Karlo Veliki, surovi hrišćanin i prosvetitelj

karlo veliki2

Da li ovaj srednjovekovni vladar bio prvi pravi Evropljanin, varvarin, prosvetitelj ili osvajač, pitanja su na koja je Dojče vele pokušao da da odgovor.

Pre Karla Velikog, Zapadna Evropa bila je samo bela mrlja na karti sveta, zaostala i civilizacijski i kulturno. Ali na dan njegove smrti 28. januara 814. godine u blizini Ahena, u tom delu sveta već je postajalo snažno carstvo u kojem su ratoborna plemena živela zajedno, država u kojoj se razvijala privreda, sa efikasnom javnom upravom i obrazovanjem.

Ko je bio čovek koji je postigao nemoguće? Istorijski izvori ne govore mnogo o njegovom privatnom životu. Zabeležen je datum njegove smrti, ali ne i kada se rodio. Pojedini istoričari pretpostavljaju da je u pitanju april 748. godine. Poznato je da mu je majka bila Bertrada, ćerka jednog grofa iz Laona, a otac Pipin Mali, rođen u blizini današnjeg Pariza, koji je od 751. bio kralj franačkih plemena.

To dovodi do sledećeg pitanja: ko su bili Franci? Da li su oni bili Nemci ili Francuzi? Ni jedno ni drugo, a ipak – oboje. Centralna oblast kojom su vladali Karolinzi, dinastija Karla Velikog, prostirala se između Ahena u današnjoj Nemačkoj, blizu granice sa Holandijom, i Meca na severoistoku Francuske. Međutim, deda Karla Velikog već je ujedinio dva glavna dela Franačkog kraljevstva i vladao velikim delovima današnje Francuske i Nemačke.

U toj državi je živelo mnogo različitih naroda, od kojih je svako imao sopstvene tradicije i običaje. „Bilo je tu Rimljana, Vizigota, Langobarda, Alemana, bavarskih plemena i drugih“, kaže istoričar Štefan Vajnfurter, autor knjige povodom 12 vekova od smrti Karla Velikog.

Kada je Karlo došao na presto sa 20 godina, čekalo ga je puno posla – morao je da stvori jedinstveno carstvo od mnogo različitih naroda. Na tom izazovu su mnogi njegovi prethodnici polomili zube.

„Za Karla nije bilo lako da stvori temelje kojima će povezati sve. Ali ti temelji su bili zakoni hrišćanske crkve. Oni su stvorili norme i vrednosti za ceo državni poredak u Karlovom carstvu“, objašnjava Štefan Vajnfurter. „U to izjednačavanje spadaju i zajedničke jedinice mere i novac, da bi se makar donekle stvorio zajednički ekonomski prostor“, naglašava ovaj istoričar.

Karlovi srebrnjaci su tako postali neka vrsta preteče današnjeg evra. „Osim toga, Karlo je izgradio efikasnu mrežu komunikacija, mrežu pismonoša“, dodaje Vajnfurter. „Tako su glasnici mogli da savladaju velike razdaljine za nekoliko dana“.

Karlo Veliki je zaveo red i u crkvi i u državi, stvorio efikasnu vojsku i otpočeo sistem obrazovanja. Želeo je da uvede obavezno školovanje za sve, uključujući tu i žensku decu.

Naravno, Karlo nije mogao da sprovede sve svoje ideje, ali imao je viziju koji je ostvarivao korak po korak. „Želeo je da stvori jednu vrstu božjeg carstva na zemlji“, kaže Vajnfurter. „Ljudi njegovog carstva su predstavljali “božji narod“ (populus dei), i sav njegov sistem je vodio do isceljenja duše, do njenog spasenja“.

Inspiraciju za to je Karlo Veliki našao u delu „O Državi Božjoj“ (De Civitate Dei) iz pera crkvenog mislioca Avgustina. Ovo delo je mnogo pre Karlovog vremena, negde na početku petog veka. „Ta knjiga, koju je Karlo naročito voleo da čita, mogla bi da predstavlja nacrt za politiku tog monarha“, podvlači Štefan Vanjfurter.

„Karlo je bio visok, džinovskog stasa, krupan čovek. Za čitavu glavu viši od većine njegovih savremenika“, piše istoričar Johanes Frid. Uz to, ovaj vladar nije bio blag prema svojim neprijateljima.

Vladao je 46 godina, a od toga je 44 godine proveo u ratu. Najkrvaviji je bio sukob sa saksonskim plemenima u današnjoj severoistočnoj Nemačkoj koji je trajao 33 godine. Završio se pobedom Franaka – Saksonci su bili poniženi, porobljeni i silom pokršteni.

Karlo je bio istovremeno surov i pobožan, piše Dojče vele. Božić 800 godine je proslavio u Rimu, sa papom Lavom, i tada proglašen za cara.

Njegov savremenik i biograf Ejnhard piše da sam Karlo nije ni slutio da će biti počastvovan na taj način. Ali moderni istoričari smatraju da to nije tačno: „Naravno da je želeo da bude proglašen za cara“, kaže Štefen Vajnfurter. „Postoji mnogo podataka koje govore tome u prilog. Ljudi su se prema njemu već ophodili kao prema caru“.

Kako ga vide Evropljani danas? „On više nije tako veliki simbol za političko i društveno ujedinjenje kontinenta. Ta priča je odavno završena“, smatra Vajnfurter.

Njegova država nema mnogo veze sa današnjom Evropom u kojoj se poštuju različitosti i nema zvanične religije. „Karlo je za nas važan jer sačuvao znanje, čiji značaj prelazi granice Evrope. On je sakupio nabolje mislioce na svom dvoru, kroz njih je do nas stigla antička kultura“, dodao je Vajnfurter.

Na primer, Karlo Veliki je postavio temelje kalendara i pisma kojim se služi većina Evropljana. Čuveni font Tajms nju roman najviše liči na stil kojim su se pisala mala slova za vreme Karlove vladavine. Njegovo nasleđe je svuda oko nas, čak i u 2014. godini, zaključuje Dojče vele.

(DW,Tanjug)

Share this post: