Volgograd je osveta za to što je Rusija 2013. triput postavila Ameriku „na mesto“

U protekloj godini Rusija se veoma ogrešila, veoma se loše ponašala. Bar tri puta je postavila „na mesto“ svetsku supersilu i njene saveznike raznih fela. Rusija je sprečila vojnu silu u Siriji. Rusija nije isporučila Snoudena, već mu je još dala utočište. Rusija nije mogla da dozvoli da ujedinjena Evropa proguta Ukrajinu. Otud najnovije povampirenje terora.

Baveći se poslednjim eksplozijama u Volgogradu, istraživači-posmatrači ističu da je to nekakav čudan teror. Kao da teroristi treba da izađu sa nekim zahtevom, da objave manifest ili da na internetu okače makar poslednje obraćanje teroriste-samoubice.

Dakle, kakav je ovo teror bez zahteva?

Uostalom, zar terorista nije – po njihovom mišljenju – obavezan da iskoristi svoju „minutu slave“ i objavi svoju super ideju?

Dok je bio živ, Osama bin Laden nas je redovno čašćavao svojim obraćanjima i porukama, bez obzira na realno stanje stvari i planove svoje banditske bratije. Nedavno je bandite iz Aš Šababa u Najrobiju prilikom zauzimanja trgovinskog centra, pratio proglas na Tviteru. A plavi neonacista Brejvik, pre nego što je krenuo u akciju, napisao je čak obiman traktat.

U terorističkim napadima po Rusiji poslednjih godina nema ničeg sličnog. Eksplozija, šok, žalost – i dalje tišina. Nema ni najmanje naznake šta time dobijaju ovi ljudi – tačnije – neljudi.

U čemu je stvar?

Možda treba oslušnuti one koji objašnjavaju ovu neobičnost: tobože specijalne službe nešto taje ili „vlasti skrivaju“?

Meni se čini da treba priznati nešto što je očigledno: promenio se sam teror u Rusiji.

Teror iz „legendarnog“ vremena Basajeva i sadašnje eksplozije za koje se ne zna ko ih izvodi – da li „žene kavkaske nacionalnosti“ ili „muškarci slovenskog izgleda“ – potpuno su različiti.

Istina, u vreme Basajeva su ispostavljali zahteve: evakuacija armije i nezavisnost Ičkerije (Čečenije). Ali, sve nade Ičkerijaca razbile su se u Beslanu. Plaćena je gorka cena zbog nedvosmislenog gesta vlasti: ucena neće proći, princip teritorijalne celovitosti je nenarušiv. I, od tada kao da je neko moćan presekao: nema uzimanja talaca, zato se s vremena na vreme čuje poneka nemilosrdna eksplozija.

Nakon Beslana teroristi-vehabije nisu imali jasan politički cilj. Nisu imali za šta da se bore. Ostala je samo osveta za izgubljeni rat, samo mržnja.

Ali, mržnje ne manjka ni van Kavkaza, ni van islama.

Neko mrzi zemlju, neko vlast, neko generalno ljude i čitav svet. Istorijski je uslovljeno što je na Kavkazu najlakše pronaći takve mrzitelje jer je tu radikalni islam proverena organizaciona i idejna mašina.

Ljudi inficirani mržnjom znaju gde treba da idu. Tako su se pojavile i „ruske vehabije“.

Stiče se čak utisak da njihova uloga u podzemlju stalno raste. Teror se postepeno odvaja od svoje plemenske osnove i dobija univerzalni značaj.

Kad nema veliki zadatak, mašina terora pre ili kasnije mora preći na komercijalni nivo.

Kavkasko podzemlje ima provereni nou hau za pripremu samoubica i „crnih ucovica“, što je superroba koju su spremni da kupe i u zemlji i u inostranstvu. Razni ljudi za različite ciljeve. Čas toplo, čas hladno.

Volgogradski događaji ne ostavljaju nikakve sumnje: poručili su im ozbiljan i mastan zločin samo da bi nam upropastili Olimpijadu. Ili makar da je zatruju, ako ne mogu da je upropaste.

Eksplozije uoči Nove godine liče na uvertiru.

Ali, ne očekujte da će ispostaviti bilo kakve zahteve.

Rusiji ne mogu ništa da iznude, Rusiji mogu samo specijalno da se svete. I to ne za politiku na Kavkazu i njen odnos prema islamu. Svete se zbog sasvim drugih stvari. A imaju zašto!

U protekloj godini Rusija se veoma ogrešila, veoma se loše ponašala. Ona je bar tri puta postavila na svoje mesto svetsku supersilu i njene saveznike raznih fela.

Rusija je sprečila vojnu silu u Siriji.

Rusija nije isporučila Snoudena, većmu je još dala utočište.

Rusija nije mogla da dozvoli da ujedinjena Evropa proguta Ukrajinu.

Otud najnovije povampirenje terora – to nije osveta za „crne udovice“ i predvodnike vehabija koji jure po planinama. Naši „džemati“, koje smo sami odgajili, ne igraju ništa više od pomoćne uloge.

U neprijatnom položaju su i nedobronameni koji ne žele ništa dobro Olimpijskim igrama u Sočiju. Na toj strani su i strani političari koji su se trudili da nas ujedu odbijanjem da dođu u Soči (kao da se Igre ne prave za sportiste, već za te debele čikice) i domaći koji se zalažu za bojkot Olimpijade, potpisuju razne peticije, raduju se svakom odronjenom asfaltiranom putu i nespretnosti u nošenju olimpijske baklje.

Ovakvi se ne mogu nazvati saučesnicima terorista. Pre će biti da su teroristi njihovi saučesnici, poslednja rezerva i puk iz zasede.

Ne smatram da pravi ruski rodoljub treba da ostavi po strani pitanja o Olimpijadi i troškovima njenog održavanja. Nezavisno od toga što su pripreme za nju počele u daleko boljim ekonomskim uslovima, pa je postala daleko veći teret za budžet nego što se očekivalo.

Ali, agitovati protiv Olimpijade sada kada je za njeno održavanje sve spremno – znači otvoreno pozivati u zemlju ljude koji su spremni da plate za užas (upravo se ovako sa latinskog prevodi reč terror).

Možemo se sporiti da li će u borbi protiv podzemlja pomoći pooštravanje zakona, da li treba da primenimo iskustvo Izraela ili drugih zemalja, ali, za mene je nesporno da bi jedinstvo društva o najvažnijim pitanjima bilo u stanju da odbije od naših granica makar neke sponzore međunarodnog terorizma.

Igor Karulov

(Fakti)

 

 

Share this post: