foto: screenshot
Hakeri su odavno prošli ulaznu tačku, sakrili tragove i dobili, kako kažu stručnjaci, `stabilan pristup`. To znači da imaju sposobnost prodiranja i upravljanja mrežama na način koji otežava prepoznavanje i uklanjanje.
Autor: Petar Akopov
Već deset dana američki političari i mediji raspravljaju o „asimetričnoj pobedi“ Rusije nad Sjedinjenim Državama, koju je izvojevala zahvaljujući „napadu bez presedana u izvedbi hakera Spoljne obaveštajne službe (SVR), čije su metode rada među najnaprednijim na svetu“.
Navodi se da su „razmere i težina poslednje ruske operacije“ šokirale čak i neke iskusne stručnjake, a bivši Trampov savetnik za unutrašnju bezbednost Tomas Bosert je The New York Times ono što se dogodilo opisao kao katastrofu:
„Teško je preceniti razmere tekućeg napada. Maligni kod ubrizgan je u softver Solar Winds u martu i tamo je ostao do juna.
Čak 18.000 organizacija moglo je da preuzme to maligno ažuriranje, uključujući neklasifikovane mreže savezne vlade i više od 425 sa liste Fortune 500 kompanija.
– Rusi su šest do devet meseci imali pristup mnogim važnim i tajnim mrežama. SVR je verovatno iskoristila taj pristup za sticanje administratorske kontrolu nad kompjuterskim mrežama, što smatra svojim prioritetnim razvojnim ciljevima.
Hakeri su odavno prošli ulaznu tačku, sakrili tragove i dobili, kako kažu stručnjaci, `stabilan pristup`. To znači da imaju sposobnost prodiranja i upravljanja mrežama na način koji otežava prepoznavanje i uklanjanje.
– Biće potrebne godine da se sa sigurnošću utvrdi kojim mrežama Rusi upravljaju i u koje su se tačno infiltrirali. <…> Moramo da pođemo od pretpostavke da Rusija kontroliše sve mreže koje su hakovane i da se ponašamo u skladu s tim.
Međutim, nije jasno šta Rusi nameravaju da rade dalje. Pristup koji su stekli mogu se koristiti ne samo u svrhe špijunaže.
– Kontrola nad toliko važnih mreža može se lako koristiti za podrivanje poverenja javnosti i potrošača u podatke, saopštenja i usluge.
U mrežama koje kontrolišu, Rusi mogu da uništavaju ili menjaju podatke, a takođe da se lažno predstavljaju kao drugi.
Ako mogu da izvrše štetan uticaj i kreiraju dezinformacije (koje su karakteristične odlike ruskog ponašanja) – unutrašnje i geopolitičke tenzije mogu lako eskalirati“.
Šta bi trebale da rade američke vlasti?
Bosert ukazuje da slede teške godine za suočavanje sa posledicama:
„Čak i ako udvostručimo tempo (deinstalacije) zajedno sa Solar Winds, čak i ako još nije kasno da se bavimo deinstalacijom, situacija će biti grozna još neko vreme.
– Samo sanacija i oporavak zahtevaće ogromne napore. Čitave grupe računara, mrežni hardver i serveri u ogromnim vladinim i korporativnim mrežama – sve će to morati da bude ponaosob zamenjeno.
Ali, najvažnije mreže u zemlji moraće nekako da nastave sa radom, mada ne znamo u kojoj su meri Rusi prodrli u njih i u kojoj meri nas Rusi kontrolišu preko tih mreža. Biće neophodno sve obnoviti i izgraditi nove mreže od nule i sve to izvesti – izolovano od hakovanih mreža“.
Ovo što tvrde New York Times i Bosert odjekuju iz stotina drugih američkih medija i iz usta mnogih političara. Na primer, državni sekretar Majk Pompeo tvrdi: „Sada možemo sasvim jasno reći da su u ovoj akciji učestvovali Rusi“ i stavlja Rusiju na listu američkih neprijatelja, iako Tramp izražava sumnju u umešanost Moskve, a sam sumnja u Kinu.
Nije bitno ko je tačno hakovao programe koje koriste hiljade američkih zvaničnika (uključujući one koji rade u obaveštajnim službama).
Zahvaljujući ovakvoj kampanji, svi će biti sigurni da su to učinili Rusi, pogotovo što se buduća Bajdena administracija već priprema za uvođenje sankcija za ovaj „podmukli napad“.
Tako da će Rusija sada morati da živi sa statusom sajber supersile – pored statusa zemlje koja Americi „bira predsednike“.
Štaviše, ako besmislice o ruskom uticaju na izbore u SAD 2016. više nema smisla ni opovrgavati, budući da su postale deo američke politike i masovne svesti, onda je ovaj trenutni „ruski napad“ samo derivat paranoje koja se razvila oko „ruske veze“ u Trampovim izborima.
U „vašingtonskoj močvari“ nisu ni imali vremena da se raduju pobedi nad „Putinovom marionetom“ Trampom jer se ispostavilo da Amerikance sada Rusi kontrolišu preko kompjuterskih mreža, mada u SAD ne znaju šta im je ukradeno.
U stvari, niko ništa nije ukrao. Tačnije, hakeri su hakovali hakere.
Suština svega što se dogodilo jeste da je izvršen napad na hakerske programe. Jer, nije slučajno što je prva prijavila hakovanje vodeća firma za sajber bezbednost čije ime Fire Eye (Plameno oko) dovoljno godori.
Five Eye (Pet očiju) je naziv saveza pet obaveštajnih službi anglosaksonskih zemalja – SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda).
Čak ne prosto saveza već, kako je to ispravno opisao Edvard Snouden, „nadnacionalne obaveštajne organizacije koja nije podložna ni zakonima svojih država“.
Tomas Bosert
Izgleda da su programi firme sa sličnim imenom (Fire Eye) bili hakovani – očigledno, čak i pre nego što su „SVR hakeri“ uspeli da ubace svoje kodove u ažuriranja programa Solar Winds koji se koriste za kontrolu mreža.
Šta se zaista dogodilo sa Fire Eye čiji klijenti su i američke obaveštajne službe?
„Fire Eye je objavio da su hakeri podržani od jedne strane vlade ukrali neke od njegovih izuzetno vrednih skenera za ranjivost klijenata, uključujući i one u vlasništvu federalne vlade SAD.
Klijenti Fire Eye, uključujući američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost i obaveštajne službe, unajmili su firmu da izvrši sofisticirane, ali korisne probne hakove na njihove sisteme.
Kompanija to čini koristeći ogromnu bazu podataka različitih trikova koje prikuplja širom sveta. Ima za to „crveni tim“ koji imitira prave hakere i koristi njihove alate da bi potražio rupe u bezbednosti. Prema tome, hakeri koji su ukrali Fire Eye alate dodali su ih u svoj arsenal“.
Dakle, evo u čemu je stvar: jedni hakeri su hakovali druge! Ali, to je uobičajena praksa, uključujući i nivo specijalnih službi.
Da, to i priznaju nepolitizovani američki stručnjaci za sajber bezbednost kao što je Tomas Rid sa Univerziteta Džons Hopkins:
„Ne možete to što se dogodilo nazvati napadom – tako izgleda prikupljanje obavještajnih podataka. Rusija je vrlo dobra u tome, možda i bolja nego što smo mislili, ali mi radimo isto.
To je dobro vođena špijunska kampanja, ali pravo pitanje je: zašto je trebalo devet meseci da se sve otkrije?
Zašto nijedna američka vladina agencija nije utvrdila da nešto nedostaje? Bilo bi razborito razmisliti o tome“.
Jasno je da Rid ne veruje da je za takvo slepilo američkih specijalnih službi kriv „ruski agent“ Tramp, ali drugi izvode upravo takav zaključak.
Čak i oni koji direktno ne krive Trampa…
Poznati američki politički analitičar Farid Zakarija napisao je u The Washington Post:
„Najupečatljivija činjenica iz 2020. godine nije to što je Tramp pokušao da ospori izborne rezultate. Mnogi od nas su predvideli da će on pokušati da to učini.
Najupečatljivije je što, prema anketama, 60 miliona Amerikanaca zaista veruje njegovim izjavama i lažnim objašnjenjima.
Problem nije u tome što je Rusija hakovala američke kompjuterske sisteme. Očigledno je uspela da nam prodre i u svest“.
Rusi, dakle, ne kontrolišu samo Trampa, pa čak ni računarske mreže američke obaveštajne službe – oni kontrolišu američke umove.
Jedino je čudno što Zakarija govori samo o 60 miliona Amerikanaca, odnosno o 40 posto onih koji su glasali (3. novembra). Jer, šta je sa ostalima?
Onima koji ne veruju Trampovim tvrdnjama o izbornim prevarama, a nisu marionete ruske obaveštajne službe?
Ako je SVR hakovala svest Amerikanaca, onda je najverovatnije hakovala svest svih istovremeno.
Zašto bi SVR gubila vreme na sitnice na stogodišnjicu svog postojanja?
Najbolja potvrda za to je upravo članak Farida Zakarije.
(Fakti)