Sunce će se uskoro ugasiti i nastupiće Ledeno doba

Sunce će se uskoro ugasiti i nastupiće Ledeno doba

Aktivnost Sunca je značajno opala, tvrde naučnici posle pregledanih poslednjih snimaka Sunčevog sistema, postoji mogućnost da uđemo u period “Ledenog doba” koje je već pogodilo Evropu pre četiri veka.

„Solarni fizičar sam već 30 godina i još nisam video ništa slično ovome“, rekao je Ričard Harison, šef svemirske fizike u Reuterford Apelton laboratiji u Oksfordširu.

Pokazao je skorašanje snimke koje je snimila svemirska stanica, gde se Sunce otkriva u izuzetnim detaljima, ali je “lik” čudno bezizražajan.

„Ovo solarno zatišje zbunjuje naučnike, jer bi Sunce sad trebalo da bude preplavljeno aktivnošću“,  rekao je Harison.

Sunce je dostiglo svoj solarni maksimum, solarnu tačku u svom 11 godina dugom ciklusu kada je aktivnost na vrhuncu. Ogromna lopta plazme trebala bi da bude posuta pegama, da reprezentuje neku vrstu eksplozije i da izbacuje ogromne oblake naelektrisanih čestica u prostor. Ali uprkos čudnim događanjima, u svemiru je veoma mirno.

Ova dešavanja su potpuno iznenadila solarne naučnike. Oni trenutno posmatraju da li će aktivnost Sunca nastaviti da pada. „To bi moglo da znači da je Sunce postalo veoma neakativna zvezda, kao da spava. Veoma uspavana lopta gasa u središtu našeg Sunčevog sistema“, objasnila je doktorka Lusi Grin sa Univerziteta u Londonu.

Ipak, ovo nije prvi put da se nešto ovako dešava. Tokom druge polovine 17. veka Sunce je prolazilo kroz veoma mirnu fazu, taj period se zove Maunder Minimum. Istorijski zapisi pokazuju da su tada gotovo nestale sunčeve pege.

Majk Lokvud, profesor fizike na Univerzitetu u Redingu, kaže da postoje velike šanse da Sunce postane sve tiše. Analiza jezgara leda, koja ima dugoročni rekord solarne aktivnosti, ukazuje na pad aktivnosti, najbrži koji je viđen za 10.000 godina. Postoji velika mogućnost da se vratimo u period zatišja Sunca.

Era solarne neaktivnosti u 17. veku poklopio se sa periodom gorko hladne zime u Evropi. U Londonu se Temza zamrzla, snežni pokrivač širom kontinenta se povećao, Baltičko more je bilo prekriveno ledom. Uslovi su bili tako surovi, da ga neki opisuju kao mini ledeno doba.

Ovaj efekat se dešava zato što količina ultraljubičaste svetlosti koja zrači iz Sunca pada kada je solarna aktivnost niska. Ti znači da manje UV zračenje pogađa stratosferu, sloj vazduha koji je visoko iznad Zemlje. Blokirani su blagi vetrovi koji stižu sa Atlantika, a umesto toga dobijamo hladan vazduh koji stiže sa Arktika i iz Rusije.

Dok se posledice zatišja Sunca još u potpunosti ne znaju, u jedno su naučnici sigurni: naša zvezda je nepredvidiva.

(bbc, telegraf)

Share this post: