SAZNAJTE KAKO: POLOVINA SLUČAJEVA RAKA MOŽE SE IZBEĆI PROMENOM ŽIVOTNIH NAVIKA!

Slušajte telo

Polovina slučajeva raka može se izbeći promenom životnih navika, tvrde američki eksperti nakon nove studije. Pušenje se okrivljuje za trećinu, dok je prekomerna telesna težina „odgovorna“ za još 20 odsto svih kancera u SAD.

Nedavno su britanski naučnici objavili rezultate studije prema kojima je svaki treći slučaj kancera u toj zemlji izazvan lošim životnim navikama.

Tim američkih naučnika je sada objavio rad u kojem se loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, okrivljuju za polovinu svih malignih bolesti. Najveći danak uzimaju cigarete – primera radi, eskperti objašnjavaju da bi se i tri četvrtine slučajeva raka pluća moglo izbeći kada ljudi ne bi pušili.

U celini, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i uzdržavanje od pušenja mogu sprečiti čak i polovinu slučajeva raka.

Pritom, moguće je sprečiti i određen broj malignih bolesti koje nisu direktno povezane sa nezdravim navikama, pre svega vakcinacijom protiv određenihinfektivnih bolesti (hepatitis i dr), zaštitom od izlaganja jakom sunčevom zračenju, štetnim hemikalijama itd.

Lečenje kancera, zajedno sa gubitkom produktivnosti nastalim zbog malignih bolesti, Ameriku košta oko 226 milijardi dolara godišnje. Procenjuje se da će ove godine u SAD od raka umreti ukupno oko 580 hiljada ljudi.

Društvo u celini mora da prepozna potrebu za korenitim promenama, kao i da preduzme ozbiljne mere za implementaciju zdravih navika u pojedinca, objašnjava vodeći autor studije dr Grejem Koldic, epidemiolog Medicinske škole Univerziteta Vašington. Rad njegovog tima je objavljen u stručnom časopisu Science Translational Medicine.

Svakako, eksperti vide i brojne izazove u „prostom“ menjaju životnih navika ljudi. Naime, manji deo populacije SAD, što važi i za brojne druge razvijene zemlje, zaista veruje da se na rak može preventivno delovati.

Pored toga, menjanju navika ljudi uglavnom pribegavaju kada je manje-više kasno za to, tek nakon neprijatne dijagnoze.

Problem su i velike socijalne razlike među stanovništvom, tj. činjenica da su siromašniji ljudi više izloženi rizicima od kancera – slabije su edukovani, nekvalitetnije se hrane, nemaju jednake uslove za zabavnu rekreaciju, nisu im dostupne skupe dijagnostičke procedure i sl.

„Ljudi su nestrpljivi, i ta ljudskost je sama po sebi najveća prepreka u prevenciji raka“, zaključuju autori studije. Oni naglašavaju činjenicu da je većina današnjih istraživanja na temu kancera usmerena na pronalazak tretmana, te da se nesrazmerno malo investira u prevenciju.

Američka stručna javnost zato smatra da država mora intervenisati putem destimulacije loših navika, pre svega većim porezima, akcizama i sl.

Primera radi, u februaru ove godine, u SAD je pokrenuta inicijativa da se uvede porez na šećer.

(Bol)

Share this post: