Da li znate kako su se nazivala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?

Bogovi

Svi znamo za Zevsa, Odina, Jupitera, Veneru, Afroditu… A da li znate kako su se nazivala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?

Ruski umetnik Jaromir Velikorodov već dugo se bavi rezbarijama kipova staroslovenskih božanstava. On je svoje radove, uz umetničku slobodu koja je neizbežna u ovoj vrsti radova, jer o mitološkim bićima starih Slovena ne postoji sačuvano mnogo originalnih izvora (pre svega jer su kipovi i rađeni u drvetu), bazirao i na istraživanjima staroslovenske kulture kojom se bavi dugi niz godina.

Kako kaže ovaj ruski umetnik, kultura starih Slovena njemu je bliska i po duhu, a i po krvi. Kipovi su urađeni od lipovog drveta i premazani maslom i pčelinjim voskom, onako kao što se to radilo u davna vremena.

Stari Sloveni su kipove nalik ovima koje izrađuje Velikorodov držali u svojim domovima, ukrašene vezenim peškirima.

Upoznajmo neka od mitoloških bića naših predaka:

dazbog yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Dabog (Dajbog, Dažbog, Daždbog, Daba) (stsl. Dažьbogъ) je slovenski bog koji daje život Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca (sunčeve toplote) i kiše koji su najvažniji uslovi za opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonačelnik Slovena (ljudi). Dabog je prema usamljenom tumačenju Veselina Čajkanovića bio i vrhovni bog Srba.

crnobog yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Crnobog (Crni bog) je Bog noći i mraka iz slovenske mitologije. Crnobog je možda najtajanstvenije slovensko božanstvo u vezi sa kojim postoje mnoge pretpostavke, ali malo toga se može potvrditi sa sigurnošću.

hors yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Hors (stsl. Hъrsъ) je istočnoslovensko božanstvo nejasnih funkcija, verovatno bog Sunca. Njegov drveni idol nalazio se na brdu u Kijevu, pokraj idola Peruna, Dažboga, Striboga, Simargla i Mokoši. Pretpostavlja se da je lik tog božanstva formiran pod uticajima sa juga. Ponekad se pojavljuje i pod imenom Surija (postoji i hinduističko božanstvo istog imena) odnosno Zorja. Drevni Sloveni su verovali da Svarogov sin kuje novo sunce i da ga onda konji Surijini prenose preko neba.

jarilo Upoznajte staroslovenski panteon

Jarilo je u mitologiji starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezivan i sa ratom. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić, koji jaše na belom konju, u beloj odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem i sa svežnjem klasja u rukama. Zbog toga su u različitim prolećnim obredima, devojke odevene u belo i ovenčane cvećem, jahale na belim konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog božanstva.

lada yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Lada — boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih Slovena ona živi u drugom svetu zvanom Irij do proleća, kada se budi noseći sa sobom proleće.

Ime boginje Lada se prvi put spominje u periodu renesanse, kada su slovenski istoričari, pod uticajem njihovih francuskih, italijanskih, nemačkih kolega počeli da pokazuju jak interes za antičku mitologiju. Neki od njih, posebno češki i poljski istoričari pokušali su da izgrade zaboravljeni slovenski panteon bogova.

ljelj yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Ljelj brine o pobratimstvu, a sin je Triglavov i muž Ladin.

mokos Upoznajte staroslovenski panteon

Mokoš (staroslovenski: Mokošь; još i Mokoša, Mokoška) u mitologiji Istočnih Slovena boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Njen drevni idol postavio je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Na severu Rusije nazivaju je Mokuša i zamišljaju je kao ženu velike glave i dugih ruku koja obilazi kuće i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeći po toponimima, bio rasprostranjen i kod Zapadnih Slovena.

morana yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Morana (ili Mora, Morena, Marana, Maržana) je u slovenskoj tradiciji simbol smrti i zime.
Pojavljuje se u raznim obličjima. Najčešće kao lepa devojka, vrlo bleda, sa vučjim očnjacima i kandžama. Njen drugi lik je onaj poput Baba Jage, ružne stare veštice.

perun yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Perun (stsl. Perunъ) je slovenski bog neba i nepogoda (padavina, letnjih oluja) odnosno bog gromovnik, neka vrsta slovenskog Zevsa, kome su se stari Sloveni često obraćali tokom suše. Njegov dan je bio četvrtak, a posvećeni su mu Hrast i perunika (božur ili bogiša).

rod yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Rod je biće iz slovenske mitologije za koje u nauci još uvek postoji nedoumica oko toga da li predstavlja božanstvo ili mitološko biće. Sa Rodom se obično pominju i Rožanice ili Rožanjice.

ziva yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Živa je, u slovenskoj mitologiji, boginja života. Na glavi je imala ukras, koji je podsećao na sunčeve zrake; bila je ogrnuta lakim ogtačem, golih grudi i ramena. U levoj ruci držala je klasje žita, u desnoj voćku sličnu jabuci.

svarog yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Svarog (stsl. Svarogъ, Sovarogъ) je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i kućnog ognjišta (koje je zamena za Sunce). Pominje samo u jednom izvoru – u „Hronika“ vizantijskog istoričara Jovan Malala.

triglav yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Triglav je u mitologiji Baltičkih Slovena troglavo božanstvo, verovatno bog rata. Međutim kao vrhovni bog on ima i trostruku ulogu božanstva koji obavlja tri funkcije: božanstvo rođenja, božanstvo zagrobnog života, smrti i predaka i božanstvo održanja čovekovog života.
Takođe sličnost Svetovida i Triglava navodi na pomisao da se može raditi o istom božanstvu, koji se u različitim krajevima, različito nazivao.

stribog yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Stribog, Striboh (stsl. Stribogъ) je božanstvo u istočnoslovenskoj mitologiji. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua pominje se među kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu, gde su pronađene i statue Peruna, Horsa i Mokoša. Zamišljan je kao sedi starac koji drži rog u rukama, kojim budi vetrove, svoje unuke. Životinja koja je simbolizovala Striboga je orao.

veles yarmir Upoznajte staroslovenski panteon

Veles ili Volos (stsl. Velesъ, Volosъ) je slovenski bog polja, pašnjaka i šuma odnosno useva, stoke i životinja (divljih). Njegov životinjski pandan je medved, dok je u hrišćanstvu njegovu ulogu preuzeo sveti Vasilije (ili sveti Vlasije). Ima nekih autora koji u njemu vide i slovenskog boga podzemnog sveta, a neki mu pripisuju i zaštitu poezije.

Po njemu je nazvan jedan od najkontroverznijih spisa iz oblasti stare slovenske vere poznat kao Velesova knjiga.

(Pravda)

Share this post: