Nikola Pašić je znao o planovima atentata na Franca Ferdinanda

Nikola Pašić je znao o planovima atentata na Franca Ferdinanda

Neosporivo je da je Evropa pre rata bila opasno mesto, puna nepromišljenih i agresivnih političkih manevara, ocenjuje bečki dnevnik „Prese“ koji je nedeljno izdanje posvetio Prvom svetskom ratu.

Ko je bio najvažniji čovek 20.veka – Ajnštajn, Hitler, Staljin, Gorbačov, pita list, ujedno iznoseći tezu da bi to mogao biti „mladi bosanski Srbin sa nesrećnim detinjstvom, koji je 1914.slučajno dospeo u okruženje srpskih nacionalista“ – Gavrilo Princip.

Princip se, kako ističe dnevnik, nizom slučanosti našao sa oružjem u ruci na pravom mestu u pravo vreme, kada je austro-ugarski prestolonaslednik posetio Sarajevo.

Na dan atentata je Evropa bila mirni kontinent, a samo 37 dana kasnije počeo je rat koji je odneo 20 miliona života, podseća „Prese“, ukazujući da je uništio četiri monarhije i ostavio za sobom vakuum vlasti u kome su nacionalsocijalizam u Nemačkoj i boljševizam u Rusiji mogli da se šire.

Zločini 20.veka u ovome imaju izvor, a iz prve katastrofe veka su usledile dalje sve do ratova na prostoru bivše Jugoslavije i geopolitički nestabilnog regiona Bliskog i Srednjeg istoka, navodi list, dodajući da bez Principa ne bi bilo Lenjinizma, Staljinizma, Hitlera, Holokausta, ni Hladnog rata.

Istovremeno, „Prese“ postavlja pitanje da li pojedinac može takvu lančanu reakciju pokrenuti, koja je imala za posledicu 80 miliona mrtvih. Stotine istoričara su pokušavale da umanje značaj Principa i dokažu da bi se Prvi svetski rat dogodio i bez njega i da su velike borbe za vlast u nacionalistički podgrejanoj atmosferi tog doba, pre ili kasnije, morale izbiti.

Aktuelno se diskutuje, ukazuje „Prese“, o greškama i lošim procenama preopterećenih nosilaca vlasti, koje su dovele do nepotrebne katastrofe. Neosporno je, ističe list, da je Evropa pre rata bila opasno mesto, puna nepromišljenih i agresivnih političkih manevara. Osobe koje su bile na čelu država, činilo se, da nisu bile svesne kuda idu i o čemu je u pravu bilo reč, već su unišitile za malo godina izbalansirani sistem „koncert sila“, koji je Evropi doneo decenije mira.

„Prese“ naglašava da je decenijama istoričarima bilo jasno da je odlučujući „loš ton“ u koncertu sila uvela Nemačka i dodaje da je eskalacija između Beča i Beograda mogla biti lokalizovana, da je Berlin pokazao veći interes za mir i umirujuće delovao ne Beč. I 100 godina posle boli koliko je besmislen bio „Veliki rat“ sa svojim katastrofalnim posledicaa, ali iz grešaka od tada se danas mogu izvući pouke za današnjost, ocenjuje list, dodajući da se čini da je ponavljanje ove „strave“ isključeno u Evropi, zahvaljujući evropskom procesu ujedinjenja, ukazujući da se u Aziji pojavljuju sličnosti.

„Prese“ je posvetio pažnju i Nikoli Pašiću, predstavljajući ga kao „premijera koji je više znao, nego što je želeo“. List smatra da je Pašiću 1914.bilo jasno da je tada propagirano državno ujedinjenje teritorija naseljenim Srbima bilo moguće ostvariti samo ratom, moguće i evropskim. Međutim, Pašić nije želeo rat pre leta 1914, pošto je Srbija trebalo tek interno da se konsoliduje, smatra dnevnik.

„Prese“ naglašava da su istoričari dugo raspravljali o tome, a da je danas jasno da je Pašić znao o planovima atentata na Franca Ferdinanda i da je čak dao naređenje da se srpsko-bosanska granica zatvori, ali prekasno.

Pašić je, čak, kako tvrdi Kristofer Klark u svom delu „Mesečari“, navodno uputio upozorenje Beču, ali to upozorenje nije bilo ozbiljno shvaćeno ili je procenjeno fintom. Naknadno to upozorenje nije smelo postojati za obe strane, jer bi Pašić bio u potpunosti diskreditovan, a Beč bi morao priznati dramatično lošu procenu, navodi „Prese“.

(Tanjug)

Share this post: