10 BIZARNIH NAUČNIH ISTRAŽIVANJA – VIDEO

Ako imate hrabrosti da pročitate kakve sve naučnici lude i bizarne eksperimente vrše, onda bi vam svakako preporučili da pročitate ovaj članak. Možda je medicina dobro napredovala baš upravo zahvaljujući ovim eksperimentima. Upozoravamo one slabijeg želuca da ne čitaju…

10. Godine 1962. grupa američkih naučnika odlučila je saznati kako se ponaša slon na LSD-u. Slon je dobio 3000 puta veću dozu od one koju uzimaju ljudi. Naučnici su imali razne teorije, od agresivnosti do preterane ljubaznosti, no na čuđenje svih nakon 3 minute teturanja po kavezu slon je uginuo. Zaključak ovog totalno nepotrebnog eksperimenta bio je: „Izgleda da su slonovi veoma osetljivi na LSD“. Ovaj eksperiment je decenijama bio inspiracija raznim piscima.

9. Ovo nikada nije potvrđeno, ali navodno su Amerikanci radili eksperimentalnu terapiju lečenja patoloških silovatelja. Postavili bi ih na stolicu, vezali ih i 24 sata dnevno puštali brutalne porniće. Jedini problem je bio kada silovatelj ostvari erekciju tada ga strese visoka voltaža struje. Navodno je ova metoda bila uspešna i, ali nikada odobrena.

8. Stubbins Firth je doktor koji je tvrdio da žuta groznica nije zarazna bolest, već je uzrokuju neki drugi faktori. Da bi to potvrdio uzeo je kantu crne, zaražene bljuvotine. Prvo je prao ruke u tome – nije se zarazio, zatim je sebi bljuvotinu gurao u oči – nije se zarazio. Na kraju je u nekoliko navrata popio gotovo pola crne, zaražene bljuvotine – nije se zarazio! Kasnija istraživanja su pokazala da je ludi doktor imao neverovatnu sreću jer se žuta groznica prenosi isključivo krvnim kontaktom. Uz malo sreće izbegao je vrlo bolnu smrt!

7. Philip Zimbardo želeo je da sazna zašto su zatvori tako nasilna mesta. Da li je to zbog zatvorenika ili čuvara? Skupinu svojih studenata podelio je u zatvorenike i čuvare, davši čuvarima odrešene ruke. Zastrašujuće podatke je dobio nakon što je izolacija prekinuta. Čuvari su ti zbog kojih su zatvori nasilna mesta! Zatvorenici se nikada nisu napadali međusobno, osim kada su batinama čuvari tražili to od njih.

Konstantna iživljavanja nad zatvorenicima, omalovažavanja itd. Nakon što je izolacija prekinuta studenti su rekli da su doživeli strahote i da nikada više ne žele da učestvuju u nečemu ovakvom. Poneki studenti koji su bili u ulozi čuvara bili su izbačeni sa fakulteta zbog preterane brutalnosti.

6. Dr Even Cameron tvrdio je da ima lek za šizofreniju. Verovao je da ljudski mozak može da bude reprogramiran. Svoje je pacijente vezao za krevet u mračnoj sobi i nedeljama im puštao poruke kroz slušalice, kao npr „ti si dobar i ljudi oko tebe te trebaju“. Kasnije je jednom dobrovoljcu nedeljama puštao poruku „želim podići papir“.

Nakon „reprogramiranja“ mozga, dao mu je par meseci da se „odmori“ od eksperimenta, a zatim je odveo pacijenta u gimnastičku dvoranu, gde je neposredno pre toga na centar postavio komadić papira. Pacijent je nesvesno prekinuo doktora u razgovoru, odšetao se do centra dvorane, pokupio papirić i bacio ga u đubre te zamolio doktora da nastavi tamo gde je stao. Kasnije je doktor rekao da je nije bio u pravu i da metoda ne funkcioniše, ali njegovi studenti su do samog kraja tvrdili da mu je eksperiment oduzela CIA.

5. Dr Ilja Ivanov bio je priznati svetski naučnik na područiju reproduktivne biologije, no želeo je više od uzgoja debljih krava. 1927. putuje u Afriku s ciljem da uzgoji hibrid čoveka i majmuna! Tamo je bezuspešno oplođivao ženke majmuna ljudskom spermom. Kasnije se vraća u Rusiju, ali sa sobom dovodi i muškog majmuna po imenu ‘Tarzan’. Navodno je shvatio u čemu je grešio pa raspisuje konkurs za žene koje su voljne biti oplođene Tarzanovom spermom. Začudo, javilo mu se nekoliko dobrovoljki. Ali kada su shvatili šta radi, vlasti ga šalju u zatvor. Navodno su neki naučnici nastavili gde je on stao.

4. Tokom 50-ih godina sovjetski naučnik i hirurg Vladimir Demikhov se bavio proučavanjem transplantacije organa. Tokom svog istraživanja odlučio je da napravi psa s dve glave. Prednji deo šteneta spojio je na ramena nemačkog ovčara, pa su štenetove prednje šape visile sa svake strane ovčarovog vrata. Kad je jedna glava želela da jede, isto je htela i druga.

Istovremeno su zevale, pile vodu i spavale. Ipak, stariji je pas ponekad želeo otresti manjeg sa svog vrata, a mlađi mu je uzvraćao ugrizima za uvo. Demikhov nije napravio samo jedno takvo čudovište, već njih čak 20. Jedan od dvoglavih pasa živeo je otprilike mesec dana, a ostali su umrli nakon svega nedelju ili dve. Njegov eksperiment podstakao je i ostale naučnike na slične eksperimente te predstavljao veliki pomak u razvoju transplantacije.

3. Sovjetski naučnik iz Staljinovog doba, Sergej Brukhoneko odlučio je svetu pokazati da može u životu držati odsečenu pseću glavu! Uglavnom, odsečenu glavu u životu je držala mašina koju je sam napravio, a koja je mešala krv sa kiseonikom i onda je pumpala u pseću glavu. Kada bi poslao snop svetlosti glava bi zatvorila oči, a kada bi se na glavu nasrnulo „nasilno“ glava bi počela trzati i žmirkati, uz neuspele pokušaje lajanja. Navodno neki svedoci kažu (premda ove izjave nema u službenim spisima) da su glavu i hranili, ali nakon žvakanja i gutanja, hrana bi izlazila na vrat.

2. 70-ih godina 20. veka američka vlada finansirala je rad doktora Roberta Whitea. On je tvrdio da može transplantovati glavu! Uz svoj tim uspeo je glavu majmuna ‘prebaci’ na drugo telo. Kažu saradnici, kada se majmun probudio i shvatio da su mu zamenjena tela počeo se agresivno ponašati, a kada bi ugledao dr Whitea kezio bi zube na njega. Majmun je uginuo, ne zbog transplantovane glave, već zbog infekcije usled nestručno izvedene operacije. Izgleda da se tim previše koncentrisao na spajanje nerava i sudova pa su zaboravili da sterilišu instrumente.

1. Dr Robert E. Cornish bio je genijalac koji je završio fakultet sa 18 godina, a sa 22 doktorirao. 1932. godine počeo je da tvrdi da ima postupak kojim može oživeti mrtvaca! Metoda se sastojala od punjenja leša adrenalinom i antikoagulansima, a zatim dugotrajnog ‘klackanja’ mrtvaca. Izbačen je iz fakultetske laboratorije, ali to ga nije sprečilo! U svojoj garaži je sastavio laboratoriju od usisivača i raznih kućnih aparata te je godine 1935. uspeo da oživi dva mrtva psa – Lazarus 1 i Lazarus 2!

Komšije su govorili kako su ti psi kasnije šetali kvartom ali su ‘zračili’ nečim čudnim i svi ostali mnogo veći psi su u strahu bežali od njih. Dr Cornish predstavio je svoje rezultate američkoj vladi i zatražio da mu doniraju ljudsko telo kriminalca osuđenog na smrt. Kriminalac je radosno potpisao papire, ali nešto kasnije američka vlada je odbila da učestvuje jer, citiramo: „Bojimo se da bi eksperiment mogao uspeti„. To bi po američkom zakonu značilo, da ukoliko eksperiment uspe taj ubica bi bio slobodan jer je „odslužio“ svoje.

Možemo zaključiti da su svi ovi eksperimenti iz prošlog veka, pa se možemo samo zapitati kakvi se sve eksperimenti vrše danas u 21. veku, kada su medicina i tehnologija znatno napredovale. Možda zato ljudi često nailaze na razna čudovišta kao što su Jeti, Mothman, čudovišta koje je izbacilo more i sl, pogotovo na području Amerike jer su upravo oni poznati po podzemnim (tajnim) laboratorijama u kojima se „ko zna šta sve radi“.

Share this post: