Priča srpskog radnika iz Rusije: Živeo sam bez grejanja na -40 sabijen u limu, gladovao da prehranim decu i jedva izvukao živu glavu

rad-rusija

Foto: Telegraf

Dok je tražio posao, nailazio je na razne situacije, mnoge poslove je odbijao, jer su mu zvučali sumljivo, ali posle par meseci bez posla, neke ponude su bez obzira na eventualne sumnjičavosti, postale prihvatljive

Goran R. (38) iz Vršca se prisetio dana kada je trbuhom za kruhom krenuo put Sibira, ali se njegova potera za boljim životom zavšila iznenada i to na veoma neprijatan način.

– Otišao sam u Rusiju jer nisam mogao da izdržavam porodicu s platom od 300 evra. Imam troje dece, i da koliko god radio, mučio se i zalagao, novac koji mi treba u Srbiji je maltene nemoguće zaraditi – počinje priču Goran.

– Ranije sam imao pozitivno iskustvo s poslom u Rusiji. Ni sanjao nisam da ću ovog puta jedva izvući živu glavu – dodao je na početku razgovora da je samo par meseci pre toga bio zadovoljan i poslom i zaradom, ali da su na tom gradilištu na kom je radio bili u toku završni radovi, te da nije bilo potrebe da se ostaje duže od tri meseca.

Vratio se kući, i ponovo radio povremene poslove i tragao za nekim koji bi mu obezbedio bolji život.

Mnoge poslove je i odbio, ali nakon toliko traganja, ponude koje nikada ne bi uzeo ni u razmatranje, postale su prihvatljive. Tako je i prihvatio taj posao u Sibiru.

Putovanje u srce Sibira

– Još neki momci i ja smo ugovorili posao s posrednikom jedne firme koji nalazi radnike u Srbiji i vodio iz za Rusiju. Dogovor je bio da idemo vozom do Moskve, tamo da nas čeka direktor firme da potpišemo i kako bi nam dao avionske karte do grada Nojabrsk, u kom je gradilište – govori momak i dodaje:

– Dogovor nije ispoštovan. Čekali smo na železničkoj stanici 10 sati i  na kraju dobili vozne karte do mesta Purpe, ne do Najbrska, kako je bilo pogođeno, a ni obećanu akontaciju nije u celosti doneo. Kazao je da će doći u Purpe za par dana sa ugovorom, radnom dozvolom,  i preostalom akontacijom, da će plata biti 1200 dolara, smeštaj “normalan”, s centralnim grejanjem – rekao je momak koji je tada počeo već ozbiljno da sumnja u celu priču.

Sumnje su se obistinile

On i još osmorica njegovih kolega do odrednice su putovali još dve noći i tri dana.

– Jeziv je bio osećaj kada smo dovedeni do objekta koji su nam namenila da u njemu boravimo. Izgledao je kao cisterna bez prozora, grejanje nismo imali, morali smo da skupimo poslednje pare i da kupimo grejalicu, koja je smlačila temperaturu za deset stepeni. Znači da je unutra s našim grejanjem bilo -30.  Ne možete da zamislite taj horor. Spavati u zaleđenom krevetu, i buditi se s injem po kosi i licu,  i sada mi je hladno kad pomislim na to – priseća se Goran.

Splačine za ručak

– S ove vremenske distance, vratio bih se kući još iz Moskve, kada je došlo do prvog “nesporazuma”. Ali ljudi iz očaja pristaju na mnoge stvari, tešeći sebe da to i nije toliko strašno. Tada me je održavala jedna misao, da ću kada se vratim, moći svojoj deci da obezbedim pristojan život. Spreman sam bio da podnesem i hladnoću, torturu šefa gradilišta, porcije splačina – koje su oni nazivali hranom.

Krompir čorba i sladak kupus, koji su potpuno bez začina, a pored svega su još i porcije premale, bili su na meniju svakog dana. Te njihove pomije ni pas ne bi jeo! Sve smo bili u stanju da istrpimo, ali da uz sve te neljudske uslove za rad i život ne budem plaćen – to nisam mogao da prihvatim – ogorčen je dečko.

Bežanje za Srbiju

Najveći šok za srpske radnike usledio je kada su videli da je umesto plate od 1200 dolara ugovorom bilo predviđeno da dobiju 350 dolara za mesec dana. Direktor firme je čak pokušao da im oduzme migracione papire, bez kojih ne bi mogli da izađu iz zemlje.

– Kada se to dogodilo,  bilo je očigledno da nas je masno prevario. Počeli smo da štrajkujemo, i dva dana nismo dobili ni te pomije da jedemo. Gladni i maltene svi bolesni, skupili smo pare i bukvalno pobegli odatle, sva sreća da je jedan među nama imao kuma u Moskvi, on nam je mnogo pomogao.

Od tada nikada više mi ne bi palo na pamet da se upuštam u takve sumnjive poslove, a svakako savetujem i druge ljude da to nikako ne rade. Isključivo preko proverenih firmi, s radim dozvolama, možete da budete ispoštovani kako dolikuje. Sve ostalo je šarena laža.

Koliko god da ste očajni i da vam je teško, srljanje u neproverene poslove može da vam napravi još veći pakao od života, budite svesni toga  – zaključio je naš sagovornik.

(Telegraf.rs)

Share this post: