Google u Americi nije monopolista

Posle devetnaestomesečne istrage antimonopolska komisija zaključila da je glavni posrednik u internet ekonomiji „čist”, piše Politika.

Jedna od najvećih istraga u istoriji američkog kapitalizma završena je tako što je osumnjičeni pomilovan. Njegova dominacija na tržištu je doduše očigledna, ali je Federalna trgovinska komisija (FTC), ovdašnje regulatorno telo, zaključila da nije na štetu potrošača, niti nepošteno suzbija konkurenciju, što su dva glavna kriterijuma po kojima se određuje da li je neko monopolista ili nije, piše Politika.

Osumnjičeni je bio Google, najveći posrednik u internet ekonomiji, čuvar najveće kapije kroz koju se izlazi na onlajn tržište preko koga se globalno obavlja nešto više od dve trećine svih internet pretraga.

Ta usluga je besplatna za pojedinačne korisnike, ali se oglašivačima pri tome naplaćuju: internet džin zaraćuje tako što u skladu sa onim što neki pojedinac gleda onlajn, pored rezultata pretraga plasira i oglase svojih klijenata.

To je biznis koji godišnje donosi oko 40 milijardi dolara prihoda i koji je Googleu omogućio da bude začin u svakoj internet čorbi.

U antimonopolskoj istrazi, u kojoj je pregledano oko devet miliona dokumenata i saslušano mnoštvo eksperata, konstatovano je doduše da su među rezultatima pretrage prvo prikazuju „linkovi” (internet adrese) koji upućuju na sajtove Goglea i one njegovih klijenata, a tek posle toga oni svih ostalih.

Da li je to zloupotreba, odnosno manipulacija? Odbrana osumnjičenog bila je da je mehanizam podešen prema njihovom viđenju potreba korisnika, kao i da se od njih ništa ne krije: sajtovi svih drugih su takođe prikazani i dostupni jednostavnim klikom miša.

Google tokom minulih 19 meseci nije sedeo skrštenih ruku. Angažovao je jak tim pravnih stručnjaka i lobista, što pokazuje i činjenica da je u prva tri kvartala 2012. samo za lobiranje potrošio 13,1 milion dolara (prema 5,9 miliona u istom periodu 2011).

Glavni lobista bio je prvi čovek korporacije Erik Šmit, koji je u međuvremenu postao i „vašingtonski insajder” i neka vrsta savetnika predsednika Obame. Njegov glavni argument je bio da su informatičke tehnologije industrija koja se veoma brzo menja (svoj algoritam za pretrage Google menja čak 500 puta godišnje, praktično dva puta dnevno!) i da bi njeno preterano regulisanje škodilo inovacijama.

Ishod ove istrage je razumljivo razočarao neke konkurente Googlea, pre svega Microsoft (koji je i sam svojevremeno bio osumnjičen za monopol).

Većina drugih kompanija iz Silicijumske doline, sedišta američke informatičke industrije, rasplet tumači kao signal da se regulatorna tela neće mnogo mešati u internet industriju. Google je dakle odahnuo na američkom tržištu, ali kroz sličnu vatru tek treba da prođe u Evropi. Prognoza je da će regulatori tržišta iz Brisela biti manje blagonakloni od svojih američkih kolega.

 

Politika

Share this post: