DA LI BUDIZAM MOŽE DA OBJASNI EVOLUCIJU?

I pored svih detaljnih naučnih objašnjenja o nastanku svemira, i dalje se postavlja pitanje: Šta je postojalo pre “velikog praska”? Kako je uopšte došlo do eksplozije? Šta ju je izazvalo? Kako se razvio život na našoj planeti? Kakva je veza između kosmosa i bića unutar njega?

I pored svih detaljnih naučnih objašnjenja o nastanku svemira, i dalje se postavlja pitanje: Šta je postojalo pre “velikog praska”? Kako je uopšte došlo do eksplozije? Šta ju je izazvalo? Kako se razvio život na našoj planeti? Kakva je veza između kosmosa i bića unutar njega? Naučnici mogu da odbace ova pitanja smatrajući ih besmislenim ili mogu da se slože da su ona važna ali da nisu u domenu naučnih ispitivanja. U svakom slučaju, rezultat je naše ograničeno naučno znanje o poreklu kosmosa. Ja nisam sklon ni profesionalnim ni ideološkim ograničenjima jednog radikalno materijalnog pogleda na svetDalaj Lama.

Prema tradicionalnoj budističkoj kosmologiji, kosmos je cikličan. Postoji period kada se on formira, period kada traje, kada se raspada i, konačno, postoji period praznine pre nego što se novi kosmos formira od svetlosnog prostora koji ostane. Taj prostor, po Kalachakra Tantri (Točku vremena) se ne može razdvojiti od kosmičke svesti koja nema početka.

Ograničenja naučnog materijalizma

Sasvim različiti pogled nude mehanističke nauke. Od 17. do 19. veka insistiralo se na tome da je materija nešto nesvesno što ima uzajamno dejstvo u mrtvom prostoru. Ovakvo verovanje o stvarnosti je postalo globalno uvreženo. Struktura našeg subjektivnog iskustva je uticala na shvatanje da smo i mi mehanizmi koji se nalaze u nesvesnom mehaničkom kosmosu.

Takve pretpostavke nisu sprečile spektakularan napredak u nauci, instrumentaciji i tehnologiji i retko su dovođene u pitanje u sistemima verovanja najčešće zastupljenim u društvu i nauci.

Možda znamo da je kvanta fizika otkrila da je čvrsta materija oblik energije i procesa, ali radije nećemo razmatrati posledice činjenice da je, sa takvim otkrićima, materijalizam sam sebe prevazišao.

Od nulte tačke polja do interneta

Kvantna elektrodinamika je uticajna teorija koju je razvio fizičar i nobelovac Ričard Fajnman.

Prema ovoj teoriji, elektroni i fotoni se pojavljuju i nestaju iz nultog polja, kvantnog vakuuma koji prožima kosmos. Slično tome, budistička kosmologija opisuje prirodu kosmosa povezujući je sa svetlosnim prostorom koji je osnova same svesti.

Kultura vođena ekonomijom, kao što je naša, odbija da se menja pod uticajem ovakve teorije. Rado prihvata sve tehnološke aplikacije kvantne fizike – od poluprovodnika, do lasera i optičkih vlakana, kompjutera i interneta. Klanja se njihovom ogromnom ekonomskom uticaju. Poruka je jasna: zaboravite kosmologiju, ovde se radi o ekonomiji!

Kosmos koji evoluira

Ali možemo li zaista da zaboravimo kosmologiju a da pri tom ne izgubimo prostor za život sopstvene vrste? Prvi put smo se upoznali sa procesom evolucije sa otkrićima Čarlsa Darvina o životu na Zemlji. Ono što važi za poreklo vrste na našoj planeti, to se bez sumnje odražava i na kosmički princip: živimo u kosmosu koji se razvija a ne u beživotnoj mašini.

Kao što je to Tomas Beri istakao, ako povratimo prvobitno jedinstvo materije i duha, koji su veštački razdvojeni naučnim materijalizmom, naučna priča o kosmosu može savršeno da funkcioniše kao naša “nova sveta priča”. Za budističku kosmologiju biološka evolucija ne predstavlja nikakav problem: istorija prirode i duha imaju isto poreklo.

Velike vesti u poslednjih 65 miliona godina

Biološki život je započeo jednoćelijskim organizmima pre 3,8 milijardi godina. Višećelijske forme su stare milijardu godina. “Anatomski moderna” ljudska vrsta je stara samo četvrt miliona godina. Ove forme su koevoluirale uprkos neverovatnim izazovima kao što su istrebljenje i adaptacija.

“Masovna istrebljenja” desilo sila su se pre 440, 360, 245 i 208 miliona godina. Peto istrebljenje se desilo pre 65 miliona godina kada je džinovski meteorit pogodilo poluostrvo Jukatan. Dinosaursi su nestali i time se završila era ogromnih reptila i počela era sisara poput nas – Kenozoik.

Biolozi i naučnici se slažu da je u 20. veku počelo šesto masovno istrebljenje, jedino koje je izazvala određena vrsta – mi. Koralni grebeni će verovatno biti prvi ekosistem u celosti eliminisan sa Zemlje pod uticajem čoveka. Moguće je da će četvrtina biljne i životinjske vrste nestati do 2050. što se često vezuje za promenu klime. U suštini, sadašnji ekonomski model dovodi život na Zemlji do kritične tačke.

Ovo su vrlo verovatno krupne vesti u ovih 65 miliona godina, ali teško da su mejnstrim jer pokreću tabu pitanja u društvu sa ekonomskim rastom koje uzimamo zdravo za gotovo. Radije ne bismo da razmišljamo o posledicama sadašnjeg načina života, u čemu nas konzumentska korporativna propoganda ohrabruje.

Ali pitanje i dalje stoji. Zašto rizikujemo da dođe do evolucionarnog kolapsa? Zar nismo ovde da bismo preživeli i napredovali? Zašto je uopšte naša planeta evoluirala da podržava život?

(B92)

Share this post: