Poseta Redžepa Erdogana Srbiji se ne sviđa Sarajevu, a Moskvi?

Susret

foto: Tanjug/Vlada Srbije

Novi Pazar, ali i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, jasno su bili i tada i sada na Erdoganovoj strani.

U političkom smislu je to Erdoganu važno i on to pamti. Važno mu je i to što Srbija ima dobre odnose sa Moskvom s kojom sada Erdogan, prvi put u istoriji, ostvaruje dobre odnose. Sve to ima određeni uticaj na odnos Erdogana prema Srbiji.

Ovim rečima docent na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost Srđan Perišić ocenjuje posetu turskog predsednika Srbiji. On ukazuje i na to da se Erdoganova poseta neće svideti Sarajevu.

„Neki u BiH možda ne gledaju blagonaklono na to njegovo pozivanje na jedinstvo u Srbiji, pogotovo oni koji se najviše pozivaju i mašu Erdoganovim zastavama, na primer Bakir Izetbegović i oni sarajevski krugovi koji su ekstremni u zahtevima za izdvajanje, kako oni kažu, Sandžaka iz Srbije“, kaže Perišić.

On smatra da je Sarajevu problem to što oni još ne mogu da veruju da je Zapad, pre svega Vašington 2015/16. organizovao puč protiv Erdogana.

„Vodeći sarajevski krugovi su mislili da će između Vašingtona i Ankare uvek biti jedinstvo u spoljnoj politici, kako u regionu Bliskog istoka tako i gde god se Turska pojavi. Mislili su da će na osnovu jedinstva Vašingtona i Ankare podršku imati i bošnjački interesi, pa i želje i težnje koje se tiču Novog Pazara i Sandžaka“, kaže Perišić.

Ukazuje da će Sarajevo i dalje da maše Erdoganovom zastavom nadajući se da će se kad-tad Turska vratiti pod okrilje Vašingtona. Međutim, smatra Perišić, Turska je snažno iskoračila iz zagrljaja Vašingtona i sve više se na tom pravcu Vašington—Ankara zaoštravaju politički odnosi. Podseća da su SAD uvele i vize za turske građane, a da istovremeno Turska počinje vojnu saradnju sa Rusijom.

Na pitanje gde se desila promena kod Erdogana, koji je pre nekoliko godina na Kosovu rekao: „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo“, a danas poziva na jedinstvo Srbije, Perišić kaže da se desio 15. jul 2016. godine, kada je shvatio ko protiv njega radi — da je to Vašington preko Fetulaha Gulena.

„To je ogromna promena politike zato što se odrekao Gulena, odrekao se Vašingtona i počinje da vodi neku samostalnu politiku na ovim prostorima, i u regionu i na Balkanu.

Moskva nastoji da ima dobre odnose sa Ankarom, vojne, bezbednosne, a iza zatvorenih vrata ima mnoštvo dogovora za koje mi ne znamo.

„U svakom slučaju, Erdoganu nema povratka prema Vašingtonu, on je načinio veliki iskorak. Sada se vidi koliko je Rusija postala moćna država, uspela je izvede Tursku iz zapadne geopolitike u odnosu prema Siriji, polako ih izvlači iz te slepe poslušnost prema NATO-u, i to se dobro odnosi i na Srbiju i na sve balkanske zemlje“, kaže Perišić.

Dve zemlje povezuju i ekonomske i energetske teme. Perišić tvrdi da Zapad ne želi prisustvo ruskog gasa na Balkanu, i da je zbog toga blokirao „Južni tok“ preko Bugarske.

„Stari atlantistički interes je — Rusiju što više udaljiti iz Evrope. Svaka vlast u bilo kojoj zemlji Evropske unije svoju politiku definiše prema ovom temeljnom interesu Vašingtona, a to je: Rusiju treba i politički i ekonomski, kulturno i bezbednosno što više udaljiti iz Evrope, odnosno Balkana“, kaže Perišić.

O Turskom toku razgovarali su i ErdoganVučić u Beogradu, a Perišić dodaje da je energetska saradnja između Beograda i Ankare nemoguća ako se u toj saradnji ne radi o ruskom gasu.

„Ne može nijedan drugi gas da potekne ovim delovima, Srbijom ili Balkanom, sem ruskog gasa. Ako su predsednici razgovarali, razgovarali o ruskom gasu. Vode se razgovori iza zatvorenih vrata, i ta geopolitika Zapada usmerena ka zaustavljanju ruskog gasa direktno je neprijateljski usmerena na razvoj balkanskih zemalja“, objašnjava Perišić i ističe da ćemo se, ako ne budemo imali gasa, sa privredom zaustaviti na sadašnjem nivou.

Smatra i da je poželjan dobar odnosa između Moskve i Ankare, i da on pozitivno deluje na ceo Balkan.

„Ovaj nivo odnosa koji sada vlada između Moskve i Ankare je fantastičan. To je bilo nezamislivo. Turska je od Prvog svetskog rata bila pod kontrolom Zapada, Velike Britanije, pa onda posle Drugog svetskog rata i pod kontrolom Vašingtona, a kroz istoriju između Rusije i Turske nikad nisu postojali saveznički odnosi.

Bilo je mnoštvo ratova, mnoštvo sučeljavanja i sukobljavanja i evo sad, prvi put u istoriji, vidimo odnose Turske i Rusije koji su dobrodošli i nama, ovde na Balkanu“, kaže Perišić.

(rs.sputniknews.com)

Share this post: