Skoro POLA VEKA živeli su izolovani u divljini SIBIRA: Nisu znali za Drugi svetski rat, a želeli su samo JEDNU stvar – VIDEO

Preživljavanje

foto-ilustracija: pixabay.com

Sibirska tajga jedno je od najizolovanijih mesta na svetu, a osim toga je i vrlo nezgodan teren za putovanje kao i gotovo nemoguće mesto za život.

Kratka leta i duge hladne zime gotovo u potpunosti onemogućavaju nastanjivanje ljudi, zbog čega je tajga u Sibiru jedno od najvećih nenaseljenih područja na svetu. Područje od 8,1 miliona kvadratnih kilometara prekriva čak 10 odsto Zemljine kopnene površine, a njeni stanovnici su većinom medvedi i lisice tokom dana i vukovi noću. Prosečna temperatura iznosi minus 5 stepeni Celzijusa, a rekord je 67,7 ispod nule.

Verovatno ste čuli priče o japanskim vojnicima koji su povremeno znali da se pojave iz džungle nesvesni da se rat završio, ali ovo je još neverovatnija priča – o porodici koja nije ni znala da je izbio Drugi svetski rat.

Neverovatna sudbina u neznanju je držala rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustopoljini sibirske tajge, a na njih su 1987. naleteli geolozi istraživači. Saznali su da porodica Likov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u „Stare ritualiste„, ogranak ruske pravoslavne crkve koja se od matice odvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi.

Pre 1936. živeli su u naseljenom delu Rusije, ali kada je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Likov okupio je porodicu i pobegli su u dubinu sibirske tajge. Nakon tog dana nikad više nisu viđeni.

Preživljavanje u divljini i 40 godina bez soli

Više od 40 godina tako je Karp Likov živio u drvenoj kolibi koju je sam izgradio sa svojom suprugom i decom, svega nekoliko kilometara daleko od granice s Mongolijom. Kad su odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro – Karp i žena Akulina, sin Savin i ćerka Natalija. U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitri 1940. i Agafija 1943. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu.

Jeli su bobice, uzgajali povrće i šili odeću od tkanine koju su sami pravili. Naučili su kako da love bez pušaka, ali i bez strela. Kad je Dmitri odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi.

U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila s glađu, a Akulina se razbolela i umrla, ostavivši supruga samog s decom.

Predmeti u kući porodice Likov, foto: Wikipedia

Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju kako je neko preživio u tim uslovima, koji su delovali srednjovekovno. Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao i odbio je sve što su mu geolozi nudili, osim soli – koju nisu okusili duže od 40 godina.

Naučnici su ih i informisali – nisu imali pojma da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec, a krstili su se na „moderna čuda“ koja su geolozi imali sa sobom. Karp je bio najviše fasciniran, zurio je u prijanjajuću foliju koju su doneli istraživači.

Gospode, što je to, staklo je, ali se gužva – čudio se.

Ostala je sama usred ničega

Na jesen 1981. godine, troje od četvoro dece – Dmitri, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana razmaka jedno od drugog, demonstrirajući i time veliku povezanost. Dvoje je pokosio prestanak rada bubrega, dok je Savin umro od upale pluća.

Geolozi su u nekoliko navrata dolazili u tajgu i nagovarali Karpa i njegovu kćer Agafiju da se odsele kod rođaka koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali oni su to odbili. Karp je umro februara 1988. godine, a jedina preživela ćerka ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.

(Express.hr)

Share this post: