Bliski istok je bure baruta i tu može početi Treći svetski rat

Istoričarka Margaret Mekmilan sa Univerziteta u Kembridžu napisala je rad za američki think-tank Brookings Institution, u kojemu navodi kako se svet našao u situaciji sličnojs onoj u godinama pred početak Prvog svetskog rata.

Istorija se možda ne ponavlja doslovno, ali nije retkost da svet s vremena na vreme skrene na stranputicu vrlo nalik slepoj ulici u kojoj je jednom već bio.

Vojne snage država s početka 20. veka, opremljene novim oružjima i mehanizacijom, počinile su masovna ubistva u ‘ratu koji će okončati sve druge ratove’, a okidač za globalni sukob bio je sarajevski atentat, odnosno likvidacija austrougarskog nadvojvode Franje Ferdinanda.

U današnje vreme, tvrdi Mekmilan, neki novi sarajevski atentat mogao bi da bude počinjen na području Bliskog istoka. Ako Iran uspe da proizvede nuklearnu bombu, to bi verovatno pokrenulo regionalnu trku u nuklearnom naoružavanju, a svet bi u tom slučaju postao svojevrsno bure baruta, što je naziv koji se često koristio kao sinonim za Balkan pre stotinak godina. Razlika bi bila što bi, ako dođe do eksplozije tog novog bureta, oblak iznad njega bio u obliku ogromne pečurke.

„Bliski istok danas zabrinjavajuće podseća na nekadašnji Balkan. Stvorila se slična mešavina toksičnih nacionalizama koja bi u mogući sukob mogla da uvuče i spoljne sile, s obzirom da države poput SAD, Turske, Rusije i Irana čvrsto nameravaju da štite svoje interese i saveznike“, navodi Mekmilan.

Ova istoričarka povlači i niz drugih paralela. Današnji islamski teroristi podsećaju na ondašnje komunističke revolucionare i anarhiste koji su izveli niz atentata u ime ideologije koja je za ostvarenje svojih ciljeva dozvoljavala i ubijanje. Dok je 1914. godine nova velika sila u nastajanju bila Nemačka, danas bi to bila Kina.

Kad god je u istoriji dolazilo do menjanja uticaja među velesilama, ti su prelazni periodi smatrani su kao opasna vremena. U kasnim dvadesetim godinama prošlog veka Amerikanci u saradnji sa Britancima kovali su planove za mogući napad na Kanadu jer se strahovalo da bi zbog porasta američke moći moglo da dođe do konflikta.
Profesorka Mekmilan navodi da su uspon desnice i nacionalističkih sentimenata širom svijeta zabeleženi pre Prvog svetskog rata pa su bili jedan od nekoliko faktora za izbijanje sukoba. Desnica i nacionalizmi u velikom su usponu i danas.

Pentagon se priprema za mogući rat protiv Kine, za svaki slučaj. U poslednje se vreme u Kini i Japanu neprekidno potpaljuje nacionalizam zbog spora oko otočja u Istočnom kineskom moru.

„Povećana kineska potrošnja na vojsku i jačanje njenih pomorskih vojnih kapaciteta mnogim stratezima izgleda kao izazivanje Amerikanaca, koji su već decenijama najjača sila na Pacifiku. Trenutno je u toku trka u naoružanju između dve države u toj regiji, a Vols strit žurnal je u više navrata pisao o tome da je Pentagon za svaki slučaj krenuo sa pripremama za mogući rat protiv Kine“, piše Mekmilanu svom eseju.

Ona na kraju upozorava da pomalo bajkovita priča o globalizaciji vrlo lako može zamagliti realnost i uveriti mnoge u nezamislivost novog svetskog sukoba nakon toliko godina relativnog globalnog mira.

„Danas, baš kao i onda, globalizacija nam je stvorila lažni osećaj sigurnosti. Stota godišnjica 1914. trebalo bi da nas podseti koliko smo zapravo ranjivi, skloni greškama i izazivanju naglih katastrofa. Umesto da se i dalje provlačimo iz jedne u drugu krizu, trebalo bi da razmislimo šta nas je naučila prošlost pre sto godina. Trebalo bi da se nadamo da će ljudi koji nas vode moći da zajednički rade na izgradnji stabilnog međunarodnog poretka“

(Jutarnji)

Share this post: