5 MITOVA O ISUSU HRISTU U KOJE LJUDI VERUJU

Nijedna istorijska ličnost nije više uvijena u legendu i mit od Isusa iz Nazareta. Van jevanđelja – koja nisu toliko činjenični dokumenti o Isusu, već rasprave o njegovom religjskom značaju, skoro da ne postoji nijedan trag o ovom prostom čoveku koji je inspirisao najveću svetsku religiju.

Međutim, postoji dovoljno biblijskih učenja o istorijskom Isusu kako bi se postavila pitanja u vezi sa nekim od mitova koji su ga okružili u proteklih 2.000 godina.

1. Isus je rođen u Vitlejemu

Prvi hrišćani nisu imali mnogo interesovanja za Isusove rane godine. Priče o njegovom rođenju i detinjstvu sumnjivo nedostaju u najranijim pisanim dokumentima u vezi sa njim. Međutim, kako je interesovanje za Isusa raslo, nastajuća hrišćanska zajednica pokušala je da popuni praznine iz mladosti i poravna ih sa njegovim životom i misijom sa brojnim, često konfliktnim, proročanstvima u vezi sa mesijom u Hebrejskim spisima.

Jedno takvo proročanstvo zahteva da mesija, kao potomak kralja Davida, bude rođen u Davidovom gradu: Vitlejemu. Međutim, Isus je povezan sa Nazaretom, gradom za koji većina učenjaka veruje da je njegovo mesto rođenja.

Ranim hrišćanima bilo je potrebno kreativno rešenje da dovedu Isusove roditelje u Vitlejem kako bi bio rođen u istom gradu kao i David.

Za evangelistu Luku, odgovor je ležao u popisu koji je doneo Rim i koji je zahtevao da svaka osoba mora da otputuje u dom svojih predaka kako bi bila prebrojana. S obzirom na to da je Isusov otac Jozef iz Vitlejema, on i njegova žena Marija napustili su Nazaret za Davidov grad, gde je Isus rođen. I tako je proročanstvo bilo ispunjeno.

Međutim, ovaj cenzus Rima odnosio se samo na Judeju, Samariju i Idumeju – a ne Galileju, gde je živela Isusova porodica. S obzirom na to da je svrha popisa bila oporezivanje, rimski zakon gledao je imovinu osobe u mestu stanovanja, a ne rođenja.

Prosto rečeno, Luka stavlja rođenje Isusa u Vitlejem ne zato što se ono tamo odigralo, već zato što ta priča ispunjava reči proroka Miheja: „Ali ti Betlejeme, iz tebe će doći vladar Izraela.

2. Isus je bio jedinac

Uprkos katoličkoj doktrini o tome da je Isusova majka Marija bila devica, možemo da budemo sigurni da je teoretski Isus došao iz velike porodice sa najmanje četiri brata koja su imenovana u jevanđeljima – Jakov, Josija, Simon i Juda, i nepoznatog broja sestara.

Pojedini katolički teolozi tvrdili su da je grčka reč koju su jevanđelja koristila da opišu Isusovu braću – „adelphos“ – takođe mogla da znači „rođaci“ i da bi to mogla da budu deca iz Jozefovog prethodnog braka.

Iako bi to moglo da bude tačno, ova reč u Novom zavetu nigde nema drugačije značenje od „brata“.

3. Isus je imao 12 apostola

Ovaj mit baziran je nepoznavanju tri kategorije Isusovih pratilaca. Prva grupa sastavljena je iz osoba koje su dolazile da ga čuju kako govori ili da ih izleči svaki put kada bi došao u neki grad ili selo. Jevanđelja ove grupe nazivaju „masom“.

Drugu kategoriju činile su osobe koje su ga pratile od grada do grada, sela do sela. Oni su se nazivali učenjacima i bilo ih je oko 70.

Treću kategoriju činili su apostoli. Ovih 12 muškaraca nisu bili obični učenjaci pošto nisu jednostavno pratili Isusa od mesta do mesta. Oni su imali dozvolu da idu kuda žele i šire njegovu poruku nezavisno i bez nadzora. Drugim rečima, oni su bili glavni misionari Isusovog pokreta.

4. Isus je imao suđenje pred Pontijem Pilatom

Jevanđelja prikazuju Pilata kao iskrenog ali guvernera slabe volje koga su jevrejske vlasti naterale da pošalje čoveka, za kog je znao da je nevin, na krst.

Međutim, istorijski Pilat bio je poznat po tome što je slao trupe na ulice Jerusalima da ubijaju jevreje svaki put kada se ne bi slagali sa njegovim odlukama.

Tokom deset godina, koliko je bio guverner Jerusalima, Pilat je voljno i bez suđenja slao hiljade ljudi na krst, a jevreji su se čak žalili Rimu na njegovo ponašanje.

Jevreji generalno nisu imali rimska suđenja, a kamoli jevreji koji su optuženi za pobunu. Zato pomisao da je Pilat proveo čak i momenat razmišljajući o sudbini još jednog jevreja koji je izazivao nevolje, ili čak odlučio da ga primi, izgleda neverovatno.

Čak i ukoliko je Isus imao bilo kakvo „suđenje“, to bi bilo samo zbog toga da bi se zabeležile optužbe zbog kojih će biti pogubljen.

5. Isus je sahranjen u grobnici

Jevanđelja kažu da je nakon stavljanja na krst, Isusovo telo smešteno u grobnicu. Ukoliko je to tačno, to bi bilo rezultat neobičnog, možda čak i do tada nezabeleženog čina dobročinstva Rimljana.

Stavljanje na krst za Rim nije bilo samo kazna. Zapravo, pojedini kriminalci prvo su bili pogubljeni pre stavljanja na krst. Primarna svrha ovoga bilo je da spreči svaku pobunu i zato je stavljanje na krst obavljano javno.

Osobe koje su bile na krstovima skoro nikada nisu bile pokopane. Poenta stavljanja na krst bilo je ponižavanje žrtve i zastrašivanje svedoka.

Moguće je da je Isusovo telo ipak smešteno u grobnicu dostojnu nekih od najbogatijih ljudi Judeje, ali je to malo verovatno.

(Washington post, B92)

Share this post: