Teorija zavere: „Sletanje na Mesec“ je režirao Stenli Kjubrik? – VIDEO

Veliki broj ljudi i dalje ne veruje da je čovek sleteo na Mesec i za to navode brojne „dokaze“, a najčešće se spominju fotografski nedostaci i sumnjiva rasveta.

Teorije zavere oduvek su zanimale i fascinirale ljude. Sigurno ste čuli nekoliko verzija o ubistvu Kenedija, da je sletanje na Mesec izrežirano u studiju ili da je Elvis živ, a Hitler nije umro 1945. u berlinskom bunkeru.

„Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“, rekao je Nil Armstrong 1969. godine dok je kao prvi čovek stupao na površinu Meseca. Uz njega je na misiji Apolo 11 po površini Meseca hodao i Baz Oldrin. Posle njih dvojice, u sledeće tri godine, još je desetoro ljudi hodalo površinom Zemljinog satelita.

Ali, od emitovanja prvog sletanja javile su se brojne teorije kako je sve lažirano i da ljudi nikada nisu sleteli na Mesec, na fotografijama i snimku tražene su nedoslednosti u svakom detalju.

Upravo je sletanje na Mesec, sudeći po predanosti onih koji tvrde da je sve lažirano, jedna od najsnažnijih teorija zavere. Oni koji veruju u teoriju da je put na Mesec lažiran najčešće tvrde da je NASA snimila niz sletanja na Mesec u studiju i to korišćenjem rekvizita, astronautskih kostima i sofisticirane rasvete.

Takođe, često se tvrdi i da u hladnoratovsko vreme SAD nisu imale dovoljno novca da pošalju astronaute na Mesec te da je lažiranje svega bilo jeftinije. A ako bi to dovoljno uverljivo odradili, Sovjetima bi poslali poruku da imaju bolju tehnologiju. Ali, Sovjeti su imali dovoljno stručne ljude i kvalitetnu opremu da znaju jesu li snimci lažirani i nisu upozorili da je sletanje lažno.

Uz 12 astronauta koji su šetali po Mesecu, njih šestoricu koji su ih pratili u letelicama te još šestoricu koji su orbitirali oko Meseca, na Apolo projektu je radilo i više od 400.000 ljudi. Da bi cela zavera uspela, svi bi oni morali o svemu da ćute.

Inače, neki od najpopularnijih argumenata zagovornika priče o lažiranom sletanju su:

Na slikama s Meseca nigde se ne vide zvezde

Ovo je detalj koji teoretičari zavere često koriste i navode u prilog svojoj tezi. Nigde nema zvezda i sve iza astronauta izgleda kao veliko crnilo. Postavlja se pitanje zar ne bi trebalo da se vide milioni zvezda, ako Mesec nema atmosferu? Često kao argument za crnilo navodi se da bi NASA teško mogla da mapira položaj svake zvezde i da su namerno ostavili crnu pozadinu, a kao izgovor ponudili loš kvalitet fotografija.

Ali, ovaj argument pobija priroda fotografije. Svetlost koja dolazi od Sunca prejaka je da bi kamera snimila svetlost zvezda u daljini, a i sami bi da ste na Mesecu teško videli baš puno zvezda. Svetlosno zagađenje je razlog i zbog kojeg u gradovima teško vidimo zvezde.

Odakle na Mesecu stena sa slovom C?

Na jednoj od fotografija s Meseca vidi se i stena na kojoj izgleda kao da je napisano latinično slovo C. Teoretičari zavere mogu to uzeti u prilog svojim teorijama i tvrditi da se radi o kulisi koja je ostala pogrešno okrenuta pa se oznaka vidi i na kameri.

Slovo izgleda i prilično pravilno, pa ne priznaju objašnjenje da bi moglo da se radi o prirodnoj pojavi.  NASA je davala objašnjenja da bi posredi mogla biti dlačica ili nešto što je upalo tokom razvijanja filma, ali i moguće je da se radi o podvali gde je neko na originalnu fotografiju dodao slovo.

Kako to da su senke na Mesecu različitih dužina?

Na Mesecu je Sunce jedini jak izvor svetlosti i bilo bi logično da su sve senke paralelne, ali zašto na slikama s Meseca vidimo da neke senke padaju u različitim pravcima, pitaju se brojni zagovornici teorije o lažiranoj misiji. Stoga zaključuju kako to mora da znači da je oko astronauta bilo više izvora svetlosti.

Što bi značilo da na tom setu i pošto su sve snimili nisu primetili te nedoslednosti. Naučnici su to obrazlagali time što su snimci nastali na neravnom terenu kao i da je normalno da imamo različite senke.

Zastava na Mesecu se vijori

Astronauti Armstrong i Oldrin mogu se videti na snimcima sletanja na Mesec kako postavljaju američku zastavu. Ali, ona na videu izgleda kao da vijori, što nije moguće ako nema atmosfere i vazduha koji bi zastavu držao uspravnom.

Teoriju o zastavi bezbroj puta su osporili brojni stručnjaci. NASA je objasnila da je zastava bila složena u tubi te da je efekt vijorenja nastao kad su je izvukli. Uz to, kad su je i postavljali, astronauti su sami zatresli zastavu. Ona je i posebno konstruisana za Mesec, a kroz gornji deo prolazi žica kako bi izgledalo kao da je nosi vetar. Bez toga bi jednostavno pala kao i svaka druga zastava na danu bez povetarca.

Astronauti su skakutali povezani žicama i sve je bilo pušteno usporeno

Neki su uveravali da su astronaute snimili kako skakuću u studiju dok su bili na tankim žicama, a da je NASA usporila video kako bi se dobio utisak da skaču kroz vakuum. Čak je bilo i slučajeva da su ljudi pokušavali da ponove slične snimke.

Naučnici imaju i svoj odgovor, a skriva se u prašini. Da su snimili video na Zemlji prašina bi se skupila u oblak, a ne pala odmah na tlo. Da su ovaj deo lažirali, čitav studio bi trebalo da bude u vakuumu, što bi i danas bilo teško izvesti. Usporeni snimak takođe bi bio težak zadatak, posebno zbog problema filma i tadašnjih tehnologija za obradu videa.

Gde je udarni krater?

Da je NASA na Mesec uistinu sletela modulom, oko njega bi trebalo da bude kružni krater kao trag, ali na fotografijama on se ne vidi, već izgleda kao da je modul nežno postavljen.

I ova teorija zavere ima nekoliko objašnjenja. Krater ne bi trebalo ni očekivati jer je potrebno puno manje potiska za sletanje, nego što bi to bilo na Zemlji. Modul više nije snažno usporavao, tako da je motor trebalo da podrži samo težinu modula, koja je bila još manja zbog gravitacije Meseca. Kratera nema i zbog toga što je Mesec stena.

NASA je koristila iste pozadine na različitim fotografijama

Fotografije iz misije Apolo 15 izgledaju kao da imaju identičnu pozadinu, iako NASA navodi da su ih snimili u razmaku od više kilometara, a teoretičari zavere lako bi poverovali da je NASA jednostavno koristila istu kulisu za različite scene. Objašnjenje bi moglo biti i da pozadina nije identična već slična.

Ono što izgleda kao dva brda u blizini u suštini su planine udaljene kilometrima. Na Zemlji će nam takvi predmeti biti slabije vidljivi, ali na Mesecu nema atmosfere ili izmaglice koja bi zaklonila udaljene objekte. Zbog toga će izgledati čisto i blizu, a nedostaju nam i dodatni faktori, poput stabala, koji pomažu u određivanju udaljenosti.

Teoretičarima zavere sumnjiv je i visok kvalitet fotografija, ali stvar je u tome što su astronauti snimili ogroman broj fotografija, a objavljene su samo najbolje koje su snimili hasselblad 500 EL kamerama sa Cajs optikom.

Astronauti su snimali i veliki broj fotografija zbog stereo snimanja ili panoramskih fotografija. Dodatni sumnjivi element fotografija je i taj što na nekima izgleda kao da su ispod reflektora, ali površina Meseca drukčije reflektuje svetlost.

Stenli Kjubrik teorija

Uz teorije zavere o sletanju na Mesec stoji i priča da je američka vlada angažovala poznatog reditelja Stenlija Kjubrika da im pomogne da lažiraju prva tri sletanja. Ova teorija ima dve verzije. Po jednoj su Kjubriku pristupili 1968. dok je film 2001: Odiseja u svemiru bio u post-produkciji te da je NASA bila zapanjena efektima u filmu, dok je po drugoj priči Kjubrik angažovan pre toga te da je slavni film bio probni prikaz za sama sletanja.

Kao dokaz tome navode i scene iz Isijavanja. Tako se izvlače sličnosti iz uzorka saga s lansirnom rampom, a dečak Deni u filmu ima i majicu na kojoj piše Apolo 11. Dodatni dokaz je i broj hotelske sobe ‘237’, koji je u knjizi 217. Ovde je odabran 237 što predstavlja udaljenost do Meseca (237.000 milja).

Za održivost ove teorije zasluge bi mogao preuzeti lažni dokumentarac Tamna strana Meseca, ali i lažni članak koji je bio objavljen kao šala.

(24sata, Kurir)

Share this post: