Otkriven SOVJETSKI plan za vođenje RATA protiv NATO, poznat pod nazivom „Sedam dana do Rajne“

Ilustracija

Početkom ’80-ih godina 20. veka bilo se prešlo na nuklearnu doktrinu „gipke odbrane“, prema kojoj je NATO bio spreman da upotrebi nuklearno oružje, ali je pobedu morao da traži konvencionalnim oružjem.

Kada se završio Hladni rat, Vlada Poljske je otkrila tajna sovjetska dokumenta u kojima se izlaže mogući plan vođenja rata između NATO-a i Varšavskog pakta. Kako piše „Nešenel interest“, taj plan, poznat kao „Sedam dana do Rajne“, našao su u osnovi vojnih vežbi 1979. godine na kojima je simulirano nanošenje udara na 25 ciljeva na teritoriji Poljske.

Prema mišljenju američkog lista, legenda o ofanzivi je bila prosto „smokvin list“ koji je trebalo da sakrije pravu prirodu verovatnog konflikta — iznenadnog i munjevitog udara SSSR-a na NATO.

Kako prenosi list, ’80-ih godina 20. veka NATO je prešao na nuklearnu doktrinu „gipke odbrane“. Alijansa je tada bila spremna da upotrebi nuklearno oružje, ali je za pobedu morala da koristi konvencionalno naoružanje. U tome je i bila glavna razlika u odnosu na Varšavski pakt koji je, prema otkrivenim informacijama, smatrao da je upotreba nuklearnog oružja neizbežna i koji je planirao da ga iskoristi od samog početka.

Prema mišljenju autora članka, takva koncepcija je davala Varšavskom paktu kolosalne strateške prednosti nad NATO-om.

Prema planu „Sedam dana do Rajne“ sovjetske nuklearne sile bi uništile Hamburg, Dizeldorf, Keln, Frankfurt, Štutgart, Minhen, Bon. Bilo je planirano uništenje sedišta NATO-a u Briselu, kao i belgijske luke Antverpena. Holandsku prestonicu i lučki grad Amsterdam očekivala je ista sudbina. Na Dansku je prema planu trebalo da budu izvedena dva nuklearna napada.

Na kraju bi NATO bio obezglavljen, a civilne vlasti u Zapadnoj Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Danskoj bi bile uništene i demoralisane. Te zemlje je nakon toga trebalo okupirati za sedam dana. Uništenjem luka u Hamburgu, Antverpenu i Amsterdamu bi se ozbiljno ograničile mogućnosti NATO-a za slanjem pomoći iz Velike Britanije i Severne Amerike.

Nakon izvođenja nuklearnih udara u ofanzivu je trebalo da pređe i regularna vojska. U planu „Sedam dana do Rajne“ bilo je predviđeno da Poljska postane radioaktivna zona koja bi izolovala Sovjetski Savez od njegovih snaga u Istočnoj Nemačkoj i Mađarskoj. Ta vojska, zajedno sa vojskama Istočne Nemačke, Čehoslovačke i Mađarske, trebala je da bude dovoljna za izvođenje operacije. Kako navodi „Nešenel interest“, teoretski poljske snage su mogle biti iskorišćene, ali se 1979. godine u SSSR-u pojavila sumnja u njihovu političku pouzdanost.

Kako zaključuje autor članka, taj plan prilično jasno ukazuje na dve situacije. Kao prvo, u slučaju iznenadnog napada kopnena vojska postaje najvažnija snaga, jer što se ona brže kreće, brže će biti uništen NATO, uključujući njegove avijacione baze i pomorske objekte.

Kao drugo, NATO bi verovatno izgubio taj rat, jer pretpostavke Alijanse da bi rat postepeno prešao u nuklearni bile bi fatalne jer je protivnik nameravao da iskoristi nuklearno oružje već prvog dana.

„Scenario trećeg svetskog rata u Evropi je uvek bio malo verovatan, ali istovremeno je bio posebno opasan. Znamo da bi eskalacija i prelazak na nuklearni rat bio ne samo verovatan, već zagarantovan.

Jedino pitanje je koji obim bi dobio takav nuklearni rat i da li bi u njemu ljudska civilizacija preživela“, zaključuje američki list.

(rs.sputniknews.com, foto: pixabay)

Share this post: