Evo zašto se ljudi ne razumeju

Zašto se ne razumemo

„Govor bi trebalo da bude poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo zanimljivo.“

Poruke koje želimo da uputimo drugima često nailaze na otpor, nerazumevanje, pogrešno tumačenje ili ignorisanje, bilo da su upućene usmeno, u direktnom kontaktu sa drugom osobom, bilo putem mobilnih telefona ili društvenih mreža. Na putu pošiljalac poruke –kanal komunikacije – primalac poruke, značenje i namera koju osoba ima često se izvitopere i ne prenesu u punom obliku, ne uspevši pri tom da zaokruže tok uz povratnu informaciju od strane primaoca poruke.

Može se desiti da naši neverbalni signali ne podržavaju našu priču, ili biramo stil komunikacije koji našem sagovorniku ne prija i u njemu izaziva negativna osećanja koja ga sprečavaju da prepozna našu dobru nameru. Prilikom slanja poruka posredstvom Ineterneta, telefonskih sekretarica, mobilnih telefona gubimo značajnih 93% signala koji inače u direktnoj komunikaciji pomažu da naša poruka bude razimljivija i prihvaćena na način na koji želimo da nas drugi shvate.

Tu su “smajlići”, “stikeri”, neke karakteristične reči: “LOL, WTF, BBF, ILY, U2”, i slične koje su se odomaćile naročito u rečniku adolescenata usled prebacivanja veće količine svakodnevne komunikacije na digitalni oblik. Neke od ovakvih skraćenica odraslima su potpuno nerazumljive i polako se stiče utisak da se formira novi jezik. Pitanje je da li se njime, naročito putem online komunikacije, mogu u potpunosti preneti osećanja, stanja, želje i potrebe osobe, ili s nešto od toga ipak gubi u tom Sajber svetu.

Kako se u direktnom odnosu gubi deo poruke?

Značaj neverbalne komunikacije je procentualno veliki u smislu kompletne poruke koju šaljemo drugoj osobi. Samo 7% poruke koju želimo da prenesemo otpada na sadržaj ( reči ) , 38% odnosi se na boju glasa i ton glasa, kojima najlakše možemo preneti emociju, a čak 55% nose neverbalni signali: pokreti lica, gestovi, položaji i pokreti različitih delova tela, jednom rečju govor tela. Rečenica “ Baš mi je drago što te vidim!” može se protumačiti na nekoliko načina u zavisnosti od toga koja gestikulacija i emocija je prati: sreća, oduševljenje, ravnodušnost, prezir ili agesija i mržnja.

Dobro je zato upoznati se sa osnovama neverbalnih signala kako bismo bolje razumeli šta nam drugi ljudi “kazuju” i kada ne izgovaraju reči, ali i kada u porukama uočavamo neku nelogičnost, a nismo sigurni zbog čega je to tako.

Neverbalni signali

“Reči moramo tretirati kao glasine sve dok ne budu potvrđene neverbalnim signalima.”

Dobro je poznavati govor tela kako bi izbegli mnoge nesporazume ili kada želimo da se naša poruka prenese tačno i potpuno.

Ako se nalazite u poziciji predavača i većina slušalaca drži glavu malo iskošeno na jednu stranu, budite bez brige, imate njihovu pažnju! Ali ako većina šakom pridržava bradu, da glava ne padne, zeva ili prebrzo klima glavu kao da su već shvatili poentu, menjajte temu ili pristup publici.

Kada ste u pregovorima ili želite nešto da prodate , podignite bradu i budite u otvorenom telesnom stavu, otkopčajte dugme sakoa, nagnite se napred da izrazite zainteresovanost. Osmejuhujte se što više ako je tema vesela. Međutim, ako kupac prekršta ruke, brani se, šalje vam neverbalni signal da se zatvorio, da se oseća napadnuto i vama je vreme da menjate taktiku.

Ukoliko primetite da osoba sa kojom razgovarate drži ruke prekršteno i pesnice stisnute, tu se već radi o agresiji koja čeka da se ispolji. Izraz lica može da bude sa namrštenim obrvama, izvijenim spoljnim ivicama na gore i stisnutim usnama, stegnutim zubima, a u tom slučaju bilo bi bolje da na vreme bežite.

Ruke na leđima označavaju osobu koja se krije ili zadržava sama sebe, a noge prekrštene u kolenima pa potom oko članaka daju signal sputanosti.

Osoba koja ukršta prste na rukama i drži ih na stomaku ili položene, šalje signal frustracije ili anksioznosti. Dlanovi na dole okrenuti, položeni na stolu govore o dominaciji. Pesnica na boku takođe predstavlja miks dominacije i agresije. Otvorene šake ukazuju na iskrenost i otvorenost, kada ovaj položaj nije utreniran, kako kod nekih profesionalnih govornika, pa ako želite da delujete na druge, otvorite svoje dlanove ka njima. Kada osoba prstima konstruiše piramidu, priljubljuje vrhove prstiju jedne o druge, ona odaje utisak višeg statusa, dominacije, zainteresovanosti ali i logičkog razmišljanja uz odsustvo emocija, ponekad i kao odraz nesigurnosti.

Šakama na bokovima možete poslati signal seksualne zainteresovanosti, a pesnicama na bokovima agresivne težnje.

Kada se rukujete sa drugom osobom, ako dlan ide odozgo dajete signal dominacije u odnosu, ako se rukujete u ravni sa njegovom šakom, onda je signal ravnopravnosti. Obema šakama zahvaćena šaka sagovornika nije uvek prijatna za drugu osobu i opet predstavlja dominaciju.

Dodirivanje vrha nosa znak je laži ili skrivanja istine, a dodirivanje dela iza uha neodlučnosti i nesigurnosti. Palčevi u džepovima muškaraca, šalju signal seksualne zainteresovanosti drugom polu.

Različiti stilovi komunikacije

“Audiatur et altera pars” – Neka se čuje i druga strana.

Da bismo bolje razmeli druge i da bismo tačnije i potpunije slali poruke koje želimo, razmotrićemo različite stilove i pozicije koje ljudi zauzimaju u svakodnevnim odnosima. Često do nesporazuma i konflikata među ljudima dolazi zbog neobraćanja pažnje na emotivno stanje u kojem se sagvornik nalazi i potvrđivanjem obrasca ponašanja na koji smo navikli od detinjstva, a koji sa realnom situacijom ne mora da ima direktne veze. Tako se preterano ljutimo, besnimo ili se suviše povlačimo i upasivimo.

“Svako se može naljutiti – to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do pravog stupnja, u pravom trenutku, na ispravan način – to nije lako.” – Aristotel

Agresivni način

Osoba koja upotrebljava ovaj stil komunikacije najčešće pokazuje dominaciju, nadmenost, optuživanje ili iznuđivanje. Ona odustaje od poštovanja druge osobe. Govori reči: “ Ti ćeš meni da kažeš”, “ Niko tako sa mnom ne sme da razgovara”, “ Kako se usuđuješ”, “ Uradićeš kako ti ja naredim”, “ Nemaš pojma”, “ Ti si lenj”. Iako na prvi pogled deluje snažno, agesivna osoba, u stvari, ima krhko samopoštovanje, jer dozvoljava da je negativna osećanja preplave i ugroze odnos. Emocijom prezira drugoj osobi upućuju poruku “Ti ne vrediš dovoljno!” I zahtevaju poniznost od druge strane. Ako je ne dobiju, prezir narasta u mržnju. Iza mržnje stoji strah. Kod ovih osoba može biti u pitanju strah od podređivanja ili strah od gubitka kontrole.

Ovaj stil može samo da donese korist u karakterističnim situacijama, kada su svi načini koji uključuju vaše samopoštovanje iscpljeni. Dakle samo u kontaktu sa nekim jakim agresivcem koji nikako neće da se urazumi. Inače ga ne bi trebalo primenjivati, ako želite da zadržite svoje dostojanstvo. Koliko god sebi delovali veliki dok šaljete agresivnu poruku, svakom ko je i malo izgradio sebe , ili onome ko je oguglao na ovakva ponašanja, pa “mu na jedno uvo uđe i na drugo izađe” poruka, delovaćete smešno, jadno ili dosadno.

Pasivno – agresivni napadi

Osobe koje propagiraju pasivno – agresivni stil ponašaju se kao generali pobednici posle bitke:” Lepo sam ja rekao da od toga ništa neće da bude!”

Oni su tihi saboteri, a prepoznaćete ih po sarkazmu i ironiji. “ Vrlo zanimljivo”, “ Uvek ja izvučem deblji kraj”, “ Ha ha ha , vi ste glavni, vi bi to trebalo sami da znate”.

Iza ovih rečenica stoji nespremnost da se preuzme odgovornost i nabacivanje odgovornosti drugima. Lakše je prebacivati drugima za neuspehe kada se mi sami ne upuštamo u rizike.

Srž je u ambivalenciji, odnosno borbi oprečnih osećanja u osobi, kada ona oseća i ljubav i mržnju istovremeno ili na smenu, pa želi da se druži i želi da kazni, želi da bude u odnosu i želi da otera drugu osobu. Sabotiranje im omogućava da postignu oba: ostaju u kontaktu a sarkazmom pokazuju negativnu energiju.

Ovakvim stilom osoba šalje dvostruke poruke: volim te – mrzim te. Može da ih iskoristi da bi se zaštitila od agresivaca, ali ne može stići do zadovoljenja svojih potreba već se zadovoljava sabotiranjem tuđih poduhvata i uspeha. Dobro bi bilo poslušati Virdžiniju Satir kada kaže da bi dobro bilo govoriti šta iskreno osećamo i mislimo, umesto onoga što se od nas očekuje, kao i tražiti i izabrati ono što želimo umesto da stalno čekamo dozvole od drugih.

Pasivno delovanje

Pasivne osobe odustaju od zastupanja sebe. Prednost je izbegavanje konflikata, ali iz ovog stava teško da osoba može da zadovolji svoje želje i potrebe, one ostaju da tinjaju ili se potiskuju. Osoba veruje i oseća da ima odgovornost za druge i za njihova ponašanja. “ Ako ja iznesem svoje želje, oni će se naljutiti ili uvrediti.”. Misli da je dobra osoba ako se povlači. Zato koristi fraze: “ Ma svejedno…”, “ Nema veze”, “ Kako vi kažete”, za svaki slučaj, samo da ne bi izazvala negativne emocije kod drugih. Međutim, kako kaže jedna naša reklama: “ Nije svejedno!”. Nije svejedno da li ćemo imati samopoštovanje ili ne.

Pasivne osobe često reaguju ovako iz osećanja krivice, zbog staha od odbacivanja ili stida. Stavljaju potrebe drugih na pijedestal, stavljaju dužnosti ispred odgovornosti, iza čega se krije nedostatak samoprihvatanja i samopoštovanja.

Ukoliko na pasivan način želite da prenesete poruke, drugi vas neće shvatiti ozbiljno. Slanjem signala da ne prihvatate sami sebe, šaljete i informaciju da vaše želje nije vredno prihvatiti.

Zašto je dobro razgovarati s poštovanjem prema sebi i sagovorniku?

Aktivno zauzimanje za sebe i svoja prava, iskazivanje svojih stavova i potreba na direktan, otvoren i nedvosmislen način, uvažavajući i ne ugrožavajući time druge, čuva odnos i pomaže nam u komunikaciji. Doprinosi boljem razumevanju sa obe strane kanala komunikacije. Nenasilnim stavom uvažavamo sebe i drugoga, čuvamo svoje i tuđe dostojanstvo, dajemo prednost slušanju i saosećanju, upoznajemo sebe i druge i lakše dolazimo do rešenja problema, i pri tom ne ispoljavamo bes. Ako se sa nekim ne slažemo mi to mirno i jasno izložimo. Ne kritikujemo postupke i iskaze drugih.

Kako se često dešava da se osobe ne razumeju jedna drugu i da se zbog toga ljute, dobro je da prihvate jedno od osnovnih ljudskih ( asertivnih prava ): Pravo da ne razumem! Kada prihvatimo da mi nismo čitači tuđih misli, podeljena je odgovornost na obe strane koje učestvuju u razgovoru.

Ako se držimo stava : ” Zastupam sebe, poštujem tebe!” čuvamo samopoštovanje i poštujemo druge. Posvetite se onome što vi osećate i izrazite svoje želje i potrebe, tada će nesporazuma biti manje.

Učenje po modelu od uspešnih u komunikacijama

“Ne vidimo stvari kakve jesu, vidimo stvari kakvi jesmo.” – Anais Nin

Osobe koje poznajete i cenite ih po tome što imaju razvijene veštine komunikacije, umeju dobro na prenesu znanje ili poruku koju žele, možete modelovati tj. kopirati u ponašanju. Ugledanjem na uspešne, tj. odrasle, mi se od malih nogu učimo, dok kao deca učimo da hodamo, pričamo, osvajamo razne razvojne korake.

Tako posmatranjem drugih osoba koje imaju više znanja od nas u oblasti komunikacije, možemo analizirati kakva je njihova fiziologija: telesni stav, emocija koju šalju sagovorniku, koja su njihova uverenja o uzorcima i značenjima događaja.

Zatim vežbanjem tih uloga, usvojenih znanja koja smo stekli posmatranjem ili razgovorom sa njima napredujemo po malo.

(Mirjana Kokerić, Danas)

Share this post: