Vladimir PUTIN je dobio sve bitke — ostala je jedna

Ilustracija

foto: Tanjug/AP

U protekle skoro dve decenije, otkako obavlja najviše državničke poslove, ruski predsednik, po pravilu, svoj rođendan uvek provodi na poslu — radno, pa ni ovaj, 65. rođendan nije izuzetak. Imao je niz sastanaka, telefonskih razgovora, ali je vremena, opet tradicionalno, ostalo i za porodicu.

Njegov rođendan bio je još jedan povod za spekulisanje o njegovom mogućem kandidovanju na predsedničkim izborima, jer iako je stekao uslov, malo ko mu predviđa skoriju političku penziju. A njegova politička biografija je takva da se i pristalice i oponenti slažu u jednome — pojava Vladimira Putina na političkoj sceni dovela je do promene istorijske i geopolitičke realnosti.

Preuzimanjem kormila od već istrošenog i bolesnog Borisa Jeljcina, početkom 21. veka, spasao je Rusiju od propasti. Zatekao je zemlju ekonomski slabu, gladnu, razorenu, opljačkanu, poniženu… Privreda je bila u rukama oligarha i kriminalnih struktura, a talas separatizma zahvatio je Kavkaz. Islamski ekstremisti su pretili da će zauvek da odvoje taj region od Rusije.

Putin je, došavši na vlast, zaustavio rat u Čečeniji, zauzdao oligarhe i paralelno rešavao nagomilane ekonomske probleme.

Za kratko vreme stabilizovao je državu, ojačao privredu, vojsku i diplomatiju, srušio je zid nepoverenja između naroda i vlasti, zemlji je vratio ugled u međunarodnoj areni, a narodu osećaj dostojanstva i gordosti. Od zemlje koja je bila na izdisaju ponovo je stvorio svetsku velesilu.

Rusiju je vratio na međunarodnu arenu, ne kao poslušnika, već kao zemlju bez koje se ne može rešiti ni jedan problem u svetu. Putinova Rusija, uz Kinu, postala je pravi oponent zapadnoj hegemoniji. SAD više nisu ubedljivo nadmoćne i više ne mogu samovoljno da donose odluke o najvažnijim pitanjima u svetu.

Pored toga što je član Saveta bezbednosti UN, zemlja sa pravom veta, Rusija je ravnopravni učesnik većine velikih međunarodnih saveza. Osim toga, za vreme Vladimira Putina stvoreni su i efikasno deluju savezi koji su alternativa zapadnim alijansama, na primer — ŠOS i ODKB. Paralelno sa tim razvijaju se i jačaju ekonomske integracije — povećava se uloga BRIKS-a i Evroazijskog ekonomskog saveza.

Među najvećim Putinovim dostignućima u poslednjih pet godina je povratak Krima u sastav Rusije i to bez ijednog ispaljenog metka, vojni uspesi u Siriji i borba protiv međunarodnog terorizma, kao i razvoj ruske privrede u uslovima sankcija.

Istraživanja pokazuju da se Rusi u svojoj istoriji najviše ponose pobedom u Velikom otadžbinskom ratu i povratkom Krima u sastav Rusije. Većina Rusa podržava ponovno ujedinjenje sa poluostrvom uprkos zapadnim sankcijama, pritiscima i satanizaciji Rusije i njenog lidera na Zapadu.

Satanizacija Putina u zapadnim medijima je, doduše, počela i mnogo pre „krimskog proleća“. Odbijanje Moskve da podrži američku invaziju na Irak 2003, hapšenje Hodorkovskog iste godine, negativan stav Kremlja prema „obojenim revolucijama“ u Ukrajini i drugim zemljama, čuvena Minhenska reč Vladimira Putina 2007, oštra reakcija Rusije na pokušaj Gruzije da zauzme Južnu Osetiju 2008. i niz drugih događaja radikalno su promenili stav Zapada prema Putinu. U početku, po ulasku u Kremlj, Zapad je Putina video kao „dobrog momka“, a sada ga vidi kao „smrtnog neprijatelja“.

Predstavljaju ga kao „opasnog i nepredvidivog čoveka“, neprijatelja demokratije, tiranina i diktatora. On je za njih „sam đavo“, odgovoran za sve zlo ovog sveta.

Međutim, suprotno namerama Zapada, satanizacija Putina sa ciljem diskreditacije i pokušaji podrivanja ruskog sistema, samo su ojačali njegov autoritet u očima Rusa, kao i onog dela sveta koji direktno trpi američku hegemoniju.

Narod u Rusiji se konsolidovao oko svog lidera, uprkos sankcijama, ekonomskim poteškoćama i pritiscima od strane Zapada.

Sankcije su nanele udar ruskoj ekonomiji, i to niko ne spori. Ujedinjene nacije su izračunale da je Rusija od 2014. zbog sankcija izgubila 55 milijardi dolara. Međutim, to je nije slomilo rusku ekonomiju. Antiruske sankcije su dale podsticaj razvoju privrede i obnavljanju tehnologija, sa kojom je Rusija do tada kuburila. Ruski mediji pišu da poljoprivreda ne donosi zemlji ništa manje prihoda od odbrambene industrije.

Vladimir Putin je ojačao i nekad osiromašenu i demoralisanu rusku armiju. Američki „Nešenel interest“ nedavno je postavio ruske Oružane snage na drugo mesto u svetu, posle armije SAD, uprkos tome što je vojni budžet Rusije daleko manji od američkog.

Ruska vojska je pokazala svoju borbenu spremnost tokom sirijske operacije — skoro 90 odsto sirijske teritorije je očišćeno od DAEŠ-a. Putin je u Siriji takođe testirao najnovije rusko naoružanje i vojnu tehniku u realnim borbenim uslovima, a njihova efikasnost je podstakla potražnju za ruskim sistemima i ojačala liderstvo Moskve na svetskom tržištu oružja. Istovremeno, sirijska operacija pomogla je Putinu da se vrati na Bliski istok kao ključni igrač.

Međutim, jedini rat koji Putin još nije do kraja dobio je rat protiv korupcije u svojoj zemlji. Zbog toga je čak i on bio prisiljen da kaže da je korupcija najveće zlo Rusije i da mu je to najveća glavobolja.

Putina u Rusiji sada kritikuje samo šačica opozicije i takozvani „nezavisni mediji“, čije mišljenje formiraju sponzori iz inostranstva.

Međutim, većina Rusa Putina vidi kao energičnog predsednika koji je uzdigao državu sa kolena i vratio joj status supersile. On je za njih neumorni borac za pravdu i istinu, koji štiti državne i nacionalne interese.

Uoči Putinovog rođendana ruski Ekspertski institut za socijalna istraživanja, uz učešće politikologa sa drugih instituta, uradio je naučni rad „Predsedništvo i liderstvo“, a rad je najvećim delom posvećen istraživanju kako se menjao odnos Zapada prema Putinu.

Politikolozi su, na osnovu te studije, zaključili da danas zapadne elite i svetski mediji više ne postavljaju pitanje: „Who is Mr. Putin?“, već zadaju drugo pitanje: „Šta da radimo sa tim liderstvom koje demonstrira ruski predsednik?“.

U izveštaju su objavljene i razne ankete koje su sproveli američki i zapadni sociolozi. Zaključak je da većina Amerikanaca smatra Putina neprijateljem, ali pritom čak 85 odsto građana SAD želi da ima isto tako jakog i harizmatičnog lidera kao što je Putin — lidera koji vodi nezavisnu, samostalnu politiku.

Analitičari ističu da je Putin jedini svetski lider koji razume demokratiju u svom izvornom smislu, kao vlast većine, a ne većine iz redova vladajuće manjine.

Trenutno je najaktuelnije pitanje učešća Putina na predsedničkim izborima, koje će biti održani u martu 2018. godine.

Putin se još nije izjasnio o tom pitanju, a početkom ove godine njegov portparol je rekao da se nada da će Putin učestvovati na narednim predsedničkim izborima.

Ankete pokazuju da većina građana Rusije ne vidi alternativu aktuelnom predsedniku, a značajan deo njih i ne zna za koga bi glasao u slučaju da Putin ne uđe u predsedničku trku.

(rs.sputniknews.com)

Share this post: