10 SVETSKIH ZAVERA

prisluskivanje-spijuniranje 

Svakog dana od strane brojnih teoretičara ‘bombardovani’ smo teorijama zavera. Iako su neke nerealne, prenaduvane, ne znači da se one ne dešavaju. Baš suprotno, istorija je prepuna zavera i skandala.

Afera eksploatacije nafte

Dolaskom Varrena G. Hardinga u Belu kuću dogodio se skandal sa prodajom naftnih rezervi. Naime, on je u svoju administraciju postavio prijatelje s kojima je igrao golf i poker. Iako sam nije bio nepošten utvrdilo se da su njegovi podređeni skloni korupciji.

Njegov ministar unutrašnjih poslova Albert Fall potajno je dozvolio naftnoj kompaniji eksploataciju nafte u Vajomingu i Kaliforniji u zamenu za nekoliko stotina hiljada dolara mita.

Nakon što je Vall Street Journal 1922. objavio da je nafta prodata bez tendera organizovan je senatorski komitet pod vođstvom senatora iz Viskonsina, Robert La Follett.

Hardingov državni tužilac tražio je od FBI-a da istraži La Folletteov kancelarija kako bi pronašli nešto čime bi ga mogli ucenjivati.

Ipak, time su samo učvrstili njegovu upornost da sve otkrije. Na kraju je Albert Fall postao prvi čovek američkog kabineta koji je zbog korupcije završio u zatvoru.

Tuskegee, eksperiment o sifilisu

Jedan od skandala koji je poznat kao jedno od najvećeg kršenja medicinske etike je studija Tuskegee o sifilisu koju je sprovodila zdravstvena američka javna služba u saradnji sa institutom Tuskegee od 1932. do 1972.

U studiji je učestvovalo 600 ljudi, uključujući i 399 koji su imali sifilis. Istraživači im nisu rekli da imaju sifilis te da je svrha istraživanja bila dokumentovanje kako bolest uništava ljudsko telo. Čak im ni 1947. nisu otkrili da je penicilin efikasan u lečenju sifilisa. Između 28 i 100 ispitanika umrlo je od sifilisa iako bi broj mogao biti i znatno veći.

Sredinom 1960-ih, Pete Bukton, socijalni radnik došao je do izveštaja o studiji, te je predao dokaze prijatelju iz Associated Pressa. Sve je rezultiralo gašenjem studije 1972.

Vlada se sledećeg leta nagodila na sudu da žrtvama i njihovim porodicama pruži doživotnu medicinsku brigu.

Duvanska industrija opovrgava zdravstvene posledice pušenja

1950., lekar i epidemiolog Ernst Vinder, objavio je studiju u časopisu Journal of American Medical Association, ističući da je pušenje jedan od uzroka raka pluća. Nakon toga je šest velikih proizvođača duvana odlučilo finansirati sopstveno istraživanje.

1954. Duvanski institut za istraživanje koji je kasnije promenio ime u Veće za istraživanje duvana objavio je oglase u 400 novina u kojima su doveli u pitanje istraživanja eminentnih lekara i naučnika.

Naučnici u duvanskoj industriji već su znali da je moguće pušenje povezati s karcinomom. Hemičar Claude Teague, na primer, je zaključio da istraživanja kliničkih podataka imaju tendenciju da potvrde vezu između pušenja i raka pluća.

46 država u SAD-u se pridružilo tužbi protiv duvanske industrije. Duvanske kompanije su 1998. prihvatile platiti 10 milijardi dolara godišnje za štetu koju su učinili.

 lula duvan

Zavera protiv Kastra

Ubistvo predsednika Džon F. Kenedija 1963. povezano je s atentatom na kubanskog predsednika Fidela Kastra. Naime Varren komisija koju je oformio Kennedijev naslednik Lindon Johnson zaključila je da je Lee Osvald sam ubio Kenedija. Nakon toga je, dva dana posle na njega iz zasede pucao Jack Rubi. Skeptici su napali Varrenov izveštaj i bili su u pravu.

1967. godine kolumnisti Drev Pearson i Jack Anderson izneli su teoriju da atentat na Kennnedija nije bilo delo pojedinca već odmazda za pokušaj atentata na Fidela Kastra od strane CIA-e koja je zataškala svoje aktivnosti na Kubi.

Osvald i njegov ubica Jack Rubi bili su povezani s Kubom. Osvald je u jednom trenutku kontaktirao kubansku ambasadu.

1979. zaključeno je da je Kenedi „verovatno ubijen kao rezultat zavere“, iako se nije moglo tačno utvrditi ko je sve bio uključen.

Afera Votergejt

Jedan je od najpoznatijih skandala je onaj u koji je bio upleten i tadašnji predsednik SAD-a Ričard Nikson. 1972. policija je uhvatila petoricu provalnika u hotelu Votergejt i kancelarijskom kompleksu u Vashingtonu koji su pokušali postaviti ozvučenja u kancelarijama demokrata. Vrlo brzo je postalo jasno da je u taj pokušaj špijunaže bio umešan predsednik Nikson.

Istražitelji FBI-a utvrdili su da je pokušaj političkog špijuniranja i sabotaže stigao od predsednika Niksona. Istražna komisija Kongresa zatražilo je tonske zapise razgovora iz Bele kuće. Iako je Nikson to odbijao, bio ih je prisiljen predati. Utvrđeno je da na tonskim zapisima nedostaje 18 minuta snimka, što je još više podstaklo sumnju u njega.

1974. nakon što je u Predstavničkom domu započeo proces opoziva Nikson je sam dao ostavku.

Ford Pinto model

Ovaj Fordov model započeo se proizvoditi 1971. Iako se dobro prodavao proizvođač ga je nastavio proizvoditi iako je znao za njegove bezbednosne nedostatke.

Problem je bio u rezervoaru goriva koji je u slučaju sudara mogao izazvati zapaljenje vozila. Iako bi taj popravak Ford koštao 11 $, oni su ga nastavili proizvoditi. Računali su da im je jeftinije platiti odštetu vlasnicima automobila kojima se dogodi ovakav slučaj da im se auto zapali.

Istraživački novinar Mark Dovie iz magazina Mother Jones istražio je papirologiju u američkom odeljenju za transport u kojem su se nalazili sporni podaci. Saznao je da je Fordu bilo isplativije plaćati odštetu umesto da se upusti u promenu delova.

Nakon Doviejeve objave porota iz Kalifornije je čoveku koji je povređen u zapaljenom autu dodelila 125.000.000 $ odštete, to je kasnije smanjeno na 3.000.000 $, ali je to bio i kraj Fordovog modela Pinto.

 cernobil

Černobiljska katastrofa

Rutinski test u nuklearnoj elektrani u Černobilu 1986. doveo je do katastrofe širokih razmera. Kombinacijom nesigurnog dizajna sovjetskog nuklearnog reaktora i ljudskom greškom, izazvana je eksplozija koja je uništila jedan od četiri reaktora.

Nakon manje eksplozije reaktora otpuštene su velike količine radioaktivne prašine.

Dva radnika umrla su odmah od eksplozije. Više od 28 ljudi, uključujući i šest vatrogasaca koji su se borili da ugase požar na jednom od postrojenja umrli su kasnije od radijacije. Vetrom se radijacija proširila širom SSSR-a pa i na evropske zemlje.

Sovjeti su dva dana ćutali o ovoj velikoj nuklearnoj katastrofi, dok Šveđani nisu otkrili velike količine radijacije u vazduhu. Sovjetski vođa Mihail Gorbačov čekao je čak tri nedelje pre nego što je javno progovorio o nesreći.

Sveštenik pedofil

1973. rimokatolički sveštenik iz Masačusetsa James R. Porter poslao je uznemirujuću poruku Papi Pavlu VI. u kojem je priznao da je godinama seksualno zlostavljao decu. Tražio je od njega da ga smeni kako ne bi više ponavljao ove zločine.

1992. Boston Globe otkrio je da je Porter imao pomoć u prikrivanju svojih zločina nad stotinu dečaka i devojčica. U toku svoje 14-godišnje karijere skinut je sa dužnosti osam puta te je bio poslat na lečenje od pedofilije.

Dodajmo da je već decenijama, katolička crkva u svim delovima sveta učestvovala u prikrivanju zločina svojih sveštenika. Stvari su se počele menjati kada su žrtve svešteničkog zlostavljanja konačno izašle u javnost 1980.

Studija koja je naručena od strane crkvenih zvaničnika u SAD-u otkrila je da su između 1950. i 2002., 4392 sveštenika optužena za seksualno zlostavljanje. Neki, poput Portera, su osuđeni i poslati u zatvor.

 

Hakovanje telefona javnih osoba

Veliki skandal izbio je u Velikoj Britaniji kada je otkriveno da su pojedini novinari hakovali mobilne telefone poznatih osoba. Skandal je otkriven 2005. kada je Clive Goodman urednik Nevs of the Vorld napisao priču o povredi kolena princa Vilijama.

Kraljevska porodica vrlo brzo je posumnjala da je neko provalio u prinčev telefon i saznao informacije. Scotland Iard je uhapsio Goodmana i Glenna Mulcairea, privatnog istražitelja unajmljenog od tabloida.

Osuđeni su na zatvor 2007. kada je otkriveno da su putem šifri koje koriste telefonski operateri prisluškivali govornu poštu.

The Guardian objavio je da je kompanija Nevs Group International u čijem je sastavu Nevs of the Vorld platila 1.000.000 $ britanskih funti za mirno rešavanje tužbi koje bi mogle da otkriju da se koristilo hakovanje telefona javnih osoba kako bi se došlo do njihovih ličnih podataka.

U 2011. Guardian je izvestio da je policija otkrila da su telefoni više od 5.800 ljudi, uključujući i slavne ličnosti kao što su glumac Hugh Grant bili hakovani od strane Mulcairea.

Sve je završilo gašenjem tabloida Nevs of the Vorld i izvinjenjem medijskog magnata Ruperta Mardoka.

HowStuffWorks,Danas,Vestinet.rs

Share this post: