Levitacija: Mit ili stvarnost?

Za čoveka, koji je vezan za zemlju, sposobnost ptice da leti uvek je bio moćan simbol slobode. Jesu li naši preci imali sposobnost da ovladaju levitacijom?

Tri uvažena člana londonskog društva bili su 16. decembra 1868. svedoci neobičnog događaja. Oni su posmatrali poznatog medija Daniela Daglasa Houma kako se uzdiže u vazduh i kako odlazi kroz prozor, a zatim se vraća kroz drugi.

Houm je još od ranije bio poznat po čestom levitiranju, a uspevao je mentalnim putem premeštati stvari sa jednog mesta na drugo. Jednom mu je prilikom to pošlo za rukom i sa teškim koncertnim klavirom!

Vrtoglavice Sv. Josipa

Sv. Josip iz Kopertina (1603-1663) dizao bi se u vazduh svaki put kada je bio emocionalno uzbuđen. Pošto se lako uzbuđivao, često je levitirao u prisustvu mnogih svedoka. Ovaj sveti čovek iz Apulije, u Italiji, proveo je mladost pokušavajući da postigne versku ekstazu pomoću sredstava kao što je samobičevanje, izgladnjivanje i nošenje odeće od kostreti.

Postao je franjevac sa 22 godine, a jedne nedelje – za vreme mise – on se podigao u vazduh i odlebdeo do oltara, zatim je pao usred upaljenih sveća, zadobivši ozbiljne opekotine.

Zbog čestih „letova“, Josip je tokom 35 godina bio isključen iz svih javnih aktivnosti, ali su se priče o njegovim «izletima» ipak proširile. Dok je šetao sa jednim benediktinskim sveštenikom u vrtu manastira iznenada je uzleteo na jednu maslinu. Kako nije mogao da sleti, sveštenici su morali doneti merdevine.

Jedan hirurg, bar dva kardinala i jedan papa (Urban VIII), između ostalih bili su svedoci Josifovih izuzetnih nastupa, koje je on nazivao „moje vrtoglavice“. Proveo je ceo život u molitvama a crkva je zaključila da Josifova levitacija mora biti Božije delo.

Jedan drugi svetac koji je levitirao bila je Sv. Tereza ​​od Avile, koja je umrla 1582. Ova izuzetna žena doživljavala je ista osećanja kao što mnogi osećaju za vreme „letećih snova“. Evo jednog njenog opisa:

«Činilo mi se da me podiže neka snažna sila. Priznajem da sam osetila strah, ali se taj osećaj mešao sa osećajem blaženstva. Pri tome sam bila prisebna, tako da sam posmatrala kako se dižem u vazduh. Nakon što je taj zanos prošao, moje je telo bilo toliko lagano da sam, s vremena na vreme, bila jedva svesna toga da mi noge dotiču tlo … »

Let pred svedocima

Levitacije Sv. Tereza ​​od Avile bile su tako česte da je preklinjala sestre da je vuku naniže čim bi osetila da se približava „napad“, ali često nije bilo vremena za intervenciju – ona ​​bi se jednostavno izdigla iznad tla i odlebdela!

Većina svetih knjiga beleži epizode ​​koje se odnose na levitiranje i let ljudske duše, a svedočanstva kazuju da je u svim vremenima bilo nadarenih ljudi koji su uspevali da lebde ili da se u istom času pojavljuju na nekoliko različitih mesta. U islamu su poznate paranormalne osobine nekih derviških šejheova i sufija, ali ništa manje uzbudljive epizode ​​nisu vezane ni za neke hrišćanske svece, hindu mistike, tibetanske lame ili spiritualiste. Daniel Daglas Houm pripadao je ovoj posljednjoj kategoriji.

Rođen u Škotskoj, a odrastao u Americi bio je slabašno, umetnički nadahnuto dete. Kada je imao 13 godina ugledao je viziju nekog svog prijatelja Edvina i saopštio porodici svoje tetke da to mora da znači da je Edvin mrtav. Ispostavilo se da je ovo istina, pa je uskoro započela Houmova karijera medijuma – ali će tek sa 19 godina biti u stanju da prkosi zakonu zemljine teže.

U avgustu 1852. DD Houm se našao u kući fabrikanta V. Genia, gde je imao zakazanu spiritističku seansu na kojoj je svojim paranormalnim sposobnostima prevrtao stolove, izazivao kuckanje, zagonetnetne svetlosti i levitiranje predmeta.

Ali dogodilo se još nešto što će mu gotovo preko noći doneti slavu. Houm je počeo da lebdi i da se uzdiže sve dok mu glava nije dotakla plafon. Među gostima se našao i urednik «Hartford Tajmsa», koji je verno opisao šta se dogodilo:

„Iznenada, Houm se izdigao u vazduh. Ja sam ga držao za ruku u tom trenutku i dohvatio mu stopala, koja su od poda bila podignuta 30 cm. On je drhtao celim telom. Nekoliko puta se izdizao iznad poda, a treći put je stigao do plafona, kojeg je blago dotakao rukama i stopalima …“.

Fascinantna karijera

Houmova karijera je brzo napredovala. Obožavali su ga kako na gradskim seansama tako i na carskom dvoru. Kuda god je išao javljali su se bizarni fenomeni: vetar je zavijao u tihim sobama, sveže cveće je padalo sa plafona, čula su se tajanstvena kuckanja, vrata su se otvarala i zatvarala sama od sebe, vatrene lopte su krivudala po sobama, a Houm je levitirao!

Senzacionalni događaj kada je odlebdeo kroz jedan a vratio se kroz drugi prozor, još uvek je predmet žučnih rasprava, naročito od kada su taj događaj potvrdili i poštovanja vredni svedoci. Jedan od njih, vojvoda od Kroforda, napisao je: «Sedeo sam sa gospodinom Houm, lordom Ader i jednim njegovim rođakom.

Tada je gospodin Houm pao u trans i u tom stanju je odlebdeo kroz prozor da bi se uskoro u sobu vratio kroz drugi prozor. Čuli smo kako se prozor u susednoj sobi otvara i neposredno posle toga ugledali smo Houma kako lebdi u vazduhu ispred našeg prozora. Jasna mesečina sijala je u sobu; ja sam bio leđima okrenut prema svetlosti, i na zidu sam ugledao senku prozorske daske i Houmova stopala oko 15 cm iznad nje.

On je ostao u ovom položaju nekoliko trenutaka, a zatim je otvorio prozor i kliznuo u sobu nogama napred. Zatim je seo kao da se ništa nije dogodilo.

Skeptici poput Frenka Podama i Džona Sladeka pokušali su da opovrgnu ovu levitaciju, mada nijedan od njih nije bio medu očevicima, ali u tome nisu uspeli. Houm je ostao uspešan levitator preko 40 godina, a medu očevicima njegovih „letova“ bili su Napoleon III, Džon Raskin i stotine drugih, uglednih ljudi.

Šta više, tokom vremena, Houm je svoju paranormalnu sposobnost demonstrirao na mnogim javnim mestima i usred bela dana.

Mada je u svojim zrelim godinama Houm mogao levitirati kad bi god to zaželeo, on je očito ponekad levitirao spontano i nekontrolisano a da toga nije bio ni svestan. Jednom prilikom, kada ga je njegov domaćin upozorio da lebdi iznad sedišta fotelje, Houm je bio iskreno iznenađen. „Više ne znam da li sedim ili lebdim!“, rekao je duhovito.

Protiv svih zakona

Do kraja svog života Houm je bio uveren da ga, dok lebdi, vazduhom nose duhovi, koji na taj način demonstriraju svoje postojanje i iskazuju svoje prijateljstvo. On je levitaciju opisao ovako:

„Ne osećam neke ruke koje me podržavaju, i od samog početka nikada nisam osećao strah; mada, ako bi se desilo da padnem sa plafona nekih soba u kojima sam lebdeo, ne bih mogao da izbegnem ozbiljne povrede. Obično se uzdižem vertikalno; ruke su mi često ukočene i dignute iznad glave, kao da se hvatam za nevidljivu silu koja me polako podiže sa poda …“.

U svojoj knjizi „Misterije i magija u Tibetu“ (1931.), Aleksandra Dejvid – Nil, Francuskinja koja je provela četrnaest godina na Tibetu i oko njega, priča kako je nekom prilikom naišla na golog čoveka privezanog teškim lancima. Njen pratilac joj je objasnio da su njegova mistična vežbanja učinila da mu je telo postalo tako lako, da kada ne bi imao te gvozdene lance on bi odlebdeo.

Čovek bi pomislio da gravitacija baš ne vlada nama onako kako su nas učili. Ser Viljem Kruks, poznati naučnik i parapsihološki istraživač, rekao je ovo o DD Houmu:

„Fenomeni koje sam spreman da potvrdim su tako izuzetni i tako direktno suprotni najutemeljenijim naučnim uverenjima – između ostalih suprotni i sveprisutnom i nepromenljivom delovanju zemljine teže, da, čak i sada, prisećajući se pojedinosti onoga čega sam bio svedok, u mojoj svesti postoji antagonizam između razuma koji tvrdi da je to naučno nemoguće, i svesti da me moja čula – kako dodira tako i vida – ne lažu!…“