ŠTA JE SREĆA?

Šta je sreća?

Šta sve nismo smislili da prizovemo sreću! Ali šta je sreća? Da li su to ljubav, novac, deca, posao, patriotizam? Da li je to 10.000.000 na lotou?

Svakog prvog marta Bugari svojim najbližima, prijateljima, simpatijama i voljenim požele “srećnu babu Martu” i poklone im “martenicu” – traku satkanu od isprepletene crvene i bele vunice, svile ili konca – koja se veže oko ruke kao narukvica. Martenica donosi sreću, zdravlje i dug život, a štiti od uroka. Crvena boja za sreću i zdravlje, bela za dugi život.

Baba Marta je mitska starica prevrtljivog raspoloženja, kao i vreme u martu, kada se budi priroda, a martenicom je “potkupljujete” da konačno pusti proleće u vaš život. Martenica se nosi sve dok ne vidite prvu lastu ili rodu, a onda je zavežete na grančicu prvog propupelog stabla. Kad uradite sve kako treba, sa srećom ste mirni do sledećeg marta i sve će vam u životu cvetati – od zdravlja i ljubavi do posla.

Eto, sada znate, a vi pokušajte. Ili ćete možda u probuđenoj travi potražiti detelinu sa četiri lista? Ili na vrata obesiti konjsku potkovicu za sreću?

Sreća je varljiva roba

Diplomiranom pravniku sreća će se možda osmehnuti ako se nakon maratonskog dežuranja na berzi konačno zaposli kao konobar. Šta znate? Sreća je varljiva roba. To može biti i iskren razgovor sa prijateljem. Ili sa par novčića pomoći nekom bolesnom mališanu da ode na lečenje koje mu uskraćuje sistem.

Pogledajte samo marketinške poruke. Tamo su svi, baš svi srećni. I žena koja je novim deterdžentom uklonila mrlju s košulje i muž koji je tabletama doveo u red prostatu pa može mirno da spava noću.

Da li je sreća u novom automobilu ili zagrljaju? Više uspeha, više novca, više prijatelja … Ali šta kada nabavite novu jahtu i platite račun za struju? Je li to konačna sreća ili ćete po starom ljudskom običaju poželeti da budete vlasnik nekog novog fudbalskog kluba ili biti u mogućnosti da od penzije namirite i račun za gas?

Sreća je, kažu, poput droge, nikad je nije dosta i jedna doza vapi za drugom. Jesmo li uopšte sposobni za trajnu i konačnu sreću?

O osećanju svih osećanja, kako je zovu, nisu u poslednja dva milenijuma rekli svoj konačni sud ni filozofi, ni naučnici, pa nije čudo šta smo i mi zbunjeni.

Malo je potrebno da budemo srećni

Psiholozi su zaključili da ona ne podrazumeva trenutnu ekstazu, već ispunjenost i zadovoljstvo koje se oseća duže vreme. Sreća ne zavisi od okolnosti u životu, kažu, već od genetske komponente i, bez obzira na to šta se događa u našim životima, bićemo srećni onoliko koliko je zapisano u našim genima.

Devedeset odsto ljudi, tvrde, prirodno je srećno i zadovoljno svojim životima. Možda, ako živite u dalekom Butanu, zemlji najsrećnijih ljudi na svetu, a ne u “kulturi kukanja”.

Jer, kako reče nobelovac Ivo Andrić: “Čudno je to kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje”.

Koja je zemlja zaista najsrećnija? Mala kraljevina Butan, Venecuela ili neka treća – sve zavisi od toga koje ćete parametre za sreću uzeti u obzir. Kažu da je danas novac merilo svih vrednosti.

Ipak, u Butanu i Venecueli pevaju da u novcu nije sve, budući da su ekonomski daleko zaostaliji od mnogih, ali na nivou lične sreće daleko iznad svih, jer investiraju mnogo u opšte blagostanje, socijalnu sigurnost i obrazovanje.

Holandski sociolog Rut Vinhoven ima svoje parametre. Osnovao je svetsku banku podataka o sreći i među 97 nacija proglasio najsrećnijim Dance, nakon njih Švajcarce i Islanđane.

Zbog duge demokratske tradicije, visokog nivoa odlučivanja o svojoj sudbini, pouzdanih vlada i visokog životnog standarda.

Uz to, društvo nije hijerarhijski podeljeno, socijalne razlike su još uvek minimalne, a žene ravnopravne sa muškarcima.

Za razliku od Butanaca, Danci, dakle, imaju i jare i pare. Sreću je otkrila i politika, pa britanski premijer Dejvid Kameron traži da se bruto domaći proizvod zameni bruto socijalnom srećom. Ne samo ekonomski rast, nego i zadovoljstvo u životu.

Neki to danas nazivaju ekonomijom sreće. Znači li to da su najbogatiji najnesrećniji?

Nipošto; srećni mogu biti i milioneri, kaže sociolog Dominik Dalvic-Vegner i daje im savet: “Uložite novac u društvo, to će vas učiniti najsrećnijim”.

Ali kako meriti sreću? Srećom našeg komšije, naravno. Evo i primera iz jedne ankete među studentima s prestižnog univerziteta Harvard.

Pitali su ih šta bi ih učinilo srećnim: da zarađuju 50.000 dolara, a ostali 25.000 ili da zarađuju 100.000, a ostali 200.000 dolara. Većina njih se odlučila za 50.000. Zato nije na odmet imati na umu onu: koliko bi ljudi bilo srećno kada bi se o tuđim stvarima brinuli isto toliko malo kao o svojim.

Kako dozvati sreću?

Jeste li sujeverni? Nije važno, ljudi su generacijama u nekim malim znacima tražili sreću. Evo nekih.

Detelina sa četiri lista: ubrala ju je Eva izlazeći iz Raja kao podsetnik na srećne dane. Kad neku nađete u polju, uhvatit ćete komadić izgubljenog raja. Pokušajte da je nađete. Teško, teško.

Prase: u Nemačkoj i Austriji dobićete ga u marcipanskoj verziji od svakog ko vam poželi srećnu Novu. U srednjem veku najbolji učesnik viteškog turnira dobio bi ruku deve, a najgori prase. Ali šalu na stranu, prase je čudesna životinja, jer ga hranite i napojite, a dobijete sjajan pršut. Rekli bismo, sreća malo košta. Zato ga obavezno imamo na novogodišnjem jelovniku.

Dimnjačar: ili crni anđeo. Nekada je svojim umećem spasavao domaćinstva od požara donoseći spokoj i sigurnost porodicama. Nešto kao životno osiguranje sa kojim ste mogli dočekati mirnu starost. Još ako se dohvatite dugmeta kada ga vidite! To vam je bonus.

Razbijeno staklo ili keramika: sećate li se scena iz filmova o grčkim svadbama kada se razbijaju tanjiri, a svatovi u ekstazi razbiju pola birtije? E, time rasteruju zle duhove. Tako je barem bilo tokom žrtvenih rituala u mnogobožačka vremena.

Potkovica: Da bi vam donela sreću, morate se pridržavati dva zlatna pravila. Prvo, ne smete je kupiti, nego je morate naći. Drugo, obesite je na vrata tako da kraci budu okrenuti prema gore, kako bi se sreća zadržala, a ne iscurila.

Fatimina ruka: u arapskom svetu ruka najmlađe ćerke proroka Muhameda štiti od uroka i simbol je snage i sreće. Fatima ili skraćeno Fata za njih je nešto poput bezgrešne device kod hrišćana.

Kornjača: za Indijce ona predstavlja majku svih stvorenja koja na svom oklopu nosi ceo svet. Simbol je dugovečnosti i zdravlja, a figurica od žada, kamena ili drveta, štitiće vas od bolesti i doneti sreću.

Mačka: u Japanu je najpopularnija amajlija koja štiti kuću ili vas čuva na poslu. Ako imate prodavnicu, namamiće vam kupce, doneti novac i, naravno, sreću.

Zmaj: bog sreće u Kini, otac prvog cara. Svi kineski carevi vladali su pod tim simbolom mudrosti i božanske moći. Kada bi vladar napustio svet, zmaj bi ga odveo u nebo.

Kolačić sudbine: ratujući protiv Mongola, Kinezi su u 13. veku u suvim kolačićima prenosili ratne poruke. Danas ćete u njima naći kratke mudrosti o ljubavi, novcu i sreći, nešto poput mini horoskopa. U kineskim restoranima na Zapadu dobićete ga na kraju svakog obroka. Čak je i jestiv.

Helen Keler, američka gluva i slepa autorka: “Plakala sam što nisam imala cipele dok nisam videla čoveka koji nije imao noge”.

Efraim Kišon, izraelski pisac: “Ima dve vrste nesreća: nesreće koje se događaju nama i sreće koje snalaze druge”.

Nemačka poslovica: “Ko ima sreće nije mu potreban razum, ko ima razum, potrebna mu je sreća”.

Ogist Kont, francuski filozof i matematičar: “Živeti za druge nije samo zakon dužnosti, već i zakon sreće”.

Sai Baba, indijski duhovni učitelj: “Nije sreća u tome da se čini ono što se želi činiti, nego u tome da se voli ono što se mora činiti”.


(Tportal, B92)

Share this post: