ZNATE LI ŠTA VAM MELJU U MLEVENO MESO?

Znate li šta sadrži?

Pre nego što sledeći put zagrizete neki sočni hamburger, trebalo bi da se zapitate šta se zaista u njemu nalazi. Naime, većina mlevenog mesa sadrži prilično diskutabilne sastojke koji su javnosti nepoznati zbog nedostatka regulative vezane za deklaraciju proizvoda.

U Americi je reč o takozvanoj “ružičastoj sluzi” (pink slime) koja predstavlja najnekvalitetnije delove junećeg mesa kojima se termičkom obradom uništavaju masnoće, a zatim tretira amonijakom kako u konačnom proizvodu ne bi bilo bakterija i drugih mikroorganizama.

Ovaj dodatak mlevenom mesu služi da se smanji procenat masnoća u konačnom proizvodu, ali i da se napravi manje gruba tekstura mlevenog mesa. Uz to, takva prerađevina ima i duži rok trajanja.

Jako je teško razaznati razliku između čistog i „pink slime“ mesa, osim toga što ovo drugo u toku termičke obrade otpušta manje sokova i treba mu više soli za postizanje optimalnog ukusa.

Da bi situacija po potrošače bila gora, američki proizvođači nisu bili u obavezi da ističu kao poseban sastojak “ružičastu sluz”, budući da i sama pripada junećem mesu.

Međutim, angažmanom čuvenog kuvara Džejmija Olivera, u pojedinim lancima brze hrane prestali su da koriste ovaj dodatak mlevenom mesu.

Procenjuje se da se trenutno oko 70 odsto mlevenog mesa na američkom tržištu obrađuje ovom tehnikom.

Pošto je takvo meso jeftinije od čistog, školske kafeterije su ga obilno koristile za đačke obroke, ali će ubuduće imati izbora da ako požele, uzimaju i čisto mleveno meso.

U Srbiji je problem sa mlevenim mesom dosta složeniji. Prema pravilnicima, u vitrinama čak ne bi ni smelo da se prodaje mleveno meso, a Centar potrošača Srbije insistriraće i na izradi deklaracija za meso u kojima će biti navedeni podaci o proizvođaču, vrsti mesa, kao i datumu proizvodnje.

Kako pišu „Novosti“, kupac za sada često ne zna šta plaća, kada šnicli ističe rok upotrebe, kao ni kada je proizvedeno, a o kvalitetu nema ni govora.

„Praksa poslovanja trgovina nije omogućavala potrošačima da budu dovoljno informisani“, istakla je u razgovoru za „novosti“ Vera Vida, predsednik Centra potrošača Srbije. „Pravo na informisanost garantovano je Zakonom o bezbednosti hrane, Zakonom o zaštiti potrošača i Pravilnikom o deklarisanju“.

Prema njenim rečima, trgovci izbegavaju deklarisanje, jer je uredbom onemogućeno ispostavljanje „knjižnih zaduženja“.

Reč je o naknadnom trošku koje recimo trgovac isporuči dobavljaču, odnosno klaničaru u ovom slučaju i dodatno poveća cenu, mimo prvobitnog ugovora. Uz komentar „da je meso žilavo ili više masno nego što se očekivalo, trgovac kod proizvođača dodatno obori cenu, ali to potrošač na kraju ne oseti.

„To zaduženje pre stupanja uredbe na snagu kretalo se između pet do sedam procenata“, dodaje Vida.

„Prema važećem Pravilniku postoje 15 kategorija recimo svinjskog mesa. Ali, trgovci nude i mleveno meso, koje ne sme biti u ponudi i za koje se ne zna kategorija. Inače, Veterinarska inspekcija ima sve takozvane ’ulazne’ podatke o svežem mesu u trgovinama, njegovom poreklu, roku trajanja, kategoriji, ali je problem što to ne vide sami kupci.

(B92)

Share this post: