Oprez: Truju nas pokvarenim pilećim batacima!

Ne perite piletinu

Sa dve granice od po stotinak kilometara prema Makedoniji i Bugarskoj i administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji dužine 95 kilometara, područje juga Srbije predstavlja plodno tlo za prekogranični šverc razne vrste robe.

Sa Kosova najčešće dolaze pileći bataci. U tom nelegalnom transportu prednjači šverc mesa, mesnih prerađevina i žive stoke od koga šverceri zarađuju milione. Oni, uglavnom bez bilo kakve prateće dokumentacije o poreklu robe, prema podacima Policijske uprave Vranje koja kontroliše ceo Pčinjski okrug, preko granice prenose razne vrste mesa – najčešće pileće batake, svinjsko i goveđe smrznuto meso kao i razne mesne prerađevine.

Ovakav šverc, koji se na jugu odvija poprilično neometano, uz sve ređe policijske zaplene, nastavlja da ometa uvođenje vladavine prava u oblasti prekograničnog prometa robe.

Posle cigareta i duvana, najorganizovaniji ilegalni uvoz robe je uvoz pilećeg mesa, pre svega pilećih bataka. Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković naglašava da se ovaj šverc preko granica i administrativne linije sa Kosmetom odvija nesmanjenim intenzitetom i čak poprima zabrinjavajuće razmere.

– Na nekoliko tačaka porozne granice sa Kosmetom, prema našim procenama, prođe između četiri i osam tona pilećih bataka. Deo se švercuje teretnim vozilima, a ako računamo sitan šverc autobuskim linijama kojih je pedesetak dnevno, onda sa Kosmeta na naše područje stigne i do petnaest tona pilećeg mesa – otkriva Milković.

BATACI POGUBNI PO ZDRAVLJE

Prema njegovim rečima, bataci se dopremaju sa Kosova u Bujanovac ili prigradska naselja. Odatle se roba dalje distribuira širom Srbije.
– To se dešava svakodnevno. Problem je što roba iz distributivnih centara u Bujanovcu kreće ka drugim srpskim gradovima u veoma lošem stanju. Ona se tokom transporta sa Kosmeta i skladištenja u Bujanovcu više puta odmrzava, tako da odavde uglavnom odlazi u neispravnom bakteriološkom stanju – kaže Milković.

On naglašava da šverc postaje masovniji otkada je vrlo aktivan izvoz našeg mesa u Rusiju. U te kontingente razni prodavci pokušavaju da uvuku i meso sa nekih drugih prostora čija je ispravnost i poreklo vrlo sumnjivo, što predstavlja veliki ispit za veterinarsku inspekciju.

Ako takvo meso bez problema prolazi granice, onda je to velika opasnost po zdravlja stanovništva, pogotovo kod pojedinih vrsta pilećeg mesa.

– Pre svega – kaže veterinar Milković – tu mislim na američke batake, jer je reč o mesu koje je puno hormona imajući u vidu da je u SAD dozvoljena upotreba hormona u tovu pilića.

Konzumiranje takvog mesa opasno je pre svega za mladi naraštaj u adolescentskom periodu jer hormoni izazivaju jedan strahovit lom u organizmu. Kod odraslih se to manifestuje tek upalom grla ili stomačnim tegobama, ali je upotreba tog mesa u dužem periodu veoma štetna. Opasno je što su mnogi ljudi na ovom siromašnom području prinuđeni su da sebi kupuju batake sa Kosova.

To je za njih jedini način da imaju meso u obroku. Kada je reč o sličnom mesu iz Brazila i Argentine, ono je pre svega bakteriološki neispravno jer je usput zamrzavano i odmrzavano ko zna koliko puta.

Iz navedenih zemalja roba stiže u Gnjilane, u hladnjače tamošnjih klanica.

– U “posao” je uključeno na stotine ljudi iz opština Preševo i Bujanovac, sa Kosova i Metohije, te delom iz Vranja – dodaje Milković.

ŠVERCERSKI KANALI

Meso na Kosovo, pak, stiže uglavnom preko luka u Crnoj Gori, odakle se dovozi bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Meso je duboko zamrznuto i pakuje se u kutije od po pet kilograma. Šverceri ga odatle malim kombijima prevoze dalje, slobodno prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta, na mestima gde nema carine i dobijaju po 200 evra za turu.

O opasnim posledicama uvoza mesa bez deklaracije i druge papirologije o poreklu koje iz SAD i Latinske Amerike stiže na tržište Srbije govori i šef Odseka privrednog kriminaliteta u PU Vranje Saša Nedeljković.

– Najizraženiji nelegalni uvoz mesa je sa područja Kosova i Metohije odakle najviše stižu američki bataci, ali i brazilsko svinjsko meso koje se dalje distribuira na području Vranja i južne Srbije. Meso se delom prodaje u kafanama, a posebno u većim količinama za pripremu masovnih proslava – svadbi, rođendana itd.

Da bi smo mogli da reagujemo u vezi sa krivičnim delima krijumčarenje i nedozvoljena trovina, potrebna je veća količina, odnosno veći novčani iznos protivpravno pribavljene imovinske koristi. U najvećem broju slučajeva odgovornost preuzima veterinarska inspekcija koja podnosi prekršajne prijave, a ukoliko je vrednost robe veća, posle konsultacija sa nadležnim tužiocem, podnosimo i krivične prijave – navodi Nedeljković.On predočava šta je najžešća posledica nelegalnog prometa robe.

– To je direktan udar na budžet Republike Srbije jer šverceri, izbegavajući zakonske propise vezane za uvoz robe, carine i ostalih dažbina nanose veliku štetu državi – ukazuje Nedeljković.

Prema rečima veterinara Milkovića, poseban problem na ovom području predstavlja nelegalan promet žive stoke koji trenutno cveta u opštinama Preševo i Bujanovac u smeru Kosmeta. Navodno se u južnoj srpskoj pokrajini Albancima mesečno proda oko 8.000 grla stoke iz Srbije, pri čemu država po svakom grlu gubi oko 50 evra, naglašava Milković.

Situaciju ovih dana pogoršava nova instrukcija Savezne uprave za veterinu vezana za promet stoke jer blokira legalan, a pogoduje ilegalnom prometu ka Kosmetu.

– Već nekoliko meseci mučimo muku sa novom instrukcijom resornog ministarstva koja nameće izradu papirologije i odgovornost samo proizvođaču, odnosno stočaru, a nakupci i trgovci se ne pominju nigde, kao ni pijace koje su po zakonu jedino mesto prometa životinja.

Zato, po mojoj proceni, i dalje oko 2.000 grla stoke nedeljno prelazi granicu prema Kosovu i Metohiji – ocenjuje Milković.

Šteta je nesaglediva, dodaje ovaj veterinar.
– Oštećen je budžet, Veterinarska inspekcija kaže da nije do njih. Trenutno Uprva za veterinu svu odgovornost za promet stoke stavlja na seljaka-stočara jer traži od kupca da mu potpisane papire vrati natrag prilikom kupoprodaje – otkriva Milković.

VELIKE ZAPLENE

Kod vranjskog sela Ribince prošle godine zaplenjeno je 160 kilograma zaleđene piletine iz Brazila. Vozilom je upravljao Albanac, a robu je navodno trebao da proda jednom vlasniku prodavnice u Vranju.

Nešto pre toga u Grdeličkoj klisuri zaplenjena je tona smrznute piletine iz SAD sa deklaracijom KIM i u nastavku akcije, samo za sedam dana u vanrednim kontrolama na autoputu Vranje-Niš policija je zaplenila više tona piletine bez deklaracije koja je stogla sa Kosova.

Zaplenjene pošiljke obučno bivaju uskladištene u rashladnim komorama pod nadzorom veterinarske inspekcije, do momenta neškodiljivog uništenja u kafileriji Ćuprija. U više slučajeva zabeležene su i zaplene žive stoke, na divljim i jedva prohodnim sporednim putevima ka Kosmetu gde je pažnja policije najmanja.Inače, šverceri poprilično rizikuju jer im se isplati.

– Piletina se najčešće na Kosovu uzima na tone – otkiva policajac koji je često u smeni  na prelazu ka KiM, a koji je insistirao na anonimnosti – a koliko znam za petnaest kilograma plaća se oko 20 evra. U Srbiji se ta roba prodaje i do 5 evra skuplje po kilogramu.

Veterinar Milković kaže da je najveći problem za suzbijanje ove vrste šverca u tome što ne postoji nikakva regionalna saradnja država.

– Nažalost, to je činjenica.

Ali, evo šta ja predlažem. Stoka je roba kao i svaka druga, treba da ima kupca, odnosno otpremnicu za kupovinu i prijemnicu, odnosno kome je roba prodata – da li je to KiM, pijaca u Novom Pazaru ili u Bujanovcu, sasvim je svejedno.

Rešenje je u pojednostavljenju papirilogije i prebacivanju odgovornosti za kupljenu robu na kupca, a ne na prodavca.

Najslabija tačka u celom sistemu je transport životinja od prodavca do mesta prodaje. Nemamo ni adekvatno rešenje kada je u pitanju administracija, odnosno veterinarska inspekcija koja je u stvari glavni kočničar u celoj priči – tvrdi Milković.

OPREZ GRAĐANA

Načelnica Odeljenja Veterinarske inspekcije u Ministarstva poljoprivrede Sanja Čelebićanin kaže da su nadležne službe na području Bujanovca danonoćno angažovane jer je problem šverca pilećeg mesa veliki.

Ona dodaje da se ne može govoriti o poreklu zaplenjenog mesa, jer inspekcija uništava svu robu bez deklaracije na srpskom jeziku i bez prateće dokumentacije. Takvo pileće meso je, kaže, automatski higijenski neispravno.
– Na području Bujanovca se radi neprestano i veterinarskoj inspekciji stižu izveštaji o zapleni.
Nekada je to 500 kilograma, ali ima i dana kada se uništi dve, tri pa i šest tona pilećeg mesa – ističe Čelebićanin.
Prema njenim rečima, ne treba se plašiti prisustva takvih bataka u radnjama jer su policija i inspekcije neprestano na terenu.

Veterinarska inspekcija nema podatke da se piletina sumnjivog porekla nudi kupcima u prodavnicama na jugu zemlje, iako ih često viđamo na trpezi u okolnim opštinama na jugu Srbije. Male radnje u Bujanovcu, Vranju i Leskovcu pune su ove robe, tvrde veterinari.

Batake ljudi mogu da prepoznaju po tome što su izuzetno krupni, gotovo kao ćureći. Prema nezvaničnim informacijama, u lancu šverca kilogram piletine na Kosovu košta od 1 do 1,5 evra, a u prodavnicama u Srbiji staje i 3 evra.

Šef privrednog kriminaliteta u PU Vranje Saša Nedeljković ima svoj predlog za sprečavanje ilegalnog protoka mesa.
– Potrebna je intenzivnija saradnja svih organa na području Republike Srbije. Ipak, mnogo je važnije da sami građani povedu računa o tome šta kupuju na pijacama i u prodavnicama, da li ta roba ima svoju deklaraciju, postoji li dokaz o poreklu jer, na kraju krajeva, oni to meso koriste u ishrani i ukoliko je neispravno to može imati fatalne posledice po zdravlje, ali i život ljudi – kaže Nedeljković.

Kosovska štampa je u više navrata prenosila izjave kosovskih zvaničnika kako nivo šverca na prelazima ka jugu Srbije ne dostiže “ni dva odsto” od onog na severu Kosova. Taj po njihovom mišljenju “zanemarljiv” šverc odvija se uglavnom preko graničnog prelaza Bela zemlja, magistralom prema Gnjilanu i Uroševcu.

(OK Radio)

Share this post: