Napeto: Rusija u Kalinjingrad dopremila rakete, Poljska gradi granične tornjeve! – VIDEO

Sistem Iskander

Poljska će izgraditi granične tornjeve uzduž kopnene granice s ruskom enklavom Kalinjingradom, prenosi poljska novinska agencija PAP.

Šest tornjeva bit će visoki do 50 metara i slaće snimke poljskim graničarima koji nadziru granicu dugu 200 kilometara. Gradnja će koštati oko 2.5 miliona evra, a 75 odsto osiguraće se iz fonda za nadzor spoljnih granica EU.

Na taj potez Varšava se odlučila nakon vesti da je Rusija u Kalinjingrad dopremila rakete kratkog dometa Iskander. Rusko ministarstvo obrane još je krajem 2013. godine objavilo postavljanje takvih raketa koje su, prema navodima ruskog ministarstva, u skladu sa međunarodnim zakonom.

Radi se o ruskim taktičkim balističkim projektilima za koje se smatra da su konstruisani sa ugrađenim sistemima i postupcima protivmera koje omogućavaju manevrisanje u početnoj fazi leta projektila u niskoj putanji kao i mogućnost manevrisanja u završnim fazama napada.

Stručnjaci napominju kako postoji mogućnost prenosa bojevih glava do 480 kilograma i kako takav raketni sistem sadrži i elektrooptički nišanski sistem. Ako se ne može zaustaviti, moćnog svetskog diva kao što je Rusija, očito je potrebno nadzirati. Moskovska vlast još od objave plana SAD i NATO o izgradnji raketnog štita na prostoru Istočne Evrope napominjala kako postoji potreba za raspoređivanjem raketnog sistema Iskader u Kalinjingradu.

Poslednje pretnje potpunim uništavanjem SAD, kao i zaoštravanje odnosa sa NATO daju da se nasluti da i nakon maratonskih pregovora između čelnika Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske kada je dogovoreno, sa svih strana, zaustavljanje sukoba, uklanjanje teškog naoružanja kao i pokretanje ustavnih reformi u Ukrajini, Rusija ima skrivenih kečeva u rukavu koje namerava da izvuče u trenutku kada se niko tome neće nadati.

Evropska unija se očito odlučila da se suprotstavi neprijateljski nastrojenim Rusima. Kako bi zaštitila svoj suverenitet i teritoriju koju je godinama stvarala, nadzor granice kod Kalinjingrada biće pod lupom Evropske unije.

Snimci s tornjeva trebalo bi pomoći da se zabeleže bilo kakve aktivnosti s ruske strane granice, a dobijene informacije trebale bi da pomognu Ukrajini, ali i celoj Evropskoj uniji u kreiranju politike u odnosu sa Rusijom. Skeptici bi zasigurno rekli kako se potez na koji se Poljska odlučila predstavlja i svojevrsnu potvrdu o pripremanju, kako Rusije, tako i cele Evrope, na mogućnost izbijanja novih sukoba na Evropskom tlu. Dok pregovori Evropske unije i Rusije teku sporo, a dogovoreni potezi i obećanja ispunjavaju veoma sporo ili se pak suopšte ne poštuju, i jedna i druga strana spremaju se za mogući plan B.

Iz Rusije stiže i vest o ruskom širenju vojne prisutnosti na Arktiku. Naime, Rusija je na tom području postavila raketni sistem vazduh-zemlja. Osim raketnog sistema na području bogatog rudama rasporediće se i lovci presretači MIG-31 kao i novi radar na ostrvu Nova Zemlja u Arktičkom moru, potvrdio je general major Kiril Makarov.

Ruska vojska poslednjih godina je sve prisutnija na krajnjem severu, u vreme kada Moskva polaže prava na velike delove arktičkog predela kako bi si osigurala prava na iskorišćavanje nafte i gasa. Arktik zbog topljenja leda postaje i sve važniji plovni put, što je dovelo do teritorijalnih sporova nekoliko zemalja.

Sjeverni pol prisvajaju Kanada, Rusija i Danska. Zanimljivo je primetiti trenutak u kojem dotični raketni sistemi dolazi pod lupu javnosti u trenutku sve napetije situacije između Rusije i Ukrajine. Granični tornjevi koji će biti smešteni duž kopnene granice s ruskom enklavom Kalinjingradom biti će sufinansirani velikim delom iz evropskih fondova za nadzor spoljnih granica EU.

Iako se svaka aktivnost Rusije beleži i satelitskim snimcima, plan Moskve i dalje je nepredvidiv. Šta sprema Rusija, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi.

Bitka za Ukrajinu mogla bi postati okidač za nove sukobe. Evropska unija osim što je odlučila da zaštititi svoje granice, još je jednom jasno dala do znanja kako je ukrajinski neprijatelj i neprijatelj Evrope

Ukrajinska istorija smatra se jednom od najsloženijih evropskih istorija s obzirom da je ukrajinski narod nakon 14. veka bio pod dominacijama susednih naroda, razjedinjen u sklopu susednih moćnih imperija gotovo šest vekova. Kao deo nebrojenih carstava i saveza Ukrajinci su vodili i bitku za priznavanjem etničke identifikacije i statusa samostalnog naroda. Nakon Ruske revolucije, samo za vreme Holodomora, prema ukrajinskim istoričarima, broj onih koji su se nazivali Ukrajincima smanjen je za 25 odsto.

U Drugom svetskom ratu izgubili su preko 10 miliona ljudi, a ukupan broj stanovnika na području Ukrajine smanjen je za 14 miliona. Svoju suverenost i slobodu uspeli su da ostvare tek 1991. godine kada su konačno proglasili svoju nezavisnost kao Ukrajina.

Odnosi Zapada i Rusije su zbog krize u Ukrajini najgori od kraja Hladnog rata.

(Dnevnik.hr)

Share this post: