AMERIKANCI POSEDUJU TAJNI SERUM ZA SMRTONOSNU EBOLU

SAD ima tajni serum

Tri super-tajne, eksperimentalne epruvete koje su bile čuvane na temperaturama ispod nule, prebačene su avionom u Liberiju prošle nedelje u poslednjem očajničkom pokušaju da se spase američki misionari zaraženi virusom ebole, sudeći po izvoru upoznatim sa detaljima lečenja, piše „CNN„.

Doktor Kent Brentli se 22. jula probudio sa osećajem groznice. Plašeći se najgoreg, odmah je sebe stavio u izolaciju. Simptomi su se kod Nensi Vrajtbol pojavili tri dana kasnije. Brzi test krvi na terenu potvrdio je infekciju kod oboje nakon što su počeli da ispoljavaju simptome poput groznice, povraćanja i dijareje. 

Veruje se da su ovi misionari zaraženi ebolom od strane drugog medicinskog radnika u njihovoj bolnici u Liberiji, iako zvanični rezultati istrage tek treba da budu objavljeni. 

Predstavnik Nacionalnog instituta za zdravlje kontaktirao je njihovu organizaciju u Liberiji i ponudio eksperimentalni tretman poznat kao ZMapp za dva pacijenta, sudeći po izvoru. 

Ovaj lek razvila je biotehnološka kompanija Mapp Biopharmaceutical Inc, a pacijentima je rečeno da ovaj lek nikada pre nije bio isproban na ljudskoj osobi ali da je pokazao obećavajuće rezultate na malim eksperimentima na majmunima. 

Sudeći po dokumentima kompanije, četiri majmuna inficirana ebolom preživela su nakon primenjivanja terapije na njima u prvih 24 časa nakon zaraze. 

Dva od četiri dodatna majmuna kod kojih je terapija započeta unutar 48 časova nakon infekcije su takođe preživela. 

Jedan majmun koji nije primao lek umro je pet dana nakon izloženosti eboli. 



Brentli i Vrajtbol bili su svesni rizika uzimanja novog, malo poznatog tretmana, ali su pristali. 

Majmuni su lek primili unutar 48 časova od infekcije – Brentli je lek primio tek nakon 9 dana. 

Lek je dobijen tako što su miševi bili izloženi fragmentima virusa ebole a potom su antitela koja su razvili miševi uzeta kako bi se stvorio lek koji funkcioniše tako što sprečava da virus uđe i zarazi nove ćelije. 

Epruvete ovog leka stigle su u bolnicu u Liberiji gde su misionari bili smešteni a doktorima je rečeno da dozvole da se one ugreju prirodnim putem bez dodatnog zagrevanja. Očekivalo se da će biti potrebno da prođe 10 časova pre nego što ZMapp bude dostupan pacijentima. 

Brentli je tražio da Vrajtbolova prva dobije lek zato što je on bio mlađi i očekivao je da će imati bolje šanse za borbu, i ona se složila. Međutim, dok se prva epruveta otkravljivala, njegovo stanje se pogoršalo. 

Stanje mu se toliko pogoršalo da je rekao doktorima da umire. 

Znajući da je njegova doza i dalje smrznuta, pitao je doktore da li može da dobije prvu dozu. Ona mu je doneta, a svega sat vremena nakon primanja leka njegovo stanje se drastično poboljšalo. 

Jedan od njegovih doktora opisao je celu situaciju kao “čudo”. 

Brentli je već sledećeg jutra bio u stanju da se sam istušira pre nego što je posebnim medicinskim avionom evakuisan u SAD. 

Vrajtbolova je takođe primila lek. Njena reakcija nije bila toliko čudesna, ali nakon primanja druge doze njeno stanje se značajno popravilo. 

Bilo joj je dovoljno dobro da može da bude evakuisana. 

ZMapp nije odobren za upotrebu na ljudima, i još nije ušao ni u fazu kliničkih testiranja, što je standard za dokazivanje bezbednosti i efikasnosti nekog leka. 

Proces kojim je ovaj lek omogućen za ova dva pacijenta je izuzetno neobičan i najverovatnije je učinjen dostupnim putem “upotrebe iz saosećanja” od strane Administracije za hranu i lekove SAD. Ova upotreba dozvoljava pristup eksperimentalnim lekovima van kliničkih testiranja. 

Dobijanje odobrenja za ovakvu upotrebu izuzetno je komplikovano i u pitanju je dugotrajan proces, ali u ovom slučaju, zaraženi su dobili pristup tretmanu za svega desetak dana nakon zaraze virusom ebole.

(B92)

Share this post: