Premijer Izraela uzdrmao zvaničnu istoriju: „Srbi i Jevreji su prijatelji hiljadama godina, još iz doba Rimske Republike“!

Premijer Izraela

Izjavu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua od pre nekoliko meseci da su Srbi i Jevreji „prijatelji hiljadama godina, još iz doba Rimske Republike“, zvanični istoričari su izbegli da komentarišu iako je izjava privukla veliku pažnju javnosti.

S druge strane, Jovan I. Deretić, predvodnik srpske autohtonističke škole, koja odbacuje teoriju o doseljavanju Slovena na Balkan u 7. veku, kaže da je Netanijahu potpuno u pravu i da su se Srbi i Jevreji ne samo poznavali pre Hrista, već da su bili prijatelji i saveznici.

– Za razliku od nas, Izraelci mnogo više znaju svoju istoriju. I naročito staru istoriju. Netanijahu je rekao da smo bili jedni pored drugih hiljadama godina. Što je potpuno tačno. On je hteo da pomene da naše veze nisu iz 18, 19. veka, već su naše veze mnogo starije – kaže Deretić za Srbiju Danas.

On ističe da Netanijahu ne mora da zna celu istoriju jevrejskog naroda niti srpsku istoriju, ali „sigurno zna dosta dovoljno da može to da izjavi na miran i lep način“.

– Jeste da je on pomerio zvaničnu istoriografiju i zvanične tvrdnje kod nas i u zapadnoj Evropi, ali o tome on nije vodio računa, jer je smatrao da govori jednu istinu i da nema šta da se osvrće šta se gde predaje i priča. On je nama učinio veliku uslugu sa tom izjavom jer smo mi u procesu odbrane našeg identiteta i vraćanja naše istinske istorije u naše škole. Sad se oko toga vodi borba i njegova izjava nam je dobrodošla – naglašava Deretić.

[adsenseyu1]

Deretić potom opisuje da je tačno ne samo da su se Jevreji i Srbi poznavali u antičko vreme, već su zaista bili saveznici i prijatelji, kao što tvrdi Netanjahu.

– Ja nisam specijalno istraživao naše veze sa Jevrejima, ali sam uzgred nailazio na njih. Mogu slobodno da kažem da smo mi bili prijatelji, saveznici. Jer kad je Nino Belov stigao na bliski istok, on je pravio saveze sa tamošnjim plemenima i narodima, da bi mu pomogli u usvajanju, i ostavljao ih je u pojedinim zemmljama da budu čuvari vlasti koju je uspostavio. Tako je u Egipat odveo Jevreje, kasnije i Grke – navodi Deretić.

On kaže da su i Jevreji i Grci poreklom od Hurita, ali da još ne može da iznese definitivan odgovor da li su Huriti bili jedno pleme ili više njih koji su se tako zvali.

– Jevreji i Grci su živeli u Egiptu dok Srbi nisu izgubili vlast, onda su ih Egipćani terali jer su za njih oni bili okupatori kao i Srbi. I onda su i jedni i drugi otišli kod Srba, svojih saveznika. Jevreji na Sinaj, a Grci preko ostrva u današnju Grčku – objašnjava zastupnik srpske autohtonističke škole.

Prema njegovim rečima „i dan danas svi toponimi na Sinaju su na srpskom jeziku, a datiraju najmanje 1.000 godine pre Hrista“.

– Dovoljno je pogledati Sinaj i videti da je cela naša stara istorija sakrivena. I tu se opet obnavlja veza Srba i Jevreja. Prema predanju, Mojsije je dobio 10 zapovesti na Serbal Džebelu – Srpskom Vrhu, na Sinaju. Jevreji su došli u Palestinu gde je bilo Srba, preostalih od ranijih osvajanja. Tu je došlo do zajedničkog života tih Srba, koji nisu bili brojni, i Jevreja. I ostaje nerešeno pitanje plemena Venjamita. Prema nekim jevrejskim podacima, oni su Srbi koji su došli sa Krita u Palestinu i tu su primili jevrejsku veru. Pa ih zovu Srbima jevrejske veroispovesti. Po svemu sudeći da je to tačno – konstatuje Deretić.

Dalje, kao veliki događaj ističe Stari zavet.

– Stari zavet je napisan najpre na aramejskom jeziku, a to je srpski jezik, pa je preveden na jevrejski. I ostalo je toliko srbizama u tom prevodu da je to prosto neverovatno. Jedan ruski slavista iz 19. veka je predlagao čak da se jevrejski jezik uvrsti u slovenske jezike – otkriva profesor Deretić.

On ističe i da je današnje jevrejsko pismo napravljeno na bazi aramejskog, te da je prvi natpis na kamenu kneza Meše iz 842. godine pre Hrista.

[adsenseyu1]

– Jezik je jevrejski, a pismo srpsko. Nikada jedan narod ne bi uzeo pismo od neprijatelja. Znači da su sa Srbima bili veliki prijatelji. Na Bliskom Istoku ostalo je nešto malo Srba, ali nisu više bili u stanju ni da zavedu vlast niti da dominiraju. Kad je Aleksandar Veliki osvajao Bliski Istok, on je prošao kroz predeo naseljen Jevrejima. Nema pomena da je bilo ikakvog protivljenja njegovom prolazu, neprijateljstava, ništa. Nego je njegov prolaz kroz jevrejski predeo bio kao da je došao kod nekih starih prijatelja – naglašava istoričar, koji Aleksandra Makedonskog smatra Srbinom.

Deretić spominje i „vladare srpskog porekla, Seleukiće i Lagiće“. Kako navodi, od njih je nešto Srba ostalo u vladi i vojsci, a drugo su bili domoroci.

– Kod Lagića Egipćani, a Seleukića razni narodi sa Bliskog Istoka i centralne Azije. Među njima je bio neki mali procenat Srba, ali se to ne bi moglo računati. I jeste da je jezik ostao, zato što je Asirska Imperija koristila srpski kao zvanični jezik dvora i vojske. To je takozvani aramejski. On je bio međunarodni jezik na Bliskom istoku. Na tom jeziku je i Hristos poropovedao i svi apostoli su govorili i pisali na tom jeziku – poentira Deretić.

On je rekao da je u tome ključ kulturnog mešanja Srba i Jevreja.

– Nalazio sam na pojedine reči koje postoje i kod nas i kod njih, imaju isto značenje, ali nije mi apsolutno bilo jasno da li smo mi uzeli od njih ili oni od nas – zaključuje Deretić.

(Srbijadanas.com)

Share this post: