Astrofizičar Pol Sater: Kako god to čudno zvučalo, putovanje KROZ VREME je moguće

mesec

foto: pixabay.com

Nemoguće je o njima razmišljati kao o odvojenim entitetima, već kao o ujedinjenom entitetu prostor-vreme”, piše astrofizičar Univerziteta Ohajo i glavni naučnik centra “COSI sajens” Pol Sater, u autorskom tekstu za “Spejs”.

– Mi ne možemo misliti o kretanju kroz prostor bez svesnosti o kretanju kroz vreme i obratno. Levo-desno, gore-dole, napred-nazad i prošlost-budućnost su izjednačeni – navodi Sater.

Uzimajući u obzir njegovu povezanost sa prostorom, moramo da se zapitamo da li je putovanje kroz vreme moguće.

Kako god to čudno zvučalo, odgovor je da! – kaže Sater.

On ističe da mi ne možemo izbeći kretanje u našu budućnost, ali da možemo kontrolisati brzinu kojom se krećemo kroz vreme.

– To je posledica lekcije relativnosti: nisu svi satovi isti. Brzina kojom se krećemo kroz prostor određuje brzinu kojom se krećemo kroz vreme – ističe naučnik.

Sater navodi primer dovoljno velike rakete koja bi obezbedila stalno ubrzanje od 1g (9,8 metara u sekundi) – isto ubrzanje koje omogućava Zemljina gravitacija na svojoj površini. Kada bi mogli napraviti takvu raketu, mogli bi i stići do centra naše galaksije Mlečni put, udaljenog 20.000 svetlosnih godina, i to za svega nekoliko decenija našeg ličnog vremena.

– Mogli bi se zaustaviti na nekoliko časova, pauzirati blizu Strelca A*, crne rupe u centru Mlečnog puta, a potom se vratiti na Zemlju. Kad se vratite, bićete kandidat za penziju, ako će takva institucija uopšte postojati, jer iako ste putovali nekoliko decenija po satu u raketi, na Zemlji je prošlo oko 40.000 godina – kaže Sater.

Vreme je relativno, ali i dalje teče u istom pravcu za svakoga. Pitanje da li možemo ići unazad spada u domen Opšte teorije relativnosti. U tom domenu, međutim, treba postaviti preciznije pitanje: da li postoji neki aranžman materije i energije koji dozvoljava postojanje zatvorenih vremenskih krivulja (CTC), ističe Sater.

“Krivulja” ovde znači put, “vreme” da nikada ne idete brže od brzine svetlosti, a “zatvoreno” da se vraća na svoju početnu poziciju – drugim rečima, sopstvenu prošlost, objašnjava naučnik.

– Takav aranžman postoji, ali.. – piše Sater.

Postoji šest poznatih konfiguracija prostor-vreme koje omogućavaju CTC, ili vremensko putovanje u prošlost. Sater navodi primer matematičara Kurta Gedela, koji je otkrio da CTC mora biti moguće i da možemo putovati u prošlost ako se širenje svemira ubrzava (a ubrzava se) a univerzum rotira.

Sve opservacije, međutim, govore da univerzum ne rotira, kaže Sater, pa se Gedelovo rešenje ne može primeniti na naš univerzum.

– Ali, ako bi konstruisali beskonačno dug, masivni cilindar i zavrteli ga na njegovoj osi blizu brzine svetlosti, to bi povuklo prostor i vreme i obmotalo ih oko sebe, pa bi određeni putevi oko tog obrćućeg cilindra završili u svojoj sopstvenoj prošlosti – navodi Sater.

– Ako napravite crvotočinu (prečicu između dve udaljene lokacije u vremenu i prostoru) i pošaljete jedan njen kraj da teče brzinom blizu brzine svetlosti i vratite ga nazad, uobičajeni efekti širenja vremena stavili bi jedan njen kraj u budućnost drugog, pa bi mogli proći pravo kroz grlo crvotočine i završiti u prošlosti… …Crvotočine zahtevaju ‘negativnu masu’ da bi postojale, a negativna masa ne postoji u našem univerzumu? – piše Sater.

Naučnik zaključuje da za svaki scenario koji osmislimo priroda nađe način da ga isključi.

Opšta teorija relativnosti u principu dozvoljava putovanje u prošlost, ali deluje da ga svaki put isključuje. Izgleda da se nešto čudno dešava, da postoje neka osnovna pravila koja isključuju vremensko putovanje. Ali, nema takvog.

Možemo ukazati na bilo koju interakciju čestice na subatomskom nivou koja jasno sprečava formaciju CTC, zaključuje Sater.

(Blic.rs/Space)

Share this post: