Saveti monaha Gavrila za lečenje bolesti lekovitim biljem

Zdravlje iz prirode

Kako je otac Gavrilo odrastao u vreme kad je lekar bio retkost, a medicina još nerazvijena, on je naučio, što od svoje majke i bake, a što i on sam kroz svoj život, da kada se razboli, primeni tradicionalno lečenje i neki lek od trava, ali uvek uz prethodnu molitvu, i tako bolest izleči.

Savetovao je i sada, da kada je medicina još savremenija nego tada, da mnoge boljke čovek može čajevima da izleči, jer kako je govorio, lekovitost trava još čovek nije potpuno ispitao. Govorio je često, da su i sami proroci Tarabići, govorili, da će umirati ljudi od teških bolesti, ali da neće znati da je lek za te bolesti svuda oko njih, gaziće po njemu, samo oni neće znati koji je i u kojoj se biljci nalazi.

Savetovao je: kada ima neka rana, kad se čovek poseče, pa teško zarasta, ili slično, ili ovako se otvori rana neka; onda se uzme mlad čist pčeljinji vosak, zagreje se, onako da se otopi, ali ne da ključa, i u njega se dodaju iseckane trave na sitno, cvetovi kantariona, hajdučke trave, bokvice, majčine dušice, i to se sve pomeša u vosak otopljen i zagrejan, ne sme se prokuvati, da ne bi biljke izgubile lekovito svojstvo.

Taj se vosak stavi na čistu gazu, i onda se onako mlak stavi na ranu, celom širinom da je obuhvati i prekrije, pa preko toga se stavi još jedna marama i to se čvrsto preveže preko, da vosak ostane prionut na mestu rane. Ostavi se tako prevezano i da prenoći na rani, pa se opet ponovi isto, isto se topli oblog stavi, već za neki dan će se rana sama čistiti, onaj će vosak da izvuče iz rane sve nečisto, i onda će se polako početi povlačiti upala i počeće da zarasta rana.

Ti su melemi dobri i za mnoge lišajeve i enceme i gde je opekotina, da brže zaraste, jer onaj kantarion, prah iz njegovog cveta, pa i drugih biljaka ima svojstvo da infekcije čisti, ubija bakterije gljivice i dezinfikuje ranu. A mlad vosak ima svojstvo da i leči i da se rana što pre zaceli i zaraste.

Takođe je savetovao i kada oko zaboli, javi se crvenilo, bilo od hladnoće ili se inficira: tada skuvati čaj od kamilice, pa u malo tog malkog čaja rastopiti malo meda i malo šećera, i time natopiti čistu maramicu ili gazu, i to staviti na oko, da bude nakvašena maramica tako da se tečnost iz nje cedi i u oko da uđe i da bude mlako, toplo. Tako mirovati, i po nekoliko sati to na oku nositi, prevezati maramom da ne spadne, i posle kratkog vremena, ono crvenilo će da nestane, i bol će nestati.

Kada dete ima temperaturu, ili odrasla osoba, ne sme da čeka da ona poraste na 40. stepeni, onda može da se doživi fras, koma, oštećuje se mozak, nervi, pluća pobele, sve, nego čim se vidi da temperatura raste, odmah se izrenda krompir na rende, i to nekoliko, tako da se podeli u kese i stavi se na noge, i to da prekrije prste i zglobove na nozi, pa se zavije čvrsto da se za nogu zalepi, da ne spada.

To se podrži tako jedno 20. minuta, najviše pola sata, pa se opet ponovi, nov krompir se izrenda, i ponovo stavi ne noge. Već od druge obloge temperatura će da opadne. Jer krompir ima svojstvo da izvlači temperaturu van tela.

U isto vreme se mora tada kad se stavi oblog na noge, i na pluća staviti krpa natopljena sa mlakom ljutom rakijom, ako ima komovica od grožđa, najbolje je, pa preko te krpe peškir, da se nebi brzo ohladio, jer obično se temperatura javlja tako visoka od nahlade, upale pluća, grla, i taj se oblog podrži na plućima jedno pola sata, jer taj oblog izvlači vatru iz pluća, da ih ne ošteti, da ona ne pobele, nego vatru izvlači van.

Isto se i na glavu stavi na slepoočnice, kriške limuna ili po list kupusa, onako se malo list umekša sa nečim, da ne bude onako čvrst, i to se stavlja da hladi protok krvi u slepoočnicama i na glavi, da nebi od toplote dobio se fras, udar na mozak.

Takođe tada se mora piti čaj od nekih trava, bilo kantaiola, lipe, nane, matičnjaka, majčine dušice. Tako ne dati da temperatura raste, i da ostavi posledice na deci, dok se ne dođe do lekara, da se ustanovi uzrok visoke temperature, i onda se dobiju lekovi za to.

Savetovao je da je za bolesti bubrega i bešike, najbolje piti čaj od breze, od brade kukuruza, i obavezno čaj od lista kruške. U vrelu vodu ključalu, izmakne se sa šporeta, stavi se listova jedna šaka i poklopi. Tako odstoje pola sata, sat, i onda se pije češće po šoljica, stalno tako po 10,15, dana pa i više ako je upala veća. List od kruške je najači da izleči infekcije bešike i bubrega, da očisti kanale.

A takođe i list od peršuna, njega piti stalno, i pored toga što je dobar za čišenje bubrega i bešike od infekcije, dobar je jer jača krv i pomaže jetri u stvaranju krvi, i čisti jetru od štetnih materija. A takođe i kantarion, čaj od njega čisti jetru, pomaže i žuči i varenju, daje otpornost organizmu, pomaže pri zarastanju, obnavljanju tkiva. Takođe je kantariol dobar i za nerve, nervne ćelije jača, oporavlja posle stresa, i bosiok takođe, bosiok se može dodavati u svaki čaj koji se pije, daje bolji san, jača nerve, deluje smirujuće.

Kod problema sa varenjem, savetovao je čaj od majčine dušice pomešan sa kantariolom, turskom travom i matičnjakom. I to onako gorak popiti, on čisti sluzokožu želuca, pomaže u varenju, i obnavlja sluzokožu želuca.

Takođe kod dizenterije savetovao je da se pije čaj od lista dunje. Bilo svež, ili suv, potopiti sa vrelom vodom, piti onako topliji i posle prve šolje čaja, odmah će biti bolje.

Kada neka rana gnoji ili crveni, ili čir se pojavi negde, odmah se stavi na to mesto list od podbela i bokvice, preveže se nekom maramom da ne spadne, i tako po 2-3 sata se drži na bolnom mestu, pa se opet promeni, stave se novi listovi, i tako će odjednom početi da se rana čisti, gnoj će se početi sam cediti i rana će se čistiti i onda i brzinom zaceliti i zarasti. Ništa brže ne može da gnoj iz rane izvuče van nego list od podbela i bokvice, taj je lek narod uvek primenjivao, i uvek je pomagao, čak i kod rana koje i kad idu lekarima, pa opet ne zarasta brzo rana, taj lek pomaže da rana što pre se zaceli.

Kod bronhitisa piti isto gore navedene čajeve, ali obavezno i slez. On je dobar i za iskašljavanje. Piti što toplije zaprženo mleko, sa šećerom da porumeni, ili zaprženo vino, kuvano. Odmah se tegobe ublaže, bronhije se smire, i nema onog nadražaja za kašljem.

A kod bolesti srca savetovao: koštice od breskvi ili kajsije iskrcati i jesti jezgre iz tih koštica po nekoliko dana, često, jer u njima ima nešto što pomaže srcu, hrani mišiće srca, govorio je da zato i koštica ima izgled i oblik srca, i da je za srce i korisna.

Kod malokrvnosti je savetovao da se pije sok od kupine, od koprive, mladih vrhova, ali ne cvet, on nije dobar, već samo mladi vrhovi koprive se stave u vrelu vodu, i onda se pije toplo po čaša samo na razmake vremenske, jer ona može da skine pritisak brzo, zato se ne sme piti mnogo.

Kad su deca nežna i bleda, savetovao je da piju po čašicu vina stalno domaćeg, i da jedu grožđe, ono daje snagu čoveku. Pa i da se pije čaj od cvekle, ili da se jede u hrani, kuvana, kao salata. Može i da se izrenda na sitno cvekla, sveža, i šargarepa isto, pa jabuke, nekoliko, i to se pomeša sa medom, i da se jede kao voćna salata, ako deci je to lepše, i time da krvnu sliku poprave.

Takođe čaj od žalfije, da je dobar za skidanje pritiska, ali i svih stomačnih tegoba, pomaže u varenju, kod upala slezine, žuči, pomaže i rad creva.

Za oporavak nerava, od stresa ili ovako obolelih, savetovao je lek sastavnjen po receptu: 500. grama oraha samlevenih pomešati sa 1kg. Kocke šećera bele, ali da se taj šećer u krpi istuče sa drvetom i usitni, pomeša se sa 1kg. meda.

Zatim pola kilograma šargarepe sitno rendane, i 2-3 limuna, rendana kora i sok se iscedi. Uz to sve i ako se ima 50. grama rena rendanog. To se uzima rano izjutra, pre obroka, pa i u toku dana pre svakog obroka, odmah će se primetiti oporavak posle samo nekoliko dana od uzimanja tog leka. Taj lek je dobar i za malokrvne.

Jer, stalno je otac isticao, da je orah jako dobar i hranljiv, ima lekovita svojstva, ima i joda u sebi, a i da njegova jezgra ima izgled i liči na veliki mozak kod čoveka, baš isto, kad se prepolovi jezgra, tako stoji i mozak čoveku, pa da je i orah koristan baš za sve nerve i lečenje nervnih bolesti, pa i za pamćenje, kod dece koja slabo uče, ili su nejaka, neuhranjena, slabo rastu i napreduju.

Takođe da je dobro i stalno uzimati med sa saćem, mladim voskom, i to jesti svakog dana, jer vosak je koristan za sve i med.

Kod reume je savetovao da se na bolne zglobove stavlja oblog i to: uzme se trina od sena, a to je ono sitno sve što otpada od trave kad je suvo seno na gomili, ima tu i suvih cvetova od trava i listova. To se stavi dosta toga u vrelu vodu i popari, onda malo odstoji, stavi se pa se voda iscedi, a ona topla trina se stavi u neke vrećice platnene, to se mora brzo raditi da se ne ohladi, i tako se te vrećice vruće stave na bolne zglobove, kao oblog se napravi, bilo na ruke ili na kolena ili na zglobove stopala.

To se ponavlja često. Bolovi se mnogo umanje, ili potpuno nestanu. Tada je dobro i zglobove mazati sa mlakom komovom rakijom, ali u tu rakiju treba staviti rendanog rena da stoji nekoliko dana, i time onda masirati ruke i noge kada bole od reume. Jer onaj ren daje još veću jačinu rakiji, i ona izvlači reumu iz organizma i leči upale.

Otac je savetovao da je koristan veoma rod od kleke, i plave i crvene kleke. Da se skuva čaj, u vrelu vodu se ubaci rod kleke, kuglice tamno plave,i to se onda pije nešećereno, dobro je i za bubrege, i čišćenje peska iz bubrega, pa i za žuč je dobro i sve organe za varenje.

Zatim takođe i rod od drenjina, sveže zrele nabrati i jesti, ili od njih džem napraviti, kad onako prezrele, i to je jako dobro ko je malokrvan, neotporan, ko nema apetit za jelo, posle operacija, daje otpornost organizmu. Jer, govorio je otac, ne uzima se džabe drenova grančica i stavnja se uz Badnjak, za Božić, pa se kaže da budu zdravi ko dren, znači dren je zdrav, plod njegov.

Savetovao je da čovek nikada ne sme da umoran pije hladnu vodu, da može odmah da se razboli, niti da se znojav odmah umiva, da može da dobije upalu mozga, ili da se neizlečivo razboli. Da nikada ne sme čovek da zaspi u hladu pod orahom, da je to toliko opasno, da onaj studeno hladan hlad od oraha a i puno joda ima od listova, da tu može čovek tako da se nahladi, i da od toga i umre.

Pričao je mnogo primera kada kosači ili kopači na njivi, u podne legnu u hlad pod orah, i tu zaspe, čim se probude samo počnu da drhte, nikako da se zagreju, samo im bude zima, onda počne temperatura i tada često pomoći nema. Ona hladnoća prođe kroz ceo organizam. Mnogi su tako umrli, čak i u bolnicu ih odvedu, ali pomoći nema.

I tako mnogo još saveta je i poučnih primera govorio, ali mi mnoge nismo ni stizali da zapišemo, od drugih poslova, ali smo, videlo se tu grešili, jer sve što nam je govorio bilo je od svake koristi.

(Tekst iz knjige “Starac Gavrilo – Prorok poslednjih vremena” od Monahinja Makrina (Majstorović))

Share this post: