Može li se prevariti smrt?

Sećanje

Smrt je sastavni deo života. Bez nje nema novog rođenja, novog života.

Po teoriji reinkarnacije, duša menja tela u skladu sa svojom karmom sve dok ne dostigne prosvetljenje. Nakon toga odlazi u duhovne svetove i više se ne vraća u materijalni svet. Čak i ako ponovo dođe, svrha joj je samo da druge podučava znanju. Tako se pojavljuju mesije, proroci, duhovni učitelji. To su duše koje su dostigle visok stepen duhovnosti i nemaju karmu. Oni se pojavljuju samo zbog nas, koji smo zarobljeni u materijalnom svetu, kako bi doneli znanja koje oplemenjuju dušu i vode ka prosvetljenju.

PRELAZAK NA DRUGU STRANU

Međutim, koliko god ovo razumeli, smrt se gotovo uvek doživljava u negativnom kontekstu. Sama pomisao na nju u nama budi strah, paniku, a često i užas. Mali je broj ljudi koji je prihvataju kao proces seljenja duše i kao vrata novog života, ili novog rođenja. Većina smrt smatra konačnim krajem, pa i ako na neki način veruju da duša nastavlja da živi, sve je to prilično nejasno, a nekad i neubedljivo.

Ljudi često kažu „da se niko nije vratio da nam kaže kako je tamo“, ali po teoriji reinkarnacije svi mi smo se vratili iz smrti u ovaj život, baš kao što ćemo opet da doživimo smrt kako bismo se ponovo rodili. S obzirom na to da je smrt lično iskustvo druge dimenzije, niko, zapravo, ne može da vidi šta se u tom trenutku dešava, kao ni puteve i stanja kroz koje duša prolazi.

Tibetanska knjiga mrtvih, kao i Katha Upanišada do najsitnijih detalja opisuju šta se dešava u trenutku smrti, kao i ono što se dešava nakon nje, sve do novog rođenja. Iskustva kliničke smrti, kojih ima na hiljade, gotovo su identični doživljaji, bez obzira na religioznu ili nacionalnu pripadnost.

Dakle, kosmički principi jednaki su za sve. Religiozna opredeljenost postoji samo na Zemlji, ali zapravo ne igra nikakvu ulogu nakon smrti. Prirodni ciklus koji duša proživljava nakon smrti, kao i novi život koji dobija uslovljen je duhovnim napretkom, širinom svesti, kao i delima koje duša nosi iz prethodnog života, a ne religioznom opredeljenošću.

BESKONAČNO PUTOVANjE

S obzirom na to da astrologija govori o čovekovom životu i sudbini, mora da govori i o smrti. Od 12 astroloških kuća, osma predstavlja smrt, dakle, ona nije poslednja. Iza nje dolaze 9, 10, 11. i 12. kuća, što znači da se nešto dešava i nakon nje.

Zatim, 8. kuća nosi u sebi i simboliku beskonačnog. Kada bismo broj 8 položili horizontalno dobili bismo znak za beskonačno, ali i silazak ili pad, pa onda ponovo uspinjanje. Dakle, smrt i rođenje. Ova kuća u horoskopu predstavlja sve opasnosti kroz koje duša prolazi, pa i samu smrt kao proces promene tela.

Planete koje se nalaze u 8. kući govore o opasnostima koje nas vrebaju, kao i kako da se čuvamo, naročito kad izračunamo rizične i teške periode. Kroz 8. kuću se vidi da li je smrt prirodna, ili je uzrokovana nekim prokletstvom, ili magijskim uticajem.

Takođe se vidi dužina života, kao i način kako se on završava. Ako se ovde nađu dobre planete, one će nas čuvati od opasnosti, ali ako su loše i u lošim aspektima, one će težiti da naprave problem, da privuku nesreću, a možda i smrt.

Zato je važno da se proceni uticaj planeta u ovoj kući, kako bi se preduhitrili loši događaji. Ako ima teških uticaja, obično se preporučuje zaštita određenih kristala ili amajlija koje bi trebalo da umanje opasnost, da čuvaju osobu ili da je upozore na loš događaj. Ipak, to se radi samo kada su loše i teške planete u ovoj kući, ili ako vladara 8. kuće napada neka loša planeta.

Svakako, da bismo odredili sve uticaje na ovu kuću trebalo bi da se pogleda ceo horoskop.

(Novosti.rs)

Share this post: