23 sata dnevno u ćeliji: Najnasilniji američki zatvorenik

Ilustracija

Kad je Tomas Silverstajn 1983. godine prvi put poslat u samicu, pesma “Triler” Majkla Džeksona upravo je postala hit, a Al Paćino je glumio Tonija Montanu u “Licu s ožiljkom”. Ovaj, prema mišljenju mnogih, najnasilniji zatvorenik u SAD, od tada provodi u ćeliji po 23 sata dnevno.

U zloglasni zatvor San Kventino u Kaliforniji prvi put je došao sa svega 19 godina, 1971. godine, nakon oružane pljačke. Sledeći put zatvoren je 1977. godine, nakon što je izveo tri oružane pljačke s biološkim ocem i rođakom.

Sa 25 godina čekalo ga je izdržavanje 15-godišnje kazne u Livenvortu zbog ukradenih 11.000 dolara koje je potrošio na drogu. Da je imao sreće, izašao bi napolje oko 40. rođendana, ali u zatvoru ga je čekala druga sudbina.

Ilustracija

Prvo se pridružio arijevcima (nosio je očuhovo prezime), zatim su počela ubistva, a zbog jedne pogrešne optužbe Silverstajn se našao u začaranom krugu nasilja.

Iako je kasnije oslobođen optužbi, ni danas se ne zna da li je zaista počinio ubistvo. Zna se, međutim, da ga je ono ‘koštalo’ prve doživotne kazne, kada je prebačen u savezni zatvor u Marionu u Ilinoisu.

U Marionu je stekao reputaciju rasiste, a do trenutka kada je konačno oslobođen optužbi za prvo ubistvo, već je uspeo da ubije pripadnika zatvorske bande Di Si Bleksa.

Silverstein tvrdi je u pitanju bila samoobrana i da je pomenuti zatvorenik prethodno pokušao više puta da ga ubije, budući da su bili smešteni u ćelije jedan do drugoga. Sukob se nastavio sve dok Silverstajn i još jedan zatvorenik nisu ubili Bleksa, koji je izboden nožem 67 puta.

Tu je na pozornicu stupio službenik Merl Klats koji je dobio zadatak da dovede u red Silverstajnovu zatvorsku jedinicu, a ta tačka ujedno je mesto na kojem priče počinju da se razilaze.

Silverstajn je u to vreme počeo da se bavi umetnošću, što mu je postalo svojevrsni ‘izduvni ventil’. Nakon što mu je Klats uništio neke radove, Silverstajn je Klatsove napore da uvede red počeo da smatra ličnim napadom, pa je smatrao da je vreme za osvetu.

Jednog dana, dok je Klats hodao ispred njega, Silverstajnu je drugi zatvorenik skinuo lisice i Klats nije uspeo živ da napusti sprat.

Presuda

 

Silverstajn je kasnije izjavio da je dao sve od sebe da spreči tragičan ishod, da su se borili, ali da je on neprestano ubadao Klatsa i osećao se kao da mu je sa svakim novim ubodom sve lakše, iako mu nakon svega nije bilo nimalo lako.

Nakon ubistva još jednog čuvara, Silverstajn je brzo prebačen u drugi zatvor, što je standardna procedura. Ono što, međutim, nije bilo standardno, bilo je to što je poslat u ćeliju u kojoj mu je bio zabranjen bilo kakav ljudski kontakt. Tačnije, počeo je da provodi 23 sata dnevno u ćeliji, i jedan sat nasamo u zatvorenom dvorištu, u kojem je sve što je mogao da vidi bilo – nebo.

„Prilično je neverovatno postaviti stvari u neku perspektivu kad ste tamo. Ljudi, čak i loši, društvena su bića. Oduzmite im to, i šta imate?“, objašnjava Sem Mekbrajd, osuđeni ubica koji je u samici proveo pet meseci.

„Iako znam da želim da živim i uvek sam preživljavao, često sam želeo da umrem“, glasila je izjava Silverstajna u izveštaju “Amnesty International”.

„Ali ono što znam jeste da ne želim da umrem. Ono što želim je život u zatvoru koji mogu da ispunim nekim smislom“, dodao je dalje, iako je reč o prilično komplikovanoj želji ako se uzme u obzir da je smešten u najčuvanijem zatvoru u SAD, tačnije u ADX-u u Koloradu.

Iako su u pitanju najokoreliji zatvorenici, nije u redu ni da im se ne pruži neki oblik rehabilitacije, smatraju mnogi. S druge strane, nisu svi za to da se ovim ljudima olakša ostatak života.

„Stvarnost je takva da vam i u zatvoru treba neki oblik kažnjavanja kojim ćete ispraviti loše ponašanje. Kakvu biste poruku slali ako možete da ubijete nenaoružanog čuvara ujutro i uživate u svojoj udobnosti uveče?“, pita se bivši policajac Edi Vilijams.

amerika-policija

A to je poruka o kojoj Silverstajn razmišlja već 32 godine. Njegov odgovor je sledeći: „Nakon dugih, teških godina u nekim od najgorih i najstrožih američkih zatvora, tačno znam zašto je irski dramaturg, novelist i pesnik Oskar Vajld rekao ono što je rekao nakon služenja zatvorske kazne zbog homoseksualnosti… Da ako ikad želite da vidite najveće ljudsko smeće, samo morate da odete u lokalni zatvor i posmatrate kako se menjaju čuvari“.

Uprkos tome, Silverstajn ne dobija podršku od svoje bele braće. A jedina veza sa spoljašnjim svetom, koja nema veze s kaznama, jeste pažnja koju privlači svojim umetničkim delima. Ona prikazuju svet koji nikad više neće videti.

(B92)

Share this post: