AKO JE KRIMSKI REFERENDUM NELEGALAN, ONDA JE NELEGALNO I SAMO POSTOJANJE SAD!

Ako je nelegalan današnji referendum na Krimu u kojem se više od 95% njegovih stanovnika izjasnilo za ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom – onda je nelegalno i postojanje SAD, preciznije rečeno, još više je nelegalno.

Teritorije 13 kolonija Velike Britanije, od kojih su nastale današnje SAD, izašle su iz njenog sastava bez ikakvog referenduma – samo po odluci delegata Kontinentalnog kongresa

Ako je takvo pravo imalo 13 američkih kolonija – to znači da takvo pravo ima i svaki drugi narod, uključujući i ljude koji žive na teritoriji Krimskog poluostrva

Ako ljudi koji žive na teritoriji Krima nemaju to pravo i moraju da ostanu u sastavu Republike Ukrajine – to znači da ljudi koji su živeli na teritoriji 13 američkih kolonija takođe nisu imali to pravo i da moraju da se vrate u sastav Ujedinjenog Kraljevstva

Piše: Sergej ČERNJAHOVSKI, doktor političkih nauka, profesor, redovni član Akademije političkih nauka

Zato što je referendum održan i što je u njemu učestvovalo bezmalo 90% stanovništva, pri tom se oko 95% njih izjasnilo za izlazak iz sastava Republike Ukrajine i ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom, a na teritoriji 13 kolonija Velike Britanije nije bilo referenduma i one su izašle iz njenog sastava po odluci delegata Kontinentalnog kongresa.

Uopšte, verovatno je nepravilno pretvarati političko-pravne norme jedne zemlje u norme nekog univerzalnog prava. Ali, ako se radi o zemlji koja pokušava da sebi prisvoji pravo da sudi o osnovanosti političko-pravnih normi drugih zemalja i čitavog međunarodnog života, onda osnovanost njenih mišljenja može da se prizna samo u onoj meri u kojoj ona odgovaraju njenim sopstvenim političko-pravnim osnovama.

Kada je 13 američkih kolonija objavilo da izlaze iz Britanske države – nisu pitale britansku krunu i britansku vladu za pravo da se okupe i razmotre to pitanje.

One se nisu rukovodile engleskim normama i zakonima, isto kao ni ukazima kralja Džordža. Sem toga, one su otvoreno ignorisale to što je kralj proglasio njihove odluke nelegalnim i osnovale su armiju za uništenje vojnika koje je on uputio da podrže zakonitost i reda na „teritoriji koju su zauzeli separatisti“.

One su samo objavile da u određenim uslovima „tok događaja dovodi do toga da je jedan od naroda primoran da prekine političke veze koje ga povezuju sa drugim narodom i da zauzme samostalno i jednako mesto među državama sveta, na koje on ima pravo po zakonima prirode i njenog Tvorca“, i ignorišući zakone zemlje kojoj su pripadali sa političko-filozofskog stanovišta, proglasile su da je to što su saopštile pravilno.

A svoje objašnjenje nazvale su „Deklaracijom nezavisnosti SAD“.

„Mi polazimo od očigledne istine da su svi ljudi stvoreni jednakim i da su im od Tvorca data određena neotuđiva prava u koja spadaju život, sloboda i težnja za srećom“. Radi ostvarenja tih prava – ljudi osnivaju vlade koje svoja zakonska ovlašćenja ostvaruju na osnovu saglasnosti onih kojima upravljaju.

U slučaju da neki oblik vladavine postaje poguban za te ciljeve, narod ima pravo da je promeni ili ukine i da osnuje novu vladu zasnovanu na principima i formama organizacije vlasti, koje mu se čine da će na najbolji način ljudima osigurati bezbednost i sreću“.

Odnosno, oni su rekli da svaki narod ima pravo da sam odluči koju formu vlasti i koju formu države da bira, a koju da odbaci. I u kojoj zemlji da živi.

Ako je takvo pravo imalo 13 američkih kolonija – znači, takvo pravo ima i svaki drugi narod, uključujući i ljude koji žive na teritoriji Krimskog poluostrva.

Ako ljudi koji žive na teritoriji Krima nemaju to pravo i moraju da ostanu u sastavu Republike Ukrajine, znači da ljudi koji su živeli na teritoriji 13 američkih kolonija takođe nisu imali to pravo i moraju da se vrate u sastav Ujedinjenog Kraljevstva.

Tada su njihovi delegati objavili da je „istorija vladavine vladajućeg kralja Velike Britanije – skup nebrojenih nepravdi i nasilja, čiji je neposredni cilj uspostavljanje neograničenog despotizma“.

Oni su izneli optužbu i nikome na svetu, nikakvoj sudskoj instanci nisu je dokazivali. Oni su samo objavili da je to tako i nabrojali optužbe.

Ali, i stanovništvo Krima takođe smatra istoriju vladavine nacionalističkih vlada današnje Ukrajine za „skup nebrojenih nepravdi i nasilja, čiji je neposredni cilj uspostavljanje neograničenog despotizma“.

I takođe nisu dužni nikome ništa da dokazuju, mada su spremni da dokažu. Ipak, čak se ne radi o dokazima – radi se o principu koji se u savremenom društvu uobičajeno naziva princip „suvereniteta naroda“.

Oni ga proglašavaju za nelegalan iz jednog razloga, zato što im nije koristan. A oni za koje on nije korisan, međusobno se dogovaraju da im je korisno da ga smatraju nelegalnim.

Princip prava na samoopredeljenje prvobitno je bio prioritetniji od principa poštovanja teritorijalne celovitosti, koji u mnogome stoji na njegovom putu.

Drugi nivo sastoji se u samom karakteru definisanja tih principa. Princip teritorijalne celovitosti u punom svom obliku izgleda kao „princip poštovanja teritorijalne celovitosti“.

Princip prava na samoopredeljenje – kao „pravo“.

Pravo znači da ono postoji prvobitno, prioritetno i može da bude ograničeno samo, ili drugim pravom, ili dobrovoljnim odustajanjem od njegovog korišćenja iz ovih ili onih razloga.

Princip teritorijalne celovitosti izražava ono na šta države imaju pravo. Princip prava na samoopredeljenje fiksira ono na šta narodi imaju pravo.

Ako u nekoj konkretnoj situaciji oni počinju jedan drugom da protivreče, onda pitanje o priznavanju jednog ili drugog prioritetnim više nije samo i nije toliko pitanje prava. To je pitanje političke filozofije i političke ideologije, a otuda i priznavanja i prihvatanja ovog ili onog tipa vrednosti: prioriteta volje države nad pravima naroda ili prioriteta volje naroda nad pravima države.

Međutim, volja uvek je iznad volje ovih ili onih vlada i državnih instanci. Zato što upravo narodi formiraju države i vlade, a ne stvaraju vlade narode.

Tim pre u situaciji kada narod Krima postoji (kao i njegova državnost), a države Ukrajine, koja nikada nije prošla kroz postupak referenduma, danas nema, kao ni njenog ustava.

(Fakti)

Share this post: