ANALIZA: UKRAJINSKA OFANZIVA NA LUGANSK DOŽIVELA KATASTROFALNI PORAZ

Borbe su vođene dve nedelje. Ogromni ljudski gubici (veći su bili samo na južnom pravcu), materijalni gubici i demoralisana vojska, doveli su do toga da je za Ukrajince već od 15. jula nastavak ofanzive postao nemoguć. Snage LNR odsad će pokušavati da iskoriste plodove ostvarene pobede i da zauzmu i unište što više vojnika i tehnike protivnika koji odstupa.

Sinoć je postalo izvesno da će grupacija ukrajinske vojske koja je nadirala na Lugansk i granični prelaz Izvarino biti poražena.

Suštinski, invazija ukrajinske vojske koja je počela 1. jula s ciljem da se ustanicima konačno zada ozbiljan udarac, ima sve elemente katastrofe.

Deo njenih snaga se našao u operativnom okruženju sa prekinutim komunikacijama. Umesto jedinstvenog fronta, snage ukrajinske vojske predstavljale su niz iscepkanih i slabo koordiniranih grupa koje vode nekakve taktičke operacije slabo povezane u jedinstven plan zatvaranja granice prema Rusiji i opkoljavanja Luganska.

Greška ukrajinske vojske je što su njene štapske strukture smatrale da će držanjem širokog fronta okružiti teritorije DNR i LNR i zatvoriti granice, a da će sve ostalo biti stvar rutine.

Pretpostavljale su da će obruč koji su formirale mehanizovane jedinice biti u stanju da pruža otpor lakoj pešadiji ustanika koja neće biti u stanju da pređe na ofanzivna dejstva i presecanje kanala snabdevanja.

Tvorci tog plana, po svoj prilici, nisu pretpostavljali da će ustanici imati artiljeriju i tenkove u dovoljnom broju, a njihova pojava je ambicioznom planu donela velike minuse.

Umesto trijumfa svoje kaznene operacije, ukrajinska vojska se suočila sa ozbiljnim borbama sa primenom teške tehnike, a imajući u vidu da su komunikacije bile razvučene (i da ustanici odlično manevrišu  po unutrašnjim linijama) – to je brzo dovelo do iscrpljivanja ofanzivnih mogućnosti udarnih grupacija hunte.

 

Predstavnik Instituta za strateška istraživanja Igor Pšenjičnikov kaže:

To je planirana provokacija kako bi se ustanici, koji su navodno srušili malezijski avion, optužili za terorizam.

Kijev trenutno nije u stanju da se suprotstavi Novorusiji.

Zato je jedini izlaz – uvođenje NATO vojske u Ukrajinu“ – naglasio je Pšenjičnikov.

DETALJE PROČITAJTE OVDE:

Prvo su malaksala „južna klešta“ kojima je dovod „kiseonika“ presekla pozicija na Saur Mogili koja je pojavom baterija haubica D-30 i višecevnog bacača raketa postala praktički nepristupačna, tako da je grupacija na jugu zavisila od tanke linije snabdevanja koja je stalno bila pod vatrom. Pokušaji da se grupacija snabdeva vazdušnim putem i da je vatrom podržava avijacija – doveli su samo do još većih gubitaka.

Ujutro 16. jula armija ukrajinske vojske počela je sa izvlačenjem iz tog pakla, trpeći ozbiljne gubitke od moćne artiljerijske vatre ustanika.

Imajući u vidu da prsten blokade nije neprobojan, značajne snage ukrajinske vojske mogu se izvući, ali će njihovi gubici u ljudstvu i tehnici biti veliki, a jedinice koje se uspeju izvući iz pakla biće ograničeno vojno sposobne.

Za ukrajinsku vojsku je držanje luganskog aerodroma postalo veliki problem.

On je ponovo potpuno opkoljen, gotovo da ne postoje linije snabdevanja, dok se njegov garnizon samo povećao, a izložen je stalnoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri. Obzirom da je propala deblokada aerodroma, potpuno je verovatan pokušaj prodora prema svojima pošto će u ovakvim okolnostima grupacija na aerodromu jednostavno – čim potroši municiju i hranu – biti prinuđena na kapitulaciju.

Severna grupacija je odstupila od „linije“ koja je probijena na aerodromu. Ona je ostavila i naseljena mesta uključujući i Aleksandrovku osvojenu uz velike gubitke. Počelo je delimično povlačenje preko mesta Sćastje severno od Luganska.

Zbog velikih gubitaka, demoralisana ukrajinska vojska nije u stanju da vodi ofanzivna dejstva protiv Luganska, dok se oko Metalista i Sćastja već oseća da će borci LNR preći u odlučni kontranapad.

Ukrajinska vojska, doduše, pokušava da izgradi odbrambeni položaj i da oslobodi deo snaga i prebaci ih na istureno mesto Lisičinsk i da se time revanšira za poraz grupe koja je držala trougao Lisičansk-Severodonjeck-Rubežnoje.

Ukrajinska vojska je pretrpela potpuni krah pokušavajući da prekine kanal snabdevanja DNR i LNR u rejonu Izvarino-Krasnopartizansk-Krasnodon.

Borbe koje su počele još u junu, vođene su dve nedelje, tako da su ključne tačke bile i ostale u rukama ustanika. Ogromni ljudski gubici (veći su bili samo na južnom pravcu), materijalni gubici i demoralisana vojska, doveli su do toga da je već od 15. jula nastavak ofanzive nemoguć, što je dovelo do brzog odstupanja na 30-40 kilometara.

Jedinice ukrajinske vojske su prilikom povlačenja trpele teške gubitke od artiljerijske vatre, višecevnih bacača raketa i od dejstava izviđačko-diverzantskih grupa LNR.

Generalno, 16. jula ukrajinska vojska je na teritoriji LNR izgubila operativnu inicijativu koja je prešla na stranu dobrovoljaca.

Bez obzira na nedostatak snaga, oni već rade na uništenju opkoljenog neprijatelja i nanose mu velike gubitke u živoj sili i tehnici.

Ključni faktori koji su osujetili plan opkoljavanja LNR, kojim je ukrajinska vojska upala u strateški avanturizam, su:

1. Pojava mnogobrojne artiljerije omogućila je zaustavljanje napada prilično brojnih mehanizovanih kolona i nanošenje velikih gubitaka nastupajućoj neprijateljskoj pešadiji. Artiljerija je trenutno glavno odbrambeno oružje ustanika, koje je za sada nedovoljno da bi se organizovao napad, ali je sasvim dovoljno da se drži linije odbrane.

2. Jačanje PVO LNR omogućilo je da se u značajnoj meri smanji značaj avijacije neprijatelja. Uništenje radara u aprilu-maju nije prošlo bez velikog truda. Nije bio višak ni upotrebljivi Su-25.

3. Ustanička pešadija dobila je protivtenkovska sredstva, kao i oklopnu tehniku, što joj je omogućilo da drži stabilnu odbranu.

4. Pametno komandovanje na taktičkom nivou – dobrovoljci se nisu libili da odmore tamo gde je to bilo potrebno i obrnuto, tamo gde su morali, grčevito su držali tačke koje nisu smele da padnu.

Generalno, ispostavilo se da je nivo pešadije LNR na daleko većem nivou od pešadije ukrajinske vojske, bez obzira što je  brojčano u prednosti.

5. Visok kvalitet rada izviđačko-diverzantskih grupa LNR na komunikacijama neprijatelja (20-30 odsto svih gubitaka ukrajinska vojska je imala zbog udara po njenim komunikacijama i pozadini). Takođe treba istaći dobar rad državne bezbednosti LNR koja je operativno likvidirala izviđačko-diverzantske grupe neprijatelja i grupe za navođenje koje su pokušavale da deluju na teritoriji Luganska.

Snage LNR odsad će pokušavati da iskoriste plodove ostvarene pobede i da zauzmu i unište što više vojnika i tehnike protivnika koji odstupa. Ovo je daleko teži zadatak od onog koji su do sada rešavale.

Narednih dana u Kijevu će početi da traže krivce i leteće glave.

Osnovni rezultat dvonedeljne borbe: LNR je uspela da se za pola meseca prave vojne ofanzive odbrani od regularne armije.

Republika je ojačala i pokazala da ima jake zube što je bilo potpuno neočekivano kako za fašiste, tako i za neke defetiste.

Ova pobeda znači da će rat potrajati još dugo i da LNR postepeno prelazi sa „preživljavanja“ u „kontranapad“.

Junacima odbrane LNR sve počasti i poštovanje. Oni su napravili stvar tokom teških dvonedeljnih borbi.

 (Fakti)

Share this post: