MAJE – CIVILIZACIJA ŽEDNA KRVI

Narod žedan krvi

Maje su bili robovi kulta krvi. Vadili su je u svim prilikama: na državnim ceremonijama, venčanjima, religioznim i narodnim svečanostima… Bila je to civilizacija bez presedana!

Bio je to narod koji se dopadao Žan-Žak Rusou: antički nevin i izvan istorije. Narod koji je gajio kukuruz i manioku da bi nahranio kastu vračeva uvek odevenih u šareno perje i odanih proučavanju zvezda. Ali i narod, koji nije poznavao ni korist, ni trgovinu, ni novac; narod koji je sve vrednovao i poredio sa kakaom.

Maje koji su od 200. godine pre naše ere naseljavali sadašnju teritoriju Gvatemale, jedan deo Hondurasa, Belizea i Jukatan, ostavili su hramove, palate i piramide. Kada se sve uzme u obzir ipak su Maje ostali jedna gotovo mitska rasa: bez forme civilizacije i društva koji bi se mogli uporediti sa formama društava naroda u Mediteranu i Aziji. Umetnost je bila plemenskog tipa.

Dešifrovano pismo

Okruženi legendama koje su izmislili engleski i američki pisci, kao što su G. Morli, Erik Tompson i u prošlom veku Džon Lojd Stivens, Maje su do izvesne tačke cak i bez etničkih korena. Čini se da potiču od Indijanaca koji su prošli Beringovim prolazom pre vise od 10.000 godina, od Asiro-Vavilonaca i Egipćana koji su stigli u Ameriku pre Kolumba. Za pisce moderne naučne fantastike Maje i njihovi potomci, oko dva miliona Indiosa, su već odavno – Vanzemaljci.

- Ali je i za Maje, vekovne žrtve kulturne distorzije zahvaljujući pre svega etnocentrizmu, konačno došao trenutak istine – smatra Linda sile, svetski autoritet za kulture Srednje Amerike. – Uspeli smo da ih uvedemo u istoriju civilizacija, medu Egipćane, Grke i Rimljane. I svima treba da bude jasno da oni zaslužuje to mesto i da, na primer, kralj Pascal, jedan od najvećih vladara Maja, nije ništa manje važan od jednog Aleksandra Velikog.

Vrata istorije za Maje širom su otvorile grupe američkih istraživača, među kojima su istoričari umetnosti Linda Sile i Meri Miler sa univerziteta Jejl, koje su po prvi put uspele da na naučnim temeljima dešifruju hijeroglife i jezik tog naroda.

Velika pomoć u dešifrovanju spisa bila je i činjenica da su neki hijeroglifi Maja, više nego oni egipatski, slutili da izraze ono što i predstavljaju. Ukratko, nekolicina simbola: hijeroglif jedne kuće značio je da se radi o kući, hijeroglif jaguara označavao je jaguara.

Pa ipak, nije to bilo lako dešifrovati. Čitanje hijeroglifa, bogatih i metaforama, postao je uzbudljivi lov na racionalna objašnjenja. Linda Sile i Meri Miler na kraju su uspele donekle da rekonstruišu istoriju, umetnost i običaje Maja.

- Prvo revolucionarno otkriće – smatra Meri Miler – jeste da Maje nisu bili dobroćudan narod, kao što se verovalo, sastavljen od poljoprivrednih mitova i svešenika kojima su strane okrutnosti i varvarstva i koji nikada nisu ratovali. Vekovima, od 200. pre naše ere do 900. naše ere, Maje su vodile neprestane ratove, poput Grka i Rimljana.

O tome po prvi put imamo preciznu dokumentaciju sa imenima i hronologijom, što smo saznali iz hijeroglifa. Osim ratova i ovde je kao i u drugim, zemljama, bilo pobuna, zavera na dvoru, vojnih udara…

Ratovi za zarobljenike

Chan-Bahlum, koji je vladao od 10. februara 684. do 20. februara 702. naše ere bio je, na primer, jedan od najratobornijih i najsrećnijih kraljeva Maja, kako može da se pročita na jednoj tablici nađenoj u palati Palenke u Meksiku, Kralja Kan-Ksula je, pak, zbacio njegov brat uzurpator uz čitavu seriju osveta i prevara.

Dakle, i Maje su poput drugih sličnih naroda voleli da ratuju?

Da, odgovor je stručnjaka, ali su im motivi bili potpuno drukčiji. Dešifrovanje hijeroglifa saznalo se da kraljevi 40 gradova-država Maja, uvek međusobno u borbi kao u staroj Grčkoj, nisu ratovali da bi osvojili nove teritorije ili došli u posed tuđih bogatstava, nego da bi zarobili protivničke ratnike. I to samo s jednim jedinim ciljem, da bi ih mučili i ubijali polako, služeći se najrafiniranijim tehnikama!

Statuete, keramika i bareljefi Maja, posebno oni pronađeni na ostrvu Jaina, pokazuju zarobljenike koji se grče i urlaju od fizičkog bola. Mučitelji im čupaju prste, nokte, zube, testise. Drugima je kidan deo po deo utrobe, na kraju i srce. Često su, pak, ratni zarobljenici, kao kralj „žuta lobanja“ poražen od poznatog kralja „Ptica-jaguar“, bili prisiljavani da učestvuju u igri koja je opisana na muralima u Čičen Ici, čija su pravila slična fudbalskim.

Ne dodirujući loptu rukama igrači, uglavnom četvorica u ekipi, trebali su da je guraju i, na kraju, probace kroz viseći krug, obično istesan u kamenu i postavljen na jednom od zidova središnjeg hrama. Onaj ko bi izgubio, gubio bi i glavu koja je – u sledećoj igri – služila kao lopta.

Da li su Maje bile narod fanatika? U izvesnom smislu jesu. Drukčije i ne može da se objasni zašto su, kako priča kamenje, ratnici Maja izbegavali da ubijaju neprijatelje u bitkama, nego su – nakon strašnih borbi prsa u prsa – nastojali da ih uhvate žive kako bi ih ponudili mučiteljima. Iz čitanja hijeroglifa vidi se da je za Maje bilo najvažnije da vade krv zarobljenicima.

Mesecima, a ponekad i godinama, poraženi kraljevi i plemići hranjeni su kao životinje za klanje, kako bi im polako uzimali krv. Njihova krv je zatim rasipana po zemlji ili sušena zajedno sa mirisnim smolama.

Civilizacija bez presedana

Sve ovo imalo je i religiozni karakter. Krv nisu davali samo zarobljenici nego i uvažene ličnosti iz gradova-država, prinčevi često kraljevi i kraljice, ali na drukčiji način. Na vrhu piramida i pred hiljadama podanika, vođe i visoki zvaničnici naoružani noževima rezali su kožu kako bi dali krv bogovima panteona Maja, posebno „Bogu perforatoru“!

Ideja o krvi bila je fiksna ideja Maja, zasigurno jedinstven fenomen po svojim proporcijama.

- Maje su bili robovi krvi – kaze Meri Miler. – Vadili su je u svim svečanim prilikama, državnim ceremonijama, venčanjima, religioznim i narodnim svečanostima … Bila je to civilizacija bez presedana.

Krv, prema religiji Maja, bila je u stvari hrana za kojom su imali potrebu kako bi preživela Zemlja, sam Univerzum i bogovi. Da bi stvorili čoveka, prema Popol Vuhu, svetom tekstu ovog zagonetnog naroda, pripremili su smesu od kukuruza i vode, simbole mesa i krvi. Imali su potrebu za „nekim spremnim da ih prizna, imenuje i hrani“, ukratko za ljudima.

Zadatak ljudi bio je da se moli bogovima i da ih hrani sopstvenom krvlju, počev od kralja. Na terakoti i bareljefima na krečnom kamenu koji se nalaze u muzeju Kimbel, uz plesove i pesmu, kralj reže sebi kožu a kraljica jezik. Preko vlakana uvučenih u rane kraljevska krv kaplje u kotao pun smokvine kore i smole pod koji ce biti potpaljena vatra. Iz kotla se izvija duga zmija iz čijih usta izlaze glave i figure ljudi i životinja.

To su slike božanstava, polubogovi, demoni i preci (kult predaka je veoma važan), proizvodi „zmija iz vizija“ često prisutnih u religioznim ceremonijama Maja.

Da li su price iz majanske mitologije isprazne legende?

U to se verovalo sve do pre nekog vremena. Novo čitanje hijeroglifa dalo je drugačije rezultate. Za Maje je ceremonija zmija bila neka vrsta putovanja izvan ovog sveta. Povod da bi se dovelo do stanja religiozne ekstaze i puštanja krvi, koji bi prethodili postu, seksualnoj apstinenciji, kupanju i saunama što je služilo za fascinantna mistična iskustva.

Ali zašto krv?!

Ovde su odgovor dali fiziolozi: kada se gubi mnogo krvi naš mozak reaguje superprodukcijom endomorfina i encefalina, hemijskim supstancama sličnim opijumskim koje, između ostalog, izazivaju halucinacije. Puštanje krvi, kao neke droge, bilo je za Maje najbolji način da pređu „prag poimanja“.

- Listajući tek otvorenu knjigu ove gotovo hiljadugodišnje civilizacije – kaze Linda Sile – dobili smo dokaz da su Maje posedovale izuzetno prefinjenu kulturu za svoje vreme. U mnogim aspektima, ta kultura je bila superiornija od kultura Mediteranaca, Vavilonaca i Egipćana.

Život u gradovima

O Majama su najviše poznati astronomska znanja, njihova sposobnost za računanje putanja Jupitera, Saturna i Venere (za Maje je to bila boginja rata), kao i Pomračenje Sunca i Meseca. Na osnovu četiri „kodeksa Maja“ koje su prikupili prvi evropski istraživači i naučnici (najviše Španci) mogle su se dobiti indikacije o njihovom kalendaru „od 360 dana koji je manje tačan od našeg i o njihovom matematičkom znanju koje je u to vreme bilo razvijenije nego, na primer, kod Egipćana i Arapa.

Između ostalog, Maje su znali da koriste koncept nule identifikovan sa jednim od njihovih božanstava: „Bog brojke nula“.

Pre kompletnog čitanja hijeroglifa veoma malo se znalo o društvenom životu Maja. Sada se moze reći da su Maje imale državnu organizaciju – regionalni vladari, od 12 do 15 za državu, nametali su volju kralja podanicima, uzimajući velike poreze u naturi. Ekonomija kraljevstva bazirala se na poljoprivredi koja je bila veoma intenzivna i razvijena. Kanali za navodnjavanje, nasipi i terasasto obrađivanje zemlje, osiguravali su obilne plodove. Državna organizacija i blagostanje, ogledaju se u životu 40 gradova-država.

- Život na dvoru bio je među najrafiniranijim – objašnjavaju L. Sile i M. Miler. – Oko kraljevskih porodica sačinjenih od oko stotinak ljudi, vrteli su se dvorjani, pisari, umetnici, pesnici, patuljci, lude, kao na evropskim dvorovima. Dekoracije su bile zamenjene giganstkom i raskošnom arhitekturom koja je cvetala u najvažnijim gradovima: Tikalu, Palenkeu, Lakčilanu, Copanu, Čičen-lci i Ukmali.

Kraljevi, koji su se od običnih smrtnika razlikovali po produženoj lobanji zbog deformacija kosti koja je započinjana u najranijem detinjstvu i po razrokim očima što se postizalo posebnim vežbama, imali su nekoliko supruga i konkubina, redovno su se mazali bronzanom bojom, pušili neku vrstu lule i drogirali se. Plemići i dvorjani sledili su njihov primer.

Otkriveno je da su plemići i suvereni, kada bi im stomak bio suviše pun, apsorbovali obojna pića i droge direktno kroz creva, pomoću klistira.

Poslednja tajna

O toj rafiniranog, ali i dekadentnoj civilizaciji, svedoče i umetnička dela.

- Terakota Maja sa mitološkim figurama može se u mnogim aspektima meriti sa grčkim vazama iz 5. veka – objašnjavaju Sele i Miler.

Ali gde su literatura i poezija Maja?! Jesu li postojali?

Kada su 1542. španski osvajači došli u Jukatan našli su brojne biblioteke knjiga ispisanih na kori smokvinog drveta sličnoj papiru. Ali Dijego de Landa, prvi biskup Jukatana naredio je da se sva paganska literatura spali. Bio je to prvi akt kulturnog genocida Maja i njihovih potomaka koji se u raznim formama nastavio sve do danas.

Direktna posledica tog genocida jeste činjenica da su Maje uvek izgledali kao narod bez istinskog i vlastitog kulturnog identiteta, jedan gotovo mitološki narod na margini istorije.

Šta je uticalo na definitivni nestanak civilizacije Maja, koja je oko 900. godine zauvek iščezla?

- To je još uvek tajna – kaze Meri Miler. – Moguće da je nestala zbog demografskog buma, neočekivane krize u poljoprivredi, zbog pobuna i krvavih ratova.

Civilizacija Maja, sazdana na krvi, možda je i okončana u krvi. Mi to još uvek ne znamo…