Ajvor Roberts: Sever Kosova da se vrati Srbiji, a delovi Preševske doline Kosovu

Nekadašnji ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, sada predsednik Triniti koledža u Oksfordu, ser Ajvor Roberts, predstavio je nedavno u Beogradu knjigu „Satou: Diplomatska praksa“, posle devedeset godina prvo izdanje na srpskom jeziku.

Kako sam Roberts ističe, ovo je svojevrsna diplomatska biblija koja sugeriše novu realnost u diplomatskim odnosima, odnosno gubitak nacionalne u korist rađanja multilateralne diplomatije. U razgovoru za B92 ser Roberts govori o značaju diplomatije u globalnim geopolitičkim odnosima, ali i ponavlja svoj stav da su granice promenljive.

U Srbiji danas vlada mišljenje da je naša diplomatija u krizi i da nemamo odgovarajuće stručne kadrove,  tj.  diplomate od karijere, kada je na sceni smena kadrova. Knjiga „Satou: Diplomatska praksa“ pojavljuje se u trenutku kada vlada, kako neko duhovito reče, prava „nestašica ambasadora“. Tako da se, izgleda, ova knjiga pojavila u pravi čas. I sami kažete da je to „biblija za diplomate“.

„Nisam upoznat sa tim da je srpska diplomatija bila u krizi. Srpske diplomate koje sam sretao, naročito one u Londonu, ostavljali su utisak veoma kompetentnih osoba. Moja knjiga nema nameru, ni u kom slučaju, da prodrma diplomatske službe koje možda prolaze kroz teške trenutke, ili pak imaju strukturne slabosti. Predviđeno je da to bude praktičan vodič za diplomatiju, koji osim što nudi kratki istorijat i opšte savete, treba da bude glavna preporuka za rad, kao i esencijalni priručnik za diplomate u svim službama spoljih poslova“.

Kao britanski ambasador u Beogradu, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, vodili ste pregovore sa bosanskim Srbima i predstavnicima tadašnje Jugoslavije. Istakli ste da diplomate svojim veštinama direktno mogu da utiču na geoplolitičke tokove. Kakvo je Vaše iskustvo? Koliko ste Vi mogli da utičete na krajnji tok pregovora?

„Ne bih da veličam svoju ulogu za vreme mog boravka u Beogradu. Moj mandat se oslanjao na uspešne evropske pregovarače Lorda Ovena i Karla Bilta. Na njihovoj arhitekturi ja sam pokušavao da gradim. Što se tiče konačnog ishoda pregovora, smatram da je uloga Evrope bila znatno potcenjena. Svakako da je presudna uloga Amerike u periodu do, i za vreme Dejtona, mada su kamen temeljac položili evropski pregovarači, onda kada uloga Amerike nije uvek bila konstruktivna. Na početku krize, američki državni sekretar DŽejms Bejker je rekao da ‘Amerika nije imala psa u ovoj borbi’ (nije imala razlog za brigu). U godinama koje slede, uprkos činjenici da nije imala kopnene trupe na terenu, Amerika je tvrdila da treba da diktira politiku. Zamislite samo kakvi bi reakcija mogla da bude u Vašingtonu da su uloge bile zamenjene, i da su Evropljani, bez kopnenih trupa na terenu, zahtevali da oni određuju politiku. Rat je trajao mnogo duže nego što je to bilo potrebno. Da je Vens – Ovenov plan bio podržan i prihvaćen, rat bi se završio tri godine ranije, i mnogi ćivoti bi bili spaseni, uključujući i sve one koji su stradali u Srebrenici. Dakle, pouka koju treba izvući je da je uloga diplomatije presudna i da je sve vreme aktivno treba podržavati. Alternativa, da se i dalje krivično procesuiraju ratovi, je gotovo uvek najgora opcija“.

Suprotno zvaničnoj politici evropskih prestonica, poznat je Vaš stav da se granice mogu menjati, odnosno da samo korekcija granica na Balkanu može doprineti trajnom miru. U tom kontekstu, koje je za Srbiju najbezbolnije razrešenje kosovskog problema?

„Pitanje granica je muka dvadesetog veka. Pomislite samo kakve su probleme prouzrokovale arbitražno ustanovljene granice 1916. godine u Levantu, a ti problemi i danas su aktuelni. U to vreme dvojica diplomata, Britanac i Francuz, Siks i Pikot, nacrtali su mape koje bi predstavljale interesne sfere Britanije i Francuske po završetku Prvog svetskog rata. A tek kavi su problemi nastali nakon Balkanskih ratova, crtanjem mapa na Londonskoj mirovnoj konferenciji, a u predvečerje Prvog svetskog rata, kada je formirana nova država Albanija u kojoj je većina Albanaca automatski ostala da živi izvan granica te države. Onima koji tvrde da cilj ponovnog crtanja granica ne bi trebalo da budu monoetničke države, ja bih poručio da je sva suština u tome da se unutar granica oseti sigurnost. Tamo gde postojeće granice doprinose osećanju nesigurnosti, nestabilnosti i nasilju, nemaju nikakvu korisnu funkciju. Konačno, čekam dan kada će granice u velikoj meri postati nevažne, kao što su u oblasti Šengena, kada više ne znate da li ste u Francuskoj ili Nemačkoj. Međutim, potrebno je dosta vremena da bi se stvorio osećaj sigurnosti i da bi se ublažile napetosti između Francuske i Nemačke, koje su bile neizbežne nakon tri velika rata u jednom veku. Tako se i drama ratova na Balkanu ne može razrešiti preko noći. Granice koje ćemo da kreiramo, prvenstveno bi trebalo da doprinesu sigurnosti i stabilnosti, i da poput zalepljenog starog flastera, vremenom same otpadnu, ostavljajući granice koje će biti znakovi razlike a ne podele. To će trajati sve do momenta kada će granice postati potpuno nevažne. Smatram da oblast severno od reke Ibra na Kosovu treba da se vrati Srbiji, a neki delovi Preševske doline Kosovu. Ne vidim razlog, u dogledno vreme, zašto se Kosovo i Albanija ne ujedine, ako je to ono što oni žele“.

Dok je EU sve nepoželjnija među svojim članicama, i dalje je privlačna, zbog svog životnog standarda, demokratskih vrednosti i ekonomskih prilika, za zemlje Balkana. Kako Vi vidite budućnost Evropske unije i smatrate li da je unija rešenje za Srbiju?

„Budućnost Evropske unije je veoma opširna tema koja zahteva poseban članak. Sada, više nego ikada, ljudi preispituju svoj budući pravac, naročito u mojoj zemlji. Smatram da bi bilo dobro za Srbiju da pristupi Uniji, jer će to pomoći da se zacele ožiljci konflikat iz prošlosti, omogućiti stabilno okruženje i poboljšanje životnih uslova, postaviti više standarde društvenog života i uticati na ekonomski prosperitet“.

Šta smatrate najvećim potencijalom i najvećim ulogom sa kojim bi Srbija mogla da ide u Evropsku uniju?

„Srbija ima veoma obrazovanu radnu snagu, sposobnu za naporan rad i za suočavanje sa svim nedaćama.Tako da Srbija nudi izglede za uvećanje tržišta, ali i izvrsne prilike za direktne strane investicije“.

Šta biste savetovali budućim srpskim diplomatama? Koliko neke stvari iz diplomatske prakse mogu da se drže kao obrazac?

„Moj savet srpskim diplomatama je isti kao i svim drugim diplomatama. Čitajte moju knjigu, naročito poslednje poglavlje ‘savet diplomatama'“.

(B92)

Share this post: