zavese a tim i do raspada Sovjetskog saveza.

Naravno da je pre pada Berlinskog zida Franc Jozef Štraus, žestoki protivnik komunizma, kreditima omekšao fundamente Berlinskog zida zadužujući Istočnu Nemačku u sve dublje dugove.

Pošto je Istočna nemačka sa svojim kadrom bila duboko upletena kako u nauci tako i u drugim institucijama (Sama Merkelova, današnji kancelar Nemačke bila je u Moskvi na školovanju) došlo je do još ubrzanijeg raspada Sovjetskog Saveza a i do bržeg ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke.

Ovo relativno lako rušenje socijalističkog sistema je ohrabrilo zapad da krene u pohod rušenja država koje su bile zasnovane na socijalističkim idejama namećući svoj neoliberalni sistem političke ekonomije milom ili silom sprovodeći neku vrstu neokolonijalne politike.

Jugoslavija je bila kao posebno privlačan cilj koji se procenio kao laka igra zbog svog multietničkog sastava i istorijske netrpeljivosti poražene migracije u drugom svetskom ratu.

Otpor je medjutim bio veći nego što se to očekivalo tako da je Amerika uključila NATO kako ne bi doživela sveopštu svetsku blamažu odnosno plan neokolonijalizacije ne bi dovela u pitanje. Umesto tri dana kako su to predvideli dolazi do 73 dana bombardovanja Jugoslavije i to bez objave rata sa uranskom municijom.

Pri tom su svaki svoj zločin, bombardovanjem bolnica, porodilišta, vozova, mostova, nedužnog naroda opravdavali kolateralnom štetom. Dolazi do tužbe pred internacionalnim sudom pravde zbog počinjenih zločina koju povlači infiltrirana vlast pod pritiscima i ucenama NATO saveznika.

Nemačkoj je išlo u prilog to što je imala priliku, koju je iskoristila, da kršeći svoj ustav koji joj zabranjuje prodaju oružja u zategnuta ili ratom zahvaćena područja, prodala baš u takva područja Jugoslavije oružje istočne nemačke secesionistima koje je po ujedinjenju dobila u nasledstvo.

Istočna Nemačka je tada bila šesta armija sveta po naoružanju. Umesto da uništi to oružje ona ga je deportovala u krizna područja Hrvatse, Bosne itd. Podržavajući na taj način nasilnu secesiju odnosno cepanje i raspad Jugoslavije.

ZAŠTO JE SRBIJA OGLAŠENA KRIVOM ZA RASPAD JUGOSLAVIJE

Pri tome se mora imati na umu da je Srbija bila kako po masovnosti stanovnika tako i po površini svoje teritorije najmasovnija i najjača republika Jugoslavije koja je u stvari bila kičma Jugoslavijji koju su trebali slomiti kako bi je mogli rasturiti. Bez da se zahteva održavanje plebiscita podpomažu se novcem i oružjem ekstremisti kao i opozicija sa ciljem da se izvrši secesija pojedinačnih republika.

Tom prilikom, Amerika nije bila zainteresovana za zločine ekstremista, mudžhedina i ustaša kao i drugih ekstremista koji su bili na dlanu već ih je čak i pomagala a ujedno za sve okrivljavala srbe odnosno Jugoslaviju.

Do današnjeg dana niko nije odgovarao za pogrome počinjene u Zadru gde su preko noći sve srpske trgovine bile spaljene od strane ustaša (Vidi knjigu Kurta Keprunera; U zemlji ratova) a ni za brojne druge zločine počinjene ubijanjem nenaoružanih pripadnika JNA, od Triglava pa do Račka i dalje. Da bi došli ti neokolonijalisti takozvani globalisti do svog cilja proglašena je Srbija za krivca pa i sve činjeno kako bi nahuškali manje republike protiv Srbije po principu zavadi pa vladaj.

Zagovornici novog svetskog poretka su sve činili kako bi Srbiju oslabili i Jugoslaviju razbili. Pri tom je posebno zastrašuluće koliko su im pod kontrolom svetski mediji koje treba posmatrati kao jedinicu odnosno rod pohodničke NATO vojske. Da sumiram, Srbija je okarakterisana unapred kao krivac jer je to bio deo osvajačke strategije. Pokori najjačega, ostali će ići za tobom bez otpora.

ZAŠTO JE AMERIKA NA STRANI ŠIPTARA A NE SRBA

Šiptari po svojoj brojnosti ne predstavljaju nikakav problem ni za Srbiju a kamoli za Ameriku ali predstavljaju sa ambicijama šiptarskih ekstremista veoma pogodnu alatku za destabilizaciju Jugoslavije a potom i Srbije a po geografskom položaju odličan teren za vojnu bazu Amerike. Iz tog razloga podržava Amerika ekstremiste šiptare koje čak pere od svih počinjenih zločina pa i takvih kao što su to trgovina nasilno otetim organima nagradjujući ih sopstvenom državom na teritoriji Srbije. Zbog svoje malobrojnosti lakše ih je držati pod kontrolom od ratobornih Srba.

ZAŠTO JE AMERICI CILJ DA SRBIJA NESTANE KAO DRŽAVA

Možda bi se moglo postaviti pitanje zašto baš Albanci a ne Srbi kad su Amerikanci to sve mogli dobiti i od Srbije. Hajde da pretpostavimo da bi to stvarno i mogli dobiti i od Srbije pa čak i više pa opet im to nije ni na kraj pameti iako im je Tadićeva vlast pa evo i sad ova vlada podlazila pod „rep“ da tretira Srbiju kao državu koju treba održati i sačuvati od propasti.

Jedan razlog tome je da se zamerila srpskom narodu svojim bombardovanjem bez objave rata ali to nije osnovni problem i razlog tome da Amerika uz pomoć svojih NATO satelita, posebno EU a još više Nemačke u njoj sve čini kako bi Srbija nestala kao država.

Razlog tom cilju Američke administracije je u stvari sasvim drugog karaktera, naime u tome da je Amerika odnosno (NATO)-prekršila sve međunarodne konvencije i povelju Ujedinjenih Ncija sa bombardovanjem Jugoslavije uz počinjene ratne zločine zbog kojih je već jednom bila i tužena pa svojim uticajem biva ta tužba povučena ali to ne znači da se ta tužba ne bi mogla obnoviti jer zločin nikad ne zastarava.

Tu se ne radi samo o 100 molijardi dolara za reparaciju zbog učinjene štete već se tu radi i o internacionalnom mišljenju, o Americi kao zločinačkoj naciji što bi samo potvrdio i zločin učinjen nad autohtonim stanovništvom Amerike, Indijancima koje su zbili u rezervate i oteli im tako resurse i bogatstva!

Da se to klupče ne bi i dalje odmotavalo mora se Srbija proglašavati krivom, pred svetskom javnosti demonizovati i na kraju kao država uništit jer gde nema tužioca nema ni krivca!

Opstanak Srbije bi mogao kad-tad izroditi tužioce protiv Amerike. U pitanju je čast jedne zemlje i jednog naroda. Sa nestankom Srbije kao države oprala bi Amerika svoje krvave ruke, svoj zločin drugome u čizmu strpala kako bi pred budućim svojim ganeracijama izgledala čista a ujedno sebi davala za pravo da i dalje vrši arbitražu svetskog sudije.

TEMELJI EU I NJENE PERSPEKTIVE

EU je osnovana pod režijom Amerike sa ciljem, sa jedne strane da ojača odbrambeni blok protiv nadiranja komunizma a sa druge strane da olakša sebi sopstveni uticaj na evropske države. De Gol se suprotstavljao ali na kraju se i Francuska uhvatila u to kolo. Englezi su kao najlojalniji saveznici Americi ostali po strani da ukoliko brod Evropa potone da Amerika ima netaknutog saveznika sa kojim bi mogla dalje u svom pravcu delovati.

Nijedna od tih EU država nije više suverena a to je Nemačka najmanje! Ipak Nemačka uživa mnoge privilegije zbog svoje lojalnosti Americi a i posebne blizine tada istočnom bloku.

Posle drugog svetskog rata ležala je Nemačka u pepepelu. Izrasla je u privrednog džina zahvaljujući Maršalovom planu i otvaranju američkog tržišta nemačkim proizvodima. Tako joj je Amerika bila najveći uvoznik nemačke robe. U međuvremenu je to postala Evropska Unija sa akcentom na Evroaziju i Kinu. Kao špic, oštrica neolibelatnog kapitalizma osvaja tržište Evroazije i Kine znajući da će ih veliki brat u nuždi pustiti niz vodu. EU je zasnovana na temeljima neoliberalne ekonomije a to znači da samo najkonkurentniji opstaje, da veća riba guta manju ribu, veća firma manju i slabiju.

Na medjunarodnoj tezgi se kupuju najkvalitetniji produkti uz najpovoljniju cenu a po tom pitanju sve manje je zemalja koje su u stanju prodati svoje proizvode. Jednostavno, nemački su najkvalitetniji i najjeftiniji. Tako, kako to pokazuje primer Grčke. Sa industrijskom robom ne može konkurisati odnosno ništa prodati što proizvede. Ne zato što bi Grci bili gluplji već zato što im inovatori po principu neoliberalne politike odlaze u zemlje koje im više plate a to je po pravilu Amerika pa Nemačka. Grci mogu samo turizmom zaraditi nečije pare. Ali tu mora konkurisati sa Turskom kojoj država subvencioniše turizam ili Egiptom i to po cenama koji joj donose samo gubitak.

To toliko u grubo da bi se razumeo sistem na kojim počiva EU a koji neminovno vodi u krizu i do raspada Evropske Unije. Jer ukoliko jedna zemlja ne može ništa prodati na međunarodnim tezgama onda nema potrebu ni da takvu robu proizvodi a to vodi do velike nezaposlenosti prvo u sopstvenoj zemlji a potom i u drugim zemljama žrtvama neoliberalne ekonomije. To znači da „Grk“ neće moći da naručuje i kupuje nemački produkt što bi vodilo i samu Nemačku u krizu zbog povećavanja nezaposlenih i u samoj Nemačkoj.

Kome još da proda nešto kad su svi u bankrotu? Tezge su zajedničke ali kese sa novcem nisu. Iz tog razloga će se EU raspasti. Nemačka i po neke druge zemlje će pokušati tražiti spas u Evroaziji. Nemačka je zahvaljujući istočnonemačkom kadru najbliža tom cilju.

PREPOROD SRBIJE U ZEMLJU VISOKOG ŽIVOTNOG STANDARDA

Ulaskom u EU izgubila bi Srbija svoj suverenitet kao što su ga izgubile i sve ostale članice EU i podredile zakonitostima neoliberalne politike odnosno neoliberalnom privrednom sistemu a to bi značilo isto kad bi istrenirani sportisti, olimpijski pobednici, pozvali babe i dede da se utrkuju pa ko pre do tezge sa robom.

Na to ne bi niti jedan seljak pristao a na to baš pristaje naša vlada pa se čak i gura u sopstvenu nesreću. Jedino što bi narodu Srbije i KiM ostalo sa čim bi bili konkurentno sposobni odnosno nešto mogli prodati na svetskim tržištima su resursi sa kojima raspolaže Srbija sa KiM.

To znači da bi svoja radna mesta mogla većina naroda dobiti u rudnicima za eksploataciju ali po najnižim satnicama kako bi bili konkurentni nekim Afričkim zemljama.

Drugi problem je mali natalitet i mali broj stanovništva pa bi se morala radna snaga niskih nadnica uvoziti iz još siromašnijih zemalja širom sveta. Ovde mora narod dobro pripaziti kako mu se to ne bi desilo odnosno spao u beznadežno robstvo.

Narod snosi najveću odgovornost za svoju sudbinu pa prema tome ima i najveće pravo da smenjuje vlade ukoliko rade protiv interesa naroda, intelektualnoj eliti je dužnost da podrži narod.

Ulazak u EU je programirana katastrofa po narode Srbije a mislim i Balkana jer kako sam argumentovao je jasno da je EU brod koji tone. Rešenje je u svrgavanju svakoga ko samo i napomene ulazak u EU kao rešenje za Srbiju.

Rešenje je, na vreme se okrenuti Evroaziji. Nemačka je već jednim korakom u njoj!

Srbija mora, ukoliko želi opstati, prići sistematski drugoj vrsti politike odnosno političke ekonomije.

Isti govor, isti jezik, ista država da bi to bila stvarnost mora biti građena i sagradjena na visokim životnim standardima familija, pojedinaca i svih svojih državljana. Samo tako može biti složna, velika i jaka, iznutra i spolja nedodirljiva odnosno ne narušiva država. Samo ako nešto imaš kako u duševnom tako i u materijanom smislu da braniš, branićeš to i odbraniti! U gladnoj kući je uvek svađa.

To su osnovna načela od kojih bi morali svi programi i aktivnosti za stabilizaciju Srbije, kao ozbiljne države, poći. Sa porastom životnog standarda rasla bi i snažna i stabilna država na osnovi dobrovoljne volje svojih državljana pa i naroda iz okruženja istih govornih područja.

Srbija ima sve predispozicije da ostvari ovaj cilj i postane faktor stabilnosti na Balkanu. Da to nije nikakva utopija treba samo malo izbliže pogledati resurse, blago na kojem Srbija, bukvalno rečeno, leži a da joj narod pati, gladuje.

Da to bogatstvo ipak ne služi narodu da živi čoveku dostojanstveni život dokazije samo to da se u ogromnim količinama potkrada kao i to da narodom vlada nesposobna vlada. Druge nema jer kako objasniti da su Italijani, polovinom prošlog veka nudili Titu da unajme na sto godina Vojvodinu i da će samo njom prehraniti preko 60 miliona Italijana i preko 20 miliona Jugoslovena.

Ova vlada Srbije ima na raspolaganju pored te Vojvodine i Šumadiju pa i da ne nabrajam ostala prirodna bogatstva od termalnih voda preko obojenih metala crne metalurgije do bele vodene energije a da nije u stanju prehraniti ni samo 8 miliona. Naprotiv narod joj živi u bedi kojeg uz to iz dana u dan zadužuje.

To samo toliko da vidi narod koliko je pokraden i to uz saučešće sopstvene vlade koja je sa opravdanjem dobila ime „Kvislinška vlada“. Da sve više liči na, od stranih faktora, podmetnuto kukavičje jaje dokazuje i ta činjenica da su pre izbora obećavali sve suprotno od toga što sad kao vlada sprovodi u “delo”.

Nikolić je istresao pune džakove pokradenih mu izbornih listića i obećavao nove izbore ukoliko dođe na vlast a sad kad je na vlasti ne pada mu ni na kraj pameti da ispuni ta svoja narodu data obećanja, naprotiv…Pa narod nije valda zato smenio Tadića da Nikolić i Vučić sprovode istu Tadićevu politiku!

Drugi važan parametar koji pokazuje da vlada ne radi u interesu naroda je taj da ta vladi nije kontaktirala nikoga, od naših umnih glava iz dijaspore, počev od istraživača svetskog ranga do poslovno veoma uspešnih osoba.

Da samo napomenem nekoliko slučajeva. Naš mladi pronalazač tu negde oko dvadeset i nešto godina postaje član Akademije nauka R. Rusije. Dobija poziv od Kine da prisustvuje naučnom skupu u Kini mora da se obraća kao prosjak dijaspori, lično meni, da mu pomognem putem Glasa Dijaspore da nađe sponzora koji bi mu finansirao putovanje za Kinu.

Da ovde sad ne spominjem i čoveka koji je realizovao na desetine patenata i koji radi za koncern Varta gde važi za “Papu” po pitanju baterija i koji po nalogu Mercedesa radi na usavršavanju baterija za elekrtopogon mercedesovih automobila budućnosti!

Pa da ne spominjem Dekana američkog koledža Prof.Dr. Jasminu Vujić. Ništa drugačija nije ni situacija u kulturi. Roditelji prodaju svoj stan u Beogradu da bi finansirali studije sinu pošto je položio prijemni na prestižnoj akademiji u Nemačkoj. Naš mladi bračni par koji je položio prijemni ispit na muzičkoj Akademiji u Berlinu mora prekinuti studije i vratiti se za Srbiju jer im niko od naših zvaničnika nije obezbedio barem jednosoban stambeni prostor kako bi dobili potvrdi mesta boravka i mogli ostati na posdiplomskim sudijama u Berlinu.

Pa onda mlada balerina koja dobija poziv da učestvuje u predstavi svetskog priznatog majstora iz Brazilije pa mora zbog nedostatka novca za putne troškove odustati da zastupa našu Srbiju na prestižnoj turneji i predstavi u Beču i da sad ne ređam, lista je preduga.

Zar može onda ova vlada bilo šta očekivati od dijaspore, za ovakav javašluk u svom poslu!

Sad kad to sve znamo postavlja se pitanje zašto je to tako? Na to postoji samo jedan ispravan odgovor a to je da je nekom u interesu da tako bogata zemlja kao što je to Srbija bude u opštem rasulu kako bi se lakše pokrala i opljačkala.

Da bi se taj problem rešio mora se narod pobrinuti da smeni ovakvu vladu kako bi svoj prosperitet mogao izgraditi na zdravim osnovama a to znači na svojim bogatim resursima kako bi bio nezavisan a tim i neucenjiv od bilo koga.

Leka ima samo treba hteti. Sve što se na vreme uradi mirnim protestima sprečava potencijalne sukobe.

Srbija je dovoljno bogata da može iz sopstvene snage stati na svoje noge i da joj narod živi visokim životnim standardom.

Zajednički interes Srbije je kao i zemalja u okruženju da bude stabilna zemlja a tim i stabilan Balkan. Rusiji je sigurno isto tako bitno da Srbija bude jaka i stabilna. Zato ne treba sumnjati da Rusija ne bi dala kredit Srbiji da izgradi infrastrukturu brzih saobraćajnica. Danas nije ništa nenormalno niti je ikakvo čudo da se vozovi kreću od 300 do 400km na sat. Time bi Subotica za manje od sata bila udaljena od Beograda a isto tako i Nišu Beograd. Veći gradovi pa i Beograd bi bili selu dostupni za najviše pola sata.

Migriranje iz zelenih sela u gradove bi izgubilo svaki smisao jer bi bilo atraktivnije stanovati i živeti u zelenilu sela kad bi eventualno radno mesto u gradu bilo dostupno za nekih pola sata. Drugi stub bi bio gasovod. Potom izgradnja poljoprivredno preradjivačke industrije pa Alternativne e-energije kao energije budućnosti kako za domaće vozove tako i za izvoz. Grejanje stambenog prostora bi trebalo da počiva na čistoj energiji kako alternatvnoj e-energiji tako i na termalnim vodama itd da ne nabrajam dalje korake koji bi vodili narod Srbije u ekološki raj!

O talentima i inovatorima mora država voditi ozbiljno račun i sve preduzeti kako bi Srbiji ostali a vrhunski stručnjaci svetskog renomea došli nazad u zemlju. Bez vrhunskih inovatora nema konkurentnosti na svetskom tržištu a bez konkurentnosti ne može se preživeti kao država u svetu liberalnog kapitalizma.

Za sada je osnovni zadatak naroda Srbije da kritičnije i aktivnije reaguje na poteze vlade sa kojim nije zadovoljan i da je skida civilnom hrabrošću sve dok se ne nađu ljudi koji su spremni da se zalažu za gore navedeni put kako bi nam narod živeo dostojanstvenim životom.

Vestinet.rs

Share this post: