Svaki deseti građanin naše zemlje živi u bedi, a svaki četvrti je nezaposlen

Ako kriza uvek pogodi najviše one koji imaju najmanje kako da im se pomogne da im ne bude još teže? Koje mere država treba da donese kako ih eventualno zamrzavanje plata i penzija, kao i povećanje PDV-a ne bi još više ugrozilo?

U prethodne četiri godine socijalna slika Srbije poprilično se promenila. Tako je danas svaki deseti građanin naše zemlje siromašan, a svaki četvrti je nezaposlen. Ako nisu doprineli pogoršavanju javnih finansija zašto bi sada morali dodatno da ispaštaju?

Zagovornici politike štednje jednostavno kažu: prvo svima mora da nam bude gore da bi nam kasnije bilo bolje. Jer, alternativa merama štednje, koje predlaže Fiskalni savet, jeste dužnička kriza sa znatno većim padom zaposlenosti i realne vrednosti dohodaka građana.

U svom poslednjem izveštaju, u kome između ostalog predlažu povećanje PDV-a i zamrzavanje plata i penzija, članovi Fiskalnog saveta kažu  da bi program za uravnoteženje državnog budžeta privremeno smanjio standard građana. Bolje je, smatraju, da taj pad bude planski nego stihijski.

„To je neophodan uslov da bi se sprečila dužnička kriza i još veći pad standarda građana”, piše u njihovom izveštaju. U tom dokumentu navodi se nekoliko mera kojima bi se, na neki način, zaštitili najsiromašniji slojevi stanovništva.

– Materijalni oblici socijalne pomoći domaćinstvima i minimalne penzije bili bi izuzeti od zamrzavanja i indeksirali bi se prema rastu potrošačkih cena. Time bi se najsiromašniji građani zaštitili od povećanja poreza i podizanja cena koje država kontroliše. Na nivou republike formirao bi se fond za jednokratnu pomoć, a lokalne zajednice bi se aktivnije uključile u socijalnu zaštitu – predlažu članovi Fiskalnog saveta.

Jer, lokalne zajednice će, čak i u slučaju da se promeni Zakon o finansiranju lokalne samouprave, raspolagati sa više sredstava nego što je to bio slučaj u periodu od 2006. do 2008. godine, pa bi deo tog novca mogle da koriste za programe socijalne zaštite, dodaje se. I to tako što bi obuhvatili i one građane koji su u teškom materijalnom položaju, a ne primaju pomoć iz budžeta Republike.

– Međutim, i u ovom slučaju neophodni su odabir i prepoznavanje  najugroženijih, kako bi ograničena sredstva došla do onih kojima su najpotrebnija. Stoga bi prednost trebalo dati merama koje su usmerene na pomoć porodicama u stanju krajnjeg siromaštva, umesto merama koje nisu uslovljene ekonomskim stanjem korisnika. Drugim rečima, možda je celishodnije da pomoć dobiju samo socijalno ugrožene trudnice, a ne sve kako je to sada predviđeno merama za podsticanje nataliteta – pojašnjavaju u Fiskalnom savetu.

Natprosečan teret ozdravljenja srpskih finansija podneli bi zaposleni u javnom sektoru. To je sa ekonomskog stanovišta opravdano, jer su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, a rizik od gubitka posla manji, piše u izveštaju. Standard najsiromašnijih građana zaštitio bi se povećanjem njihovih dohodaka u skladu sa rastom cena, napominju.

Postoji i računica koliko bi eventualno povećanje PDV-a, uz poskupljenje struje i komunalija od 10 odsto uticalo na pad standarda. Inflacija bi se, u tom slučaju, jednokratno povećala za 2,2 do 4,3 odsto. Statistički prosečna mesečna potrošnja domaćinstava u Srbiji u 2011. godini iznosila je 47.000 dinara. Povećanje cena za dva odsto jednako je gubitku od oko 900 dinara mesečno, dok bi povećanje cena do 4,3 procentna poena smanjilo potrošnju za oko dve hiljade dinara, izračunali su u Fiskalnom savetu.

Ipak, siromaštvo i nezaposlenost nisu problemi koji muče samo Srbiju. Najnoviji izveštaj Svetske banke pokazuje da su ovo dva najveća izazova sa kojima se suočava region. Kreatori ekonomske politike treba posebno da imaju u vidu tešku socijalnu situaciju, navodi se u ovom dokumentu. Jer, posle ekonomskog rasta od 2,2 odsto u 2012. godini ove godine očekuje se značajno usporavanje i oporavak od 1,1 odsto.

Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke, ističe da je prilikom zaštite najslabijih slojeva stanovništva najbitnije „prepoznati”  najsiromašnije kako pomoć ne bi dobili oni kojima nije neophodna.

– Mere poput socijalne cene hleba i struje ne daju dobre rezultate, jer se odnose ne sve građane. Tako pomoć dobijaju i oni kojima nije potrebna. Tako se novac koji je namenjen najsiromašnijima i koji je ograničen – rasipa. Ta sredstva mogla bi mnogo pametnije da se iskoriste. Takođe, neophodno je da se ukupna izdvajanja za najsiromašnije u budžetu povećaju. Na uštrb nekih drugih troškova koji će biti smanjeni – kaže Šestović.

Politika