ROBERTS: PUTIN TREBA DA URADI PRAVU STVAR, KAO U GRUZIJI I NA KRIMU

vn

Pol Kreg Roberts – Putin treba da uradi pravu stvar, kao u Gruziji i na Krimu

Kako bi čovek mogao da pomisli da bi „međunarodna zajednica“ mogla da bude zgrožena pred zločinima Vašingtona nad civilnim stanovništvom u osam različitih zemalja, i da bi to možda dovelo do hapšenja predsednika Klintona, Buša, Obame i mnogih drugih zvaničnika njihovih režima.

Jedini izuzetak u tome je Rusija. Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije objavilo je Belu knjigu o kršenju ljudskih prava i podrivanju pravnog poretka u Ukrajini. Za to vreme naivni Amerikanci misle da sva nedela čine Rusi. Bela knjiga pažljivo i detaljno dokumentuje svako narušavanje mira začetiri meseca – od decembra 2013. do marta 2014. godine.

O tome nećete mnogo saznati iz korumpiranih američkih medija a teško da će se te priče saznati i u Evropi. Činjenice se u tolikoj meri slažu da Zapada zna da je Bela knjiga velika sramota za njih. Pokolj Ukrajinaca, koji se dešava po nalogu Vašingtona a koji sprovodi marionetska vlada u Kijevu doveo je do egzodusa više od sto hiljada ljudi koji su u Rusiji potražili utočište od tenkova, artiljerije i napada iz vazduha.

PUTINOVE NADE U EVROPU

Svaki pokušaj Rusije da dovede EU, Kijev i Vašington za pregovarački sto je propao. Vašington nije zainteresovan za zaključavanje konflikta. Uznemireni zbog činjenice da vazali iz NATO zavise od ruskih energenata i ekonomskih odnosa s njima, Vašington vuče poteze preko Kijeva, koji ubija građane po onim delovima Ukrajine koji su nekad bili u sklopu Rusije.

Te građane proglasili su „teroristima“ i sada provociraju Ruse da se vojno uključe kako bi ih zaštitili. Ruska intervencija bi naišla na osudu i bila okarakterisana kao „invazija i aneksija“. Vašington bi iskoristio tu osnovu i tukao bi njom po zapadnim medijima kako bi naterao Evropu da podrži sankcije Vašingtona protiv Rusije. A sankcije bi efikasno uništile sve postojeće ekonomske odnose između Evrope i Rusije.

Uprkos slugama koje imaju, poput Merkelove, Vašington nije uspešno proveo sankcije zbog poslovnih interesa sa Rusijom koji postoje koji postoje Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Nadaju se da će Rusiju uvući u rat i da će njenom demonizacijom utišati poslovne interese Evropljana.

Kako bi odgovorio na američke smicalice, Putin je zatražio od Dume da mu povuče dozvolu za slanje vojske u Ukrajinu. Za razliku od Buša, Klintona i Obame, Putin ne koristi vojsku bez odobrenja viših organa.

Odgovor Vašingtona na Putinov potez je još više ubijanja civila, uz istovremene demantije da se tako nešto događa. Vašington je odlučan u tome da ne prizna pokolj za koji je odgovoran iako svi znaju da se Kijev ne bi usudio da napadne Moskvu bez američke pomoći.

Putin se nada da će kod Evropljana prevagnuti želja za poslom, a ne lobisti koji odgovaraju Vašingtonu. To je optimističan stav, ali Vašington već podriva otpor Evropljana. Koristeći izmišljene optužbe, Vašington je od najveće francuske banke oteo devet milijardi dolara zato što je poslovala sa državama sa kojima se SAD ne slažu. To je bila opomena Evropljanima da posluju u skladu sa sankcijama.

Čak je i rečeno da će kazna biti ukinuta ili smanjena ako Francuzi otkažu isporuku dva nosača helikoptera Rusima. Mnoge takve sabotaže protiv evropske privrede su u toku. Cilj takvih sabotaža je da se Evropljani zaplaše i da uvedu sankcije Rusiji.

VREME ZA POSLEDNJU ALTERNATIVU

Zapanjujuća je arogancija ju tome što Vašington misli da može da govori francuskim bankama s kim će da posluju. Još više zapanjujuje što je Francuska prihvatila tu povredu njenog suvereniteta. Takvo prihvatanje američke hegemonije pokazuje da Putin možda ipak nije u pravu i da evropski interesi lako mogu da potpadnu pod uticaj strateških američkih interesa.

Još jedan rizik u Putinovom planu je što, tolerišući pokolj stanovništa, postaje saučesnik Amerike u njenom zločinu protiv čovečnosti. Što ubijanje duže traje, to ruska vlada biva sve odgovornija. Štaviše, vreme je na strani Kijeva pošto lako može da poveća brojno stanje svojih snaga, a NATO bi mogao da snabde te snage smrtonosnim oružjem. Ruska intervencija, koja bi izgledala kao od šale, sada se čini sve skupljom, a i nerealnijom opcijom, budući da Kijev ozbiljno jača.

Marionetska vlada u Kijevu neće prihvatiti nikakve uslove jugoistočnih regija isključivo zbog svoje izrazite antiruske retorike. Dok Vašington ne priznaje nikakvu odgovornost, koliko Putin može da čeka Merkelovu ili Olanda da napuste američki tabor?

Putinova alternativa je da pritekne u pomoć napadnutim Ukrajincima. Može da prihvati zahteve odmetnutih pokrajina da se pridruže Ruskoj Federaciji, baš kao što je to bilo sa Krimom i da za Petrom Porošenkom, američkom marionetom, izda nalog za hapšenje, kao i da pošalje vojsku da se suoči sa kijevskim snagama.

Tako bi se, doduše izvan zapadne sfere, Putin predstavio kao zaštitnik ljudskih prava. Unutar Zapada evropski vazali bi shvatili da je posledica njihovog usklađivanja sa Vašingtonom bespotreban rat sa Rusijom, a možda i Kinom, od kojeg ne mogu imati nikakvog dobitka.

Putinov razuman stav ne deli i Vašington, i on će to morati da shvati pre ili kasnije, budući da SAD igraju sa Rusijom sve oštrije.

Putin je uradio sve što je mogao kako bi izbegao konflikt. Sad treba da uradi pravu stvar, baš kao što je uradio u Gruziji i na Krimu.

 (Standard)

Share this post: