DEBATA JE SA PITANJA „KAKO RADITI S PUTINOM“ PREŠLA NA „KAKO SE SUPROTSTAVITI PUTINU

Bil Klinton smatrao ga je „hladnim“, ali je predvideo da će biti jak i sposoban lider. Džordž Buš želeo ga je za prijatelja i saveznika u ratu protiv terorizma, ali je vremenom izgubio nadu i zaključio da Vladimir Putin nije demokrata, već „car“. Barak Obama igrao je na Medvedeva, ali je Putin 2012. jasno stavio do znanja da ga ne mogu ignorisati… i – danas su odnosi Rusije i Sjedinjenih Država na najgoroj tački od kraja Hladnog rata.

putin021

Kako piše „Njujork tajms“, ruski predsednik Putin je punih 15 godina zbunjivao američke predsednike dok su oni pokušavali da ga „odgonetnu“ – uvek ga pogrešno procenjujući.

Putin se s njima raspravljao, držao im predavanja, pogrešno ih navodio, optuživao ih, pustio ih da čekaju, da pogađaju, izdao ih i osećao da su ga oni izdali:

„Trojica američkih predsednika su zamišljali da je Putin nešto što zapravo nije, misleći da mogu da izađu na kraj s čovekom koji ne dozvoljava da s njim izađu na kraj. Videli su ga kroz sopstveni objektiv, verujući da on vidi interes Rusije onako kako oni misle da bi on trebalo da ga vidi.“

Klinton je bio američki predsednik kad je Boris Jeljcin, kako to opisuje „Njujork tajms“, „iz džepa izvadio naslednika koji je postao premijer 1999, a predsednik u Novogodišnjoj noći“.

Klinton je „veliki deo svog predsedavanja proveo gradeći snažnu vezu s Jeljcinom“. U memoarima je napisao da je „verovao da je Jeljcin izabrao naslednika koji ima veštine, sposobnosti i kapacitet da vredno radi i izađe na kraj sa turbulentnim političkim i ekonomskim životom Rusije bolje od Jeljcina, s obzirom na njegove zdravstvene probleme“.

Posle Putinovog „brutalnog rata u separatističkoj Čečeniji“ i obračuna sa nezavisnim medijima, Klinton je privatno zamolio Jeljcina da „nadgleda“ svog naslednika. Klinton se, međutim, osećao „odbačeno“, jer je „gospodin Putin izgledao nezainteresovano za rad sa odlazećim američkim predsednikom“, navodi njujorški list.

Ipak, u to vreme, Putina je Zapad uglavnom video kao reformatora koji će konsolidovati Jeljcinovu demokratiju i kapitalizam.

Klinton je otišao, a u Belu kuću uselio se Džordž Buš. Isprva, bio je skeptičan i u privatnim komentarima opisivao ruskog lidera kao „hladnog momka“.

Onda su se upoznali, u Sloveniji 2001, gde je Buš izrekao čuveni komentar o „ruskoj duši“: „Gledao sam čoveka u oči. Mislim da je veoma otvoren i pouzdan. Imali smo odličan dijalog. Mogao sam da osetim njegovu dušu.“

Putin je religioznog Buša osvojio „verskom vezom“, ispričavši mu priču o krstu koji mu je poklonila majka – koji je jedina stvar koja je preživela požar u njegovoj kući na selu.

Iako Putin nije osvojio „sva srca“ Bušove administracije – pa je potpredsednik Dik Čejni pričao da je, kad je video Putina, mislio samo na „KGB, KGB, KGB“ – Buš je bio odlučan da „izbriše istorijske podele“, pa je Putina ugostio u Kemp Dejvidu, a potom na svom teksaškom ranču.

Putin je, istovremeno, voleo da podseti da je on prvi svetski lider koji je nazvao Buša posle terorističkih napada 11. septembra 2001.

Međutim, u Bušovom drugom mandatu, počele su verbalne čarke dvojice svetskih lidera, koje su dostigle vrhunac na sastanku u Slovačkoj, 2005. godine.

„To je zvučalo kao školska debata. Sedeo sam tamo sat i 45 minuta i to se nastavljalo, i nastavljalo… U jednom trenutku, prevodilac me toliko iznervirao da sam ga zamalo ošamario preko stola. Podrugljivim tonom, optuživao je Ameriku“, žalio se Buš britanskom premijeru Toniju Bleru, sledi iz beleški tog razgovora.

Kako navodi „Njujork tajms“, Buš je godinu dana kasnije bio još frustriraniji, pa se jednom svetskom lideru požalio da gubi nadu: „Mislim da Putin više nije demokrata. On je car. Mislim da smo ga izgubili.“

Novi Bušov ministar odbrane Robert Gejts pisao je predsedniku SAD o utisku koji je stekao o Putinu, februara 2007: „Pogledao sam Putina u oči i, kao što sam i očekivao, video hladnokrvnog ubicu.“

Na proleće 2008, Buš je razbesneo Putina posle otvaranja puta Ukrajini i Gruziji za članstvo u NATO. Već u avgustu, Buš i Putin družili su se u Pekingu, na Letnjim olimpijskim igrama. U tom trenutku, ruske trupe su već marširale u Gruziju.

Buš se u memoarima seća da je, kako navodi njujorški list, „prekorio Putina“ što je dozvolio da ga isprovocira Mihail Sakašvili.

„Upozorio sam te da je Sakašvili vrele krvi“, rekao je Buš Putinu.

„I ja sam vrele krvi“, odgovorio je Putin.

„Ne, Vladimire. Ti si hladnokrvan“, zaključio je Buš, kako piše u memoarima.

Nekoliko meseci kasnije, u Belu kuću se uselio Obama, koji je odlučio da ne pokušava da postane prijatelj sa Putinom, već da ga zaobiđe. Putin se tada, posle dva mandata, povukao sa mesta predsednika ustupivši ga saradniku Dimitriju Medvedevu – dok se on „preselio“ na premijersku poziciju. „Obama je odlučio da tretira gospodina Medvedeva kao da je on stvarno lider“, navodi „Njujork tajms“.

Tu strategiju je kasnije obelodanio i Vikiliks: „Unapređenje odnosa sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, u nadi da on može da postane vođa nezavisan od Vladimira Putina.“

Gejts, koji je opstao na funkciji i u Obaminom mandatu, kao i nova državna sekretarka Hilari Klinton, bili su veoma sumnjičavi kad je reč o Obaminoj strategiji prema Putinu. Privatno, Hilari je podrugljivo imitirala Putinov mačo nastup i pozu u kojoj na sastancima sedi široko razmaknutih nogu.

Kad se Putin „vratio“ 2012, Obamina Medvedev-strategija pala je u vodu. Docnije je isticao da on nema „privatni odnos sa Putinom“ – kad je Moskva pružila gostoprimstvo Edvardu Snoudenu.

Na konferenciji za novinare u avgustu prošle godine Obama je tvrdio da „nema loše odnose sa Putinom“, iako je iskoristio da ga „prozove“ zbog nonšalancije:

„Naši razgovori su iskreni, otvoreni, često konstruktivni. Znam da štampa voli da se bavi ‘govorom tela’ i on zaista ima tu nonšalantnost, deluje kao đak iz zadnje klupe koji se dosađuje u učinionici.“

Na kraju, zaključuje „Njujork tajms“, takav odnos doveo je do tačke da Obama nije mogao ni da zamisli kako će „prozapadna revolucija u Ukrajini, kojom je svrgnut saveznik Moskve, izgledati u Putinovim očima“.

„Ako je u Vašingtonu i ostalo nekih iluzija, a teško je to zamisliti, raspršene su konačno i nepovratno Putinovim preuzimanjem Krima, u zamenu za sankcije koje su usledile. Dok se ruske snage grupišu na ukrajinskoj granici, debata je sa pitanja ‘kako raditi s Putinom’ prešla na ‘kako se suprotstaviti Putinu'“, konstatuje njujorški dnevnik.

(Tanjug)

Share this post: