AVANTURA ILI NEŠTO DRUGO: SRPSKI TRAG U LEGIJI STRANACA – VIDEO

Prema informacijama svetskih medija na listi plaćenika koji se bore na obe strane u Ukrajini, nalaze se i Srbi bivši pripadnici francuske Legije stranaca.

Tu vest elitna regimenta nije ni potvrdila ni demantovala, ali se na osnovu ranijih primera može se pretpostaviti da su srpski legionari aktivni i u Ukrajini.

Francusku legiju stranaca osnovao je kralj Luj Filip Orleanski, 10. marta 1831. godine. Bila je sastavljena od dobrovoljaca od 18 do 40 godina, poslatih odmah u akciju osvajanja Alžira.

Za vreme Prvog svetskog rata jedinica je dejstvovala u Francuskoj, a tokom Drugog borila se u Libiji, Tunisu, Norveškoj, Italiji i Nemačkoj. Od 1945. godine jedinica je bila angažovana u ratnim sukobima u Indokini, a potom na Bliskom istoku.

– U svojoj dugoj istoriji Legija stranaca je prošla kroz tri faze – kaže Milan Pendić, legionar i kuvar u marseljskom štabu, poznat po nadimku Mile Kutlača. – U početku je, sve do sedamdesetih godina prošlog veka, bila elitna vojna jedinica.

Potom je postala utočište delinkvenata i poprimila karakter kriminalne bande. Danas je Legija specifična plaćenička vojska, koja ratuje za Francusku širom sveta.

Vojna formacija

Poslednjih godina u ovu jedinicu, koja je deo francuske armije i ima 8.000 vojnika, najviše se prijavljuju Južnoamerikanci, Kinezi, a potom Balkanci.

Legija je oduvek privlačila naše ljude. Neki su u nju bežali pred zakonom, drugi su odlazili da ratuju zbog novca, neke vuče avanturizam… Najjači su opstajali i odrađivali petogodišnji ugovor koji legionaru donosi i francusko državljanstvo.

Legionar iz Rume je, na primer, bio član komisije za psihotestove regruta. Jedan Beograđanin je instruktor za snajperiste i nosilac vredne značke „zlatnog jaguara“.

Goran Franjković, legionar iz Subotice, bio je mladi sportista, koji nije prošao regrutaciju za profesionalnog vojnika u Srbiji, ali je primljen u Legiju i nakon obuke koju je završio među najboljima poslat u Avganistan, gde je 2011. godine poginuo u borbi.

Franjkovićeva jedinica bila je stacionirana u logoru Tageb u istočnom delu zemlje. Goranov odred inženjeraca išao je u izvidnicu i čistio drumove od mina. Četrnaestog novembra upali su u zasedu.

– Borili su se puna tri sata. Goran je spasao osmoricu drugova, ali nije sebe – ispričao je  Goranov otac Pavao Franjković.

– Njegovi oficiri su mi kasnije rekli da je moj sin imao tako veliko srce da ga ni metak nije mogao zaobići. Zato su ga Francuzi prihvatili kao svog heroja.

Vlada Francuske je Gorana Franjkovića proglasila vitezom i dodelila mu Orden Legije časti. Predsednik Nikola Sarkozi je izjavio saučešće porodici. Ministar odbrane Francuske je organizovao komemoraciju u kasarni puka u Sent Kristijanu i oprostio se od 25-godišnjeg legionara rečima:

– Vi ste hodali stazama hrabrih ratnika. Mi Francuzi nećemo zaboraviti vaš dolazak iz rodne Srbije i vaše požrtvovanje u borbi za mir u svetu.

Ime Gorana Franjkovića ubeleženo je i u Muzeju Legije stranaca u Marselju. Pored njega u Muzeju Legije pominju se samo još dvojica Srba. To su solunac Nikola Kojić i kralj Petar Prvi Karađorđević. On je 1864. godine završio francusku vojnu akademiju Sen-Sir, a 1870. godine se pridružio Legiji stranaca i sa njom učestvovao u mnogim borbama, zbog čega je i odlikovan spomenicom.

Čast da im se ime nađe u Muzeju nisu zaslužile stotine naših legionara. U novijoj istoriji zasigurno najpoznatiji među njima je Milorad Ulemek Legija, osuđen, pored ostalog, za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Nesuđeni auto-mehaničar iz Novog Beograda, rođen 1968. godine u porodici podoficira, posle krađe u sportskoj radnji pobegao je u Francusku.

Aprila 1986. godine Ulemek je stupio u Legiju stranaca i u njoj ostao skoro šest godina. Priča se da ga je na Korzici obučavao Ante Gotovina, koji je kasnije postao hrvatski general.

– Ulemek se borio u Čadu, Libiji, Bejrutu, Francuskoj, Gvajani i Iraku. Neki tvrde da je dezertirao iz Legije da bi došao kod Arkana u Srpsku dobrovoljačku gardu – ispričao nam je jedan od bivših pripadnika SDG.

– Tada je dobio nadimak Legija. U međuvremenu, kod Željka Ražnatovića su se kao dobrovoljci borila još petorica momaka koji su došli iz ove francuske vojske i nosili nadimak Legija. Jedan od njih, koji je bio veći borac od Ulemeka, bio je teško ranjen i sada je u invalidskim kolicima.


Obuku u Marselju i ratišta u legionarskoj uniformi davno pre njega prošao je i Nikola Kavaja, koji slovi i za najopasnijeg srpskog političkog emigranta. Posle bekstva iz Jugoslavije i izbegličkog logora u Austriji, proveo je krajem pedesetih dve godine u Legiji. Ratovao je u Alžiru.

Rođen je 1933. godine, ali je dobar deo života proveo u izbeglištvu i po zatvorima. Kavaja je po nalogu CIA bio pratilac kralja Petra II Karađorđevića u Americi punih sedam godina, do kraljeve smrti 1971. Osuđen je u SAD kao otmičar aviona i atentator na Tita na kaznu zatvora od 65 godina zatvora.

Robijao je od 1979. do 1997. godine, kada je pušten na uslovni otpust i vratio se u Srbiju. Tokom akcije „Sablja“ je bio nakratko uhapšen 1. aprila 2003. godine. Preminuo je u novembru 2008. godine. Pred smrt je pisao drugi deo knjige „Komandos“ – svojih memoara.

– Pišem opasnu knjigu o svim mračnim tajnama Legije stranaca i na šta smo sve morali biti spremni kao agenti i diverzanti – najavio nam je tada Kavaja.- Učili su nas i obučili kako na pedeset načina da ubijamo ljude. Obračunavali smo se sa ratnim plemenima u Africi, ali mi je najteže palo tajno ubistvo Ruskinje koju su legionari bili prinuđeni da likvidiraju.

Ko je ta devojka i da je uopšte sovjetski agent saznao sam tek mnogo godina kasnije u Njujorku. O svim tim mračnim tajnama čitaćete kada knjiga izađe posle moje smrti…

U Legiji se kao golobradi mladić obreo Sreten Žujović Crni, kasnije čuveni komunista. Rođen 1899. godine u okolini Mladenovca, po izbijanju Prvog svetskog rata otišao je u Legiju stranaca i borio se protiv Nemačke.

Žujović je kasnije završio prava na Sorboni, vratio se u Srbiju i postao član Komunističke partije Jugoslavije.

Po formiranju privremene vlade DFJ marta 1945. godine u Beogradu, Žujović je vršio funkciju ministra finansija.

Tokom Informbiroa, javno je iskazao neslaganje sa politikom KPJ, te je odmah zatvoren. Posle dve i po godine u izolaciji pokajao se i promenio stav. Kasnije je postao jedan od direktora lista „Borba“ i direktor Privrednog instituta. Preminuo je 1976. godine.

Zlatko Dudaš je jedan od retkih naših legionara koji je tamo dočekao penziju. Svojevremeno je za naš list govorio da je bio snajperista:

– Ratovao sam na mnogim prostorima i službovao u gotovo svim prekomorskim bazama. Nagledao sam se dosta ljudi koji su bili prosto zaljubljeni u Legiju.

Vojnik sa svega deset meseci iskustva koji ratuje u Africi zarađuje mesečno 3.567 evra, dok stariji zastavnik mesečno prima 4.818 evra – otkrio je Dudaš glavni motiv naših ljudi za odlazak u Legiju stranaca.

(Novosti)

Share this post: