Glavni mediji uništavaju informacije – Znate li gde živite?

Verovatno ste se ponekad zapitali, posmatrajući određeni informativni sadržaj putem određenog medija, da li su informacije koje su vam pružene zvaničnog ili pak potpuno neslužbenog karaktera. Ako jeste, pročitajte ostatak teksta, uveren sam kako će vas zanimati.

Ako želite da kontrolišete mase obmanjujući njihovu percepciju stvarnosti, morate određivati kakve će im informacije biti servirane putem javnih televizija, radija, novina, pa čak i putem Interneta.

Činjenica je kako nas svetski mediji već dugi niz godina bombarduju svakodnevnom opsednutošću strahom koji je povezan sa ratovima, globalnim finansijskim krizama i ostalim sredstvima koji u nama kreiraju emocionalni haos i osećaj bezizlaznosti iz trenutnog stanja. Mediji su, kao i gotovo svaka delatnost, postali deo globalizacije.

Naime, svetske medije poseduje i kontroliše sve manji broj korporacija, koje su, ako se posmatraju iz šire perspektive, jedna te ista korporacija. Isto se dogodilo i našim medijima koji svakim danom sve više prestaju da budu upravo to, naši.

Dakle, radi se o začaranom krugu, jer što više medija korporacije mogu posedovati, to značajnija postaje njihova politička podrška, čime se može vršiti veći uticaj na strukture vlasti. Treba reći da je čak i iskrenim novinarima gotovo nemoguće da iznose istinu dok deluju unutar nametnute neobjektivnosti i opstrukcije onoga o čemu bi trebali da izveštavaju, a takvi se novinari sada uklanjaju.

Bili smo svedoci nekoliko sličnih događaja gde su pošteni, etični novinari suspendovani radi pružene informacije koja nije odgovarala vlasnicima TV kuća, a bila je tačna.

Razumljivo je kako ti isti vlasnici, odnosno korporacije ne mogu da kontrolišu svaku reč, ali se mogu pobrinuti da ogromna većina onoga što se pojavljuje u medijima bude u skladu s njihovom vizijom sveta, što, na kraju svega, i čine, dok tu viziju potom preuzima stanovništvo ne razmišljajući puno o pruženim informacijama koje se uvek mogu sagledati iz drugačije perspektive.

Kontrola medija nije zasnovana na pojedinačnom nadzoru svakog novinara, nego je bilo dovoljno odrediti parametre, odnosno norme kroz koje mediji filtriraju sve informacije. Dovoljno je pogledati žaljenja vredan način na koji većina svetskih medija ponavlja službenu verziju o „globalnom zagrevanju“ i „klimatskim promenama“, a retko kad uopšte bace pogled na pregršt dokaza i naučnih mišljenja koji govore kako je sve to apsolutna besmislica.

Novinari, kao i lekari, advokati, političari i javnost uopšte, prenositelji su tuđih misli. Bespogovorno ponavljaju i prihvataju norme tipa „pa to svako zna“. Zbog toga upravo dolazi do ismejavanja, napadanja i kompletnog ignorisanja druge strane, odnosno onih koji preispituju te norme.

Ljudi su mišljenja da bi ih mediji, da se doista radi o zaveri, o tome informisali, ali ono što ćete sada pročitati pojasniće vam zašto se to ne događa. Većina „novinara“ ne zna ko zaista vuče konce i upravlja događajima. Istraživačkim novinarstvom oni smatraju čitanje jutarnjih novina i gledanje televizije u redakciji.

A čak i da to znaju, korporacije koje kontrolišu većinske novine i eter (radio i TV) ne bi niti dopustile da svoje informacije objave. U klimi suzbijanja informacija, svako pošteno istraživanje koje je sprovedeno o događanjima 11. septembra od strane većinskih medija nema nikakve šanse. Većina novinara prilepljena je uz službenu istoriju, službene norme i službenu verziju događaja.

Neopisiva je sramota što novinari glavnih medija nikada nisu preispitivali službenu priču o 11. septembru, a istovremeno osuđuju one koji to čine. Ali, drugačije i ne može biti s obzirom na umom uslovljene ljude koje upošljavaju medijske korporacije kako bi prenosili „vesti“ na način koji odgovara određenoj zaveri, a samu zaveru držati u tajnosti. Nikada ne uočavaju niti ukazuju na veze između prividno nepovezanih stvari.

Nikada ne istražuju prave razloge objave ratova u kojima milioni ljudi ginu ili bivaju osakaćeni. Mislite kako dobijate prave informacije o zbivanjima i pravim kreatorima nereda u Siriji? Varate se.

Jednostavno je cilj ponavljanje službene verzije gotovo svega, koja potom postaje službena istorija, iako bi čak i najpovršnije istraživanje pobilo ono što takvi novinari prenose kao činjenicu ili bi barem ponudilo drugačije objašnjenje o razlozima određenih događaja.

Čim je obznanjena i prihvaćena „službena“ verzija o već navedenom primeru 11. septembra ili pak „klimatskim promenama“, novinari svih nivoa širom sveta ponavljali su je kao činjenicu, dok je istu proceduru koristila i velika većina stanovništva.

Poznato je kako mnogi novinari glavnih medija nisu imuni, između ostalog, na lenjost. Uveliko je lakše prihvatiti službenu verziju određenog događaja i izveštavati o događajima iz te perspektive, jer tada niko neće osporavati ono što govorite niti će pokušati da vas diskredituje zbog toga što ste, na primer, izneli istinu koju oligarhija od ljudi želi sakriti.

Isto tako, medijske korporacije ne žele finansirati novinare i njihova dugotrajna istraživanja koja će razotkriti ono šta se zaista zbiva, jer su i same korporacije upletene u ista, dok 90 odsto novinara ionako nema nikakvu želju da se time pozabavi. Njima je bitno samo da slede liniju svojih novina, televizijskih i radio stanica i prime platu za rad koji nije niti malo etičan.

Jedino, pravo novinarstvo još je moguće pronaći na Internetu, a stvaraju ga ljudi koji su spremni ići onamo gde poslušnici glavnih medija ne mogu jer ili premalo znaju, ili se previše boje. Internet je „još“ jedini medij kojeg nije moguće u potpunosti kontrolisati upravo radi velikog broja korisnika kojima se nudi veliki broj mogućnosti i što je najbitnije, istima se nudi sloboda pisanja, a privatnost identiteta.

Naime, establišmentu i korporacijama takav razvoj situacije ne ide niti najmanje u korist, jer se dogodila eksplozija, ogromna ekspanzija informacija širom Interneta o njihovim skrovitim operacijama i načinima kojim obmanjuju stanovništvo. Stvari su im polagano krenule da izmiču kontroli, pa se sve više trude oko cenzure i filtriranja Interneta.

Pravi pokazatelji toga su zakoni ACTA i SOPA koji su prisilno trebali biti integrisani u zakonodavstvo svake zemlje članice Evropske Unije i SAD-a. Prvi napad je odbijen, upravo radi nekolicine razumnih ljudi koji su shvatili o čemu se zapravo radi.

Nadam se kako će i ostali napadi biti uspešno odbijeni, jer Internet nam je jedini preostali, valjani medij putem kojeg je moguće pronaći nepristrasne i objektivne informacije sagledane iz prave perspektive.

Danijel Svitlica

Share this post: