„ZMIJSKO ULJE“: TINKTURA OD ČUDESNE BILJKE KOJA LEČI SVE

ehinacea ulje

Vaše zdravlje je u vašim rukama, sve je na vama. U prirodi postoje neverovatne biljke samo mi treba da se zainteresujemo za njih i njihova lekovita svojstva.

Mnogi ljudi nikada nisu čuli za Ehinaceu, mozda samo uzgred. Čak i ljudi koji se bave uzgojem Ehinacee ne znaju pravu moć ove neverovatne biljke.

Sigurno da postoje ljudi koji je imaju u kući kao ukrasno cveće, a ne mogu da pretpostave o kakvom se prirodnom leku radi.

Zato ću vam ispričati jednu priču o Ehinacei.

Dr King je bio jedan poznati lekar sa kraja prošlog veka, čija se žena izlečila zahvaljujući tinkturi od Ehinacee. Ima jedna interesantna priča u vezi sa tim.

Naime, krajem 18. veka živeo je neki čovek po imenu Džozef Mejer iz Pouni Sitija, u Nebraski.

Iz karavana je prodavao razne stvari, među kojima je bio i alkoholni tonik od korena biljke iz Kanzasa. Recept je dobio od svojih prijatelja Indijanaca.

Napravio je tonik, stavio ga u flašu i prodavao kao lek za sve bolesti. Na zapad je putovao svojim karavanom prodavajući taj tonik. Postao je zbog toga veoma poznat i kao lekar i kao zabavljač.

Da bi dokazao efikasnost svog proizvoda, puštao je da ga zvečarka ujede pred svima. I nikad se nije otrovao od toga. Odatle potiče izraz „prodavac zmijskog ulja”.

On je tvrdio, a tako je i izgledalo, da se radilo o leku za sve, od ujeda besnog psa do raznih vrsta zaraza. Pred kraj 19. veka odlučio je da sazna kakva je to biljka koju je dobio, te je tonik odneo profesoru Kingu – jednom od najpoznatijih lekara tog doba i autoru čuvene „Kingove američke farmakopeje” (King’s American Dispensatory).

Profesor King se samo nasmejao na takav zahtev, stavio flašu zmijskog ulja ispod klupe kod svoje kuće, a Džozefu odgovorio da mora da je lud čim je pomislio da se identitet biljke može utvrditi iz flaše koju je dao.

Rekao mu je da mu pošalje celu biljku u njegovu laboratoriju. U isto vreme, supruga profesora Kinga je umirala od raka. Stanje se nije poboljšavalo, uprkos svemu što je pokušavao da uradi. Njegovi prijatelji i kolege, naročito braća Lojd iz Sinsinatija u Ohaju, napravili su mu za to vreme najkvalitetniji i najefikasniji biljni preparat u Americi.

Ali, ni to nije moglo pomoći Kingovoj supruzi. Umirala je. Džozef Mejer je poslao celu biljku profesoru Kingu, koju je ovaj stavio negde sa strane.

Nekoliko meseci kasnije, njegova supruga se u potpunosti izlečila od raka. Naravno, King je bio presrećan. Rekao joj je kako mu je drago što su njegovi medicinski saveti i lekovi konačno dali rezultate.

Ali kada mu je ona rekla da je sa upotrebom tih lekova i njegovih medicinskih saveta prestala još pre par meseci, i da je koristila ovo „zmijsko ulje”, on je ostao šokiran.

 

U današnje vreme je od ekstremne važnosti da imamo prave informacije. Ljudi u gradovima žive brzo i nemaju vremena da razmišljaju o svome zdravlju. Zato je čest slučaj da su bolesni. Današnji ljudi mnogo rade i konstantno su izloženi stresu što na kraju uzrokuje pad imunog sistema i bolest.

Da li je to prehlada ili virus, grip to sad nije ni vazno. Kod ovakvih virus neće trajati dugo ukoliko se odlučite da kupite tinkturu od iste.

Za dan-dva ćete osetiti rezultate, nekada se dešavalo da odmah nakon konzumiranja pacijent oseti olakšanje. Ehinacea inače podstiče imunitet da luči T-ćelije pojačava produkciju i aktivnost makrofaga (njihovu sposobnost za uništavanjem stranih tela), stimuliše lučenje interferona i interleukina I, i izgleda da štiti ćelije od napada stranih tela.

Nekada davno Ehinacea se u Nemačkoj koristila kao inekcija. Sada se sigurno pitate kako je to moguće? Sad ću vam reći kako su nastale današnje inekcije?

Nekada su ljudi pravili tinkture od lekovitog bilja i tako su tinkture ubacivali u špriceve i davali ljudima inekcije.

Naravno to se radilo u retkim slučajevima kada je stanje pacijenta bilo izuzetno loše. Jednostavno nije moglo da se čeka.

Posle su ljudi počeli da imitiraju proizvode iz prirode (lekovito bilje) i tako su nastale današnje inekcije. Kada je velika lova ušla u igru rezultati su izostali kao što možemo da vidimo danas. Ljudima koji vode farmaciju nisu bitni kvalitet proizvoda nego materijalna korist.

Ehinacea je dobra protiv prehlade, gripa i groznice, kao i sve vrste infekcije, vreline i otoka. Lekovito deluje protiv svakog otrovnog ugriza ili ujeda. Može se primenjivati i spolja.

Poznata je kao lek protiv raka, pri čemu se koristi dve sedmice, a jedna odmara. Mnogi pacijenata su se izlečili od raka, side i drugih degenerativnih oboljenja koristeći Ehinaceu.

Ova lekovita biljka je takođe pogodna za decu, tako da je slobodno možete dati vašoj deci. Ako želite da preventivno pred virusni period ojačate imuni sistem, ehinacea je pravo rešenje jer ne postoji bolje sredstvo.

Trebamo reći da je ehinacea biljka koja je doneta iz Severne Amerike krajem 19. veka.

Od tada je zastupljena u Evropi, prvo u Nemačkoj, a kasnije je krenulo sa komercijalnim uzgojem. Danas se može naći i kod nas u prirodnom okruženju, ali to je retkost, uglavnom se ona gaji kao cveće.

Hemijski sastav: Polisaharidi, prevashodno ehinacin, derivati kofeinske i ferulne kiseline i flavonoidi jačaju imunitet. .

Spolja se koriste u terapiji površinskih rana koje teško zarastaju, površinskih upala kože, hroničnih ulceracija, ekcema, opekotina, psorijaze, infekcija izazvanih herpes simplex virusom. Najbolji tandem biljaka je Ehinacea i beli luk jer ćete tada imati najbolje rezultate.

Vaše zdravlje je u vašim rukama, sve je na vama. U prirodi postoje neverovatne biljke samo mi treba da se zainteresujemo za njih i njihova lekovita svojstva.

Ne moramo da trčimo svaki čas kod lekara gde će nam on odmah prepisati antibiotik koji će nam napraviti samo štetu.

Recimo, farmaceutski antibiotici su neselektivni u uništavanju bakterija u vašem telu; oni ih prosto sve unište. To stvara dodatne probleme, jer se u telu nalaze i milioni tzv. dobrih bakterija, koje su potrebne za odvijanje metaboličkih procesa.

Zbog toga mnogi ljudi nakon uzimanja ovih antibiotika imaju problema sa varenjem, zatvorom i gljivičnim infekcijama.

Još je veći problem što antibiotici ne unište 100% loših bakterija u vašem telu. Obično unište 99%.

Preostale bakterije onda mutiraju, postanu smrtonosnije i otporne na te iste antibiotike. Tako nastaju veoma opasne i otporne bakterije. Onaj koji nas je stvorio dao nam je sve na dar i na korist, ali mi smo ti koji ćemo odlučiti da li ćemo darove koristiti na našu korist ili štetu.

Zato je čoveku sve dozvoljeno, ali mu nije sve na korist. Preuzmite odgovornost i rezultati neće izostati.

(Nikola Marković, Vestinet.rs)

Share this post: