Njujork tajms: Saudijska Arabija, pomoću novca i uticaja, menja KOSOVO i širi VEHABIZAM

Ilustracija

foto: Tanjug/AP

Od kada je 1999. Beograd posle intervencije NATO izgubio kontrolu na Kosovu, pod prismotrom američkih zvaničnika, novac i uticaj Saudijske Arabije je umnogome promenio ovu, nekad, tolerantnu muslimansku zajednicu, piše Njujork tajms.

Više od jedne decenije, koristeći mrežu dobrotvornih organizacija preko radikalnih imama Saudijska Arabija i druge zemlje Arapskog zaliva šire vehabizam na Kosovu kroz dobrotvorne organizacije, gradnju novih džamija, uterivanje straha i nasilja, kao i kroz regrutovanje mladih za borbu u Siriji na strani džihadista, navodi se u ovom listu.

Tekst Karlote Gal počinje tako što se opisuje kako izgleda jedan sasvim običan petak u Prištini. Ona objašnjava da na samo nekoliko metara od statue Bila Kintona gomila muškaraca sa dugim bradama obavlja molitvu i to ispred imrpovizovane džamije u kojoj je nekada bila smeštena prodavnica nameštaja.

“Džamija je samo jedna od građevina koja je izgrađena novcem saudijskih vlasti koje su odgovorne za širenje vehabizma, konzervativne ideologije koja je dominantna u Saudijskoj Arabiji i to 17 godina nakon intervencije predvođene SAD u kojem je maleno Kosovo oslobođeno od ugnjetavanja Srbije”, stoji u tekstu.

Regrutuju decu, koriste skrivene mreže donacija

Kosovo se sada, kao i ostatak Evrope, brani od pretnji islamista. Protekle dve godine, policija je identifikovala 314 građana Kosova – uključujući dva bombaša-samoubice, 44 žene i 28 dece koja su nestala, a sumnja se da su ih džihadisti oteli i priključili njihovim grupama, navodi Njujork tajms.

Vojska SAd ulazi na Kosovo 1999.

Foto: Wikipedia – Vojska SAD ulazi na Kosovo 1999.

Decu su regrutovali, kako navode kosovski istražitelji, ekstremisti sveštenici i tajanstvena udruženja koja je finansirala Saudijska Arabija i ostale konzervativne zemlje Arapskog zaliva, koristeći skrivene mreže donacija iz dobrotvornih organizacija.

„Oni su promovisali politički islam“, kaže Fatos Makoli, direktor Kosovske antiterorističke službe.

„Potrošili su dosta novca da bi promovisali drugačije programe uglavnom mladim ljudima tako što su doneli svoju literaturu“, dodaje Makoli.

Posle dve godine istraživanja, policija je optužila 67 ljudi, uhapsila 14 imama i ugasila 19 organizacija koje rade protiv Ustava, podstičući mržnju i promovišući terorizam.

To je veliki preokret za zemlju od 1,8 miliona ljudi koji se ne tako davno smatrala za proameričko muslimansko društvo u svetu. Amerikanci su dočekani kao oslobodioci nakon NATO agresije 1999. godine koja je, navodi se, „izrodila“ Kosovo.

Saudijci doneli milione evra

Nakon rata, navodi se, predstavnici Ujedinjenih nacija pomogli su da se održi mir. Saudijci su došli i doneli milione evra da bi pomogli siromašnom i ratom pogođenom zemljom.

Ali tamo gde su Amerikanci videli priliku da stvore novu demokratiju, Saudijci su videli priliku da šire vehabizam.

„Nema dokaza da je bilo koja organizacija dala novac direktno ljudima da idu u Siriju“, kaže Makoli i dodaje da je problem taj što su podržani ljudi koji promovišu nasilje i džihad, a tvrde da štite islam.

Kosovo danas ima više od 800 džamija, 240 je sagrađeno od rata i krive se za pomaganje širenja vehabizma. One su deo onoga što imami opisuju kao namerna, dugoročna strategija Saudijske Arabije da preoblikuje islam kako njima odgovara, ne samo na Kosovu, nego u celom svetu, napominje Njujork tajms.

Kada je putem Vikiliksa došlo do curenja informacija 2015. godine, saznalo se za finansiranje džamija, islamskih centara širom Azije, Afrike i Evrope. Samo u Indiji je 140 sveštenika bilo na platnom spisku saudijskog konzulata.

Širenje vehabizma na Kosovu ostavila je velike posledice. Devojke odbijaju da se rukuju sa ljudima, čak i ne pričaju sa muškim rođacima. Dosta mladića je otišlo i priključilo se islamističkim grupama. Balkan kao područje raskola koje tek treba da se izleči od posledica etničkih ratova ’90-tih, zaraženo je netolerancijom, upozoravaju umereni imami i zvaničnici.

Posle sukoba 1999, imam glavne džamije u Podujevu Idriz Bilali pozdravio bi svaku pomoć koja mu se nudila.

Kada su se dva imama u svojim tridesetim godinama, Fadil Musliju i Fadil Sogojeva, vratili sa master studija u Saudijskoj Arabiji sa novcem za organizaciju letnjih verskih kampova, Bilali je pristao da pomogne.

Oni su bili samo dvojica od 200 Kosovara koji su iskoristili stipendiju da proučavaju islam u Saudijskoj Arabiji. Mnogi od njih vratili su se sa misionarskim žarom.

Cilje je izazvati sukob među ljudima

Uskoro, pod uticajem Musliuovih lekcija, učenici su počeli da usvajaju strog način molitve, stran umerenoj islamskoj tradiciji koja je na Kosovu vladala. Bilali, koji je i sam bio student na Univezitetu u Medini kasnih osamdesetih godina prošlog veka, je to prepoznao. Navodi da ga je profesor sa Kosova kao studenta upozorio da se čuva kulturoloških razlika vehabizma. Shvatio je da je Saudijci sprovode politiku preobraćanja.

„Vehabije pokušavaju da preobrate vernike sa Kosova, sa njihovog tradicionalnog shvatanja islama koje je već generacijama ukorenjeno u porodici. Kada uspeju da ih udalje od tradicionalnog učenja, počinju da ih bombarduju radikalnim stavovima i idejama“, objašnjava Bilali.

Prema njegovim rečima, glavi cilj vehabija je da stvore sukob među ljudima. To prvo stvara podele, zatim mržnju, a na kraju, zbog suprotstavljenih ideja, dolazi rat, dodaje Bilali.

Rušili stare džamije, biblioteku, palili zastavu Albanije

Radikalni imami propovedaju u novim džamijama, izgrađnim saudijskim novcem. Čak su zabeleženi slučajevi rušenja džamija starijih od 400 godina, istorijske biblioteke u Đakovici, derviških manastira, grobalja, sve što vehabije smatraju idolopoklonstvom.

Posle sukoba 1999, umereno sveštenstvo u Gnjilanu, počelo je da se suočava sa nasiljem mladih vehabija. Paradoksalno, tom u gradu od 90.000 stanovinka, bilo je smešteno 7.000 američkih vojnika u bazi Bondstil.

Zastavu Albanije koja je bila postavljena u gnjilanskoj džamiji mladi vehabija Zekrija Ćazimi smatrao je idolopoklonstvom, pa je zbog toga pocepao. Lokalni imam Enver Redžepi ju je potom vratio na mesto.

Džamija u Gnjilanu

Foto: Wikipedia – Džamija u Gnjilanu

 

Posle nekoliko dana Redžepi je kidanpovan i divljački pretučen u šumama iznad grada. On je optužio Ćazimija za napad, ali policija nije pronašla nikakve dokaze.

Deset godina kasnije, posle samoubilakih napada dvoje kosovskih vehabija u Iraku i Turskoj. Ćazimi je uhapšen krijući se u istoj šumi gde je Redžepi pretučen. Osuđen je na 10 godina za podsticanje mržnje i regrutovanje muškaraca za borbu u džihadističkim oružanim formacijama.

Uticaj radikalnih imama dostigao je vrhunac početkom sukoba u Siriji. Oni su putem radio i tv emisija propovedali vrline džihada apelujući na mlade da odu tamo da se bore.

Među regrutima i službenici iz Bondstila

Među regrutima je bilo i troje bivših civilnih službenika američke baze Bondstil. Jedan od njih je Lavdrim Mudžaheri, jedan od vođa Islamske države koji je akter snimka pogubljenja ručnim raketnim bacačem.

Od leta 2012., kosovska policija je zatvorila 12 vehabijskih dobrotvornih organizacija i uhapsila 40 osoba.

Bondstil

Foto: Wikipedia – Bondstil

Zašto lokalne vlasti zajedno sa KFOR-om i Euleksom nisu ranije zaustavile širenje ekstremizma je pitanje o kome se široko debatuje, navodi njujorški dnevnik.

Protok novca kojim se finasiraju vehabije na Kosovu često dolazi zaobilazno, preko trećih zemalja kako bi se prikirila njegova namena i destinacija.

Pre dve godine vlasti su presrele transfer i zamrzle 500.000 dolara iz Saudijske Arabije namenjen  jednom tinejdžeru na Kosovu.

(Blic, The New York Times)

Share this post: