Brži internet i u ruralnim sredinama

Širokopojasni ili brži internet uskoro stiže i u ruralne sredine, najavio je u izjavi za Tanjug državni sekretar za elektronske komunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj Stefan Lazarević.

Usvajanje akcionog plana za razvoj elektronskih komunikacija, kojim je predviđen ovaj projekat, očekuje se u narednih nekoliko nedelja.
Lazarević je Tanjugu rekao da bi plan, koji se trenutno nalazi na razmatranju u drugim ministarstvima, trebalo da definiše aktivnosti koje se odnose na razvoj elektronskih komunikacija u naredne dve godine.

„Prioriteti su završetak procesa digitalizacije i razvoj širokopojasnog interneta. Vlada Srbije donela je plan namene koji omogućava uvođenje novih tehnologija u funkcionisanje mobilnih telekomunikacija i one bi trebalo da omoguće lakše pokrivanje širokopojasnim internetom udaljenih i ruralnih predela“, objasnio je Lazarević.

Sve te mere trebalo bi, kako se očekuje, da omoguće da u narednom periodu poraste broj domaćinstava koja će imati pristup internetu i brži razvoj u udaljenim seoskim sredinama.

U Srbiji danas oko 50 odsto domaćinstava ima pristup internetu. Trend rasta na godišnjem nivou iznosi između pet i 10 odsto, rekao je Tanjugov sagovornik. On je dodao da oko 38 odsto domaćinstava ima pristup „brzom“ internetu i to najviše u Beogradu, Vojvodini, a najmanji „protok“ je u centralnoj Srbiji .

„To su indikatori koji će biti veoma značajni u definisanju podsticajnih mera za razvoj širokopojasnog interneta. Osim tih mera, neophodno je što više raditi i na promociji njegovog značaja za razvoj društva, privrede i ekonomije države“, kazao je Lazarević.

On je rekao i da Srbija teži ciljevima koje je postavila EU, a kojima je previđeno da brzina interneta bude oko 30 megabita u sekundi do 2016. godine, a do 2020. oko 100 megabita.

Kada je reč o populaciji koja koristi internet, državni sekretar je rekao da su to uglavnom mlađi ljudi, što je trend i u drugim državama. Ipak, dodao je Lazarević, internet se koristi najčešće za „najosnovnije radnje“- čitanje elektronske pošte, skidanje filmova i muzike, dok se znatno manje koristi u poslovne svrhe.

Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine, broj ljudi koji koriste internet i onih koji nikad nisu imali pristup toj mreži je isti – 48,4 odsto.

Kada je u pitanju udeo korisnika interneta prema nivou obrazovanja, 78,6 odsto njih ima višu ili visoku stručnu spremu, 64 odsto srednju školu, dok je 23,8 odsto korisnika interneta samo sa osnovnom školom.
U najvećoj meri internet koriste studenti (99, 5 odsto), prate ih zaposleni (71, 5 odsto), dok značajan broj nezaposlenih takođe surfuje internetom (40,6).

Prema istraživanjima Centra za razvoj interneta, u 2012. godini najviše vremena na mreži „potrošili“ su građani starosti izmedju 25 i 29 godina (24,1 odsto), kao i oni između 18. i 24. godine (22,4), dok su najmanje aktivni oni koji imaju više od 55 godina (jedan odsto).

Istraživanje „Srbija 2.0 – Internet revolucija 2011/2012“, pokazalo je da je skoro polovina ispitanika u 2012. godini provela na mreži više od pet sati dnevno (47 odsto).

Najveći broj korisnika interneta u Srbiji, starosti je između 18 i 39 godina – njih 75,7 odsto, koji žive u gradu gde studiraju ili rade, imaju prosečnu platu do 35.000 dinara i na internetu provode više od tri sata dnevno.

Istraživanje je pokazalo i da se u Srbiji internet uglavnom koristi za praćenje aktuelnih vesti – 63 odsto, zatim za informisanje o raznim temama i obrazovanje, ali i za posete društvenim mrežama.

Tanjug

Share this post: