Zbog čega više od 160 država NIKADA neće priznati Jerusalim za prestonicu Izraela?

Izrael

Jerusalim – foto: pixabay.com

Donald Tramp je priznao Jerusalim za prestonicu Izraela i otvorio Pandorinu kutiju. Međutim, gotovo sve zemlje sveta na ovaj njegov potez reagovale su sa velikim negodovanjem. Zbog čega više od 160 država nikada neće priznati Sveti grad za prestonicu jevrejske države?

Prvo, Jerusalim je svetinja za tri religije. Upravo zbog toga predstavlja i bure baruta, a najmanja varnica može da izazove eksploziju religijskog rata. Sve dok pitanje Jerusalima ne bude rešeno, neće biti rešen ni sukob Arapa i Izraelaca. Za Jevreje, Jerusalim je grad u kome se nalazi njihov hram (dom jedinog Boga). Svaki put kada su bili proterani iz njega, sanjali su o povratku. Termin „Cion“ (Zion), ime jednog od brda iznad Jerusalima, postalo je metonimija ne samo za Jerusalim kao takav, već i za zemlju Izrael generalno, a uz to je koren reči cionizam, pokreta koji se zalagao za osnivanje jevrejske države na tom mestu.

Gledajući iz ugla Izraelaca, njima nije jasno zbog čega više od 160 država, koje pritom imaju diplomatske odnose sa Izraelom, ne žele da priznaju Jerusalim kao prestonicu, ni pre, a naročito nakon što su to uradile SAD.

Razlog leži u ogromnoj važnosti koju ovaj grad ima za hrišćane i muslimane, kojih širom sveta ima više od tri milijarde, piše izraelski „Harec“.

Hrišćanima je Jerusalim važan jer je u njemu Isus Hrist umro i vaskrsao. Za muslimane je Jerusalim, tačnije „najdalja džamijaAl-Aksa, bio konačna destinacija proroka Muhameda na njegovom Noćnom putovanju, odakle je otišao u raj kako bi se obratio Bogu.

Za sve tri religije postoji mesto u jerusalimskom Starom gradu koje smatraju svojim najsvetijim delom, znakom svoje najsnažnije, najdublje pasije i posvećenosti Bogu. Za Jevreje, to je Sveti hram, za hrišćane je to brdo Golgota na kojem je razapet Isus, i gde se danas nalazi crkva Hristovog vaskrsenja, dok je za muslimane to džamija Al-Aksa.

Prekretnica 1947.

Kada su Ujedinjene nacije 29. novembra 1947. godine dale zeleno svetlo za podelu Palestine na dve države, jednu arapsku, a drugu jevrejsku, Jerusalim (koji je tada bio većinski jevrejski) je izostavljen iz jednačine, i to s namerom da zajedno s okolinom (uključujući Vitlejem) bude proglašen za međunarodni grad, izdvojena teriotrija, tzv. „corpus separatum„.

Jevreji su prihvatili plan, a David Ben-Gurion, prvi premijer Izraela i „otac domovine“, rekao je da je „gubitak Jerusalima cena koja se mora platiti kako bi dobili svoju državu“.

Međutim, Arapi su odbili UN-ov plan podele, i objavili rat Izraelu. Tokom Rata za nezavisnost, izraelske snage su se strateški pozicionirale širom zemlje, uključujući i Jerusalim. Kada je iscrtana čuvena „Zelena linija“ primirja, Izrael je zauzeo zapadni deo Jerusalima, a Jordanci su kontrolisali istočni deo, u kome se nalaze i Zapadni zid i Al-Aksa.

Plan UN o internacionalizaciji Jerusalima je propao nakon rata, a i Izraelu i Jordanu je odgovaralo da grad ostane podeljen, podseća „Harec“. Izrael je anektirao zapadni Jerusalim 5. decembra 1948. godine, i nedelju dana kasnije ga proglasio za prestonicu države. Jordan je 13. decembra anektirao istočni Jerusalim, i proglasio ga za „drugu prestonicu“.

Međutim, godine su prolazile, a situacija je postajala sve napetija. Izrael je u očima arapskog sveta bio neprijatelj, zbog čega nije bilo moguće postići bilo kakav konstruktivan dogovor. UN su odlučile da se drže po strani i ne priznaju Jerusalim kao deo izraelske, ali ni jordanske teritorije.

To je trajalo sve do 1967, kada je netrpeljivost eskalirala. Počeo je čuveni Šestodnevni rat, tokom kojeg je Izrael preuzeo kontrolu nad istočnim Jerusalimom, i tokom kasnijih godina preselio sve institucije u istočni deo, izgradi veliki broj naselja i usvojio brojne zakone koji onemogućavaju čak i najliberalnijim vladama da prepuste i milimetar grada Palestini.

Pregovori koji ne vode nikuda

Kako su decenije prolazile, tako je stav svih strana postajao sve čvršći. UN i međunarodna zajednica odbile su da priznaju „jednostrane poteze Izraela u istočnom Jerusalimu„, proglasivši ih za kršenje međunarodnog prava, dok su Palestinci odbijali svaku vrstu kompromisa sve dok se Sveti grad vodi kao prestonica Izraela.

Iako razgovori Palestinaca i Izraelaca postoje već dekadama, u poslednjih četrvt veka nisu stigli daleko. Sve dok se ne budu dogovorili o planu koji bi uključivao zajednički suverenitet na Jerusalimom, niti će međunarodna zajednica promeniti stav, niti će bilo koja zemlja priznati ceo Jerusalim za prestonicu Izraela.

Osim ukoliko tu državu ne vodi Donald Tramp.

(Blic.rs, Haaretz)

Share this post: